Glavna tema u našem regionu prošle nedelje bila je poseta predsednika Srbije Hrvatskoj. Na „iznenadni“ poziv hrvatske predsednice Kolinde Grabar-Kitarović krajem januara usledio je (ne)očekivani pozitivan odgovor iz Beograda. Susret koji je samo nekoliko meseci ranije bio otkazan zbog „nepovoljne opšte atmosfere“ realizovan je u veoma kratkom roku, a predsednika Srbije je pratila i brojna privredna delegacija. Atmosfera u političkim odnosima dve zemlje u trenutku održavanja sastanka nije bila ni malo bolja nego u ranijim mesecima, ali obostrana očekivanja i očekivanja „zajedničkih prijatelja“ su da bi ovakav susret mogao da donese promene na tom planu.
Različito gledanje na prošlost je nepresušan izvor za kreiranje negativne atmosfere u odnosima, najviše kroz medijsko prepucavanje istaknutih političara iz dve države. Utisak je da je takva „iskreirana napetost“ bila prisutna neposredno pre i sve vreme tokom susreta i ako su se glavni akteri trudili da pokažu svoju iskrenu želju za otvaranjem „novog poglavlja“ u odnosima dve države. Koliko su političari svesni šta je glavni uzrok takvog stanja vidi se kroz predlog predsednika Srbije, iznet neposredno pred relizaciju posete, a koji je prihvaćen i sa hrvatske strane u cilju „relaksacije“ trenutnih odnosa. Suština tog predloga je da se na pitanja iz prošlosti uvede „100 dana tišine“ koja bi važila za sve relevantne političke aktere.
Nekoliko je otvorenih političkih pitanja između Srbije i Hrvatske.Ona, kao što su pitanje nestalih u ratu ili pitanje granice, su aktuelna preko dve decenije i ne rešavaju se već se „guraju pod tepih“ ili se „ističu u prvi plan“ prema potrebi političkih lidera i njihovih „izbornih ciklusa“. Uz njih, sporno je i potraživanje ratne odštete za koju i Srbija i Hrvatska tvrde da na nju polažu pravo.Sve ovo razmatrano je i tokom prošlonedeljne posete, ali ostaje utisak da je ekonomija bila glavna tema.To se moglo primetiti kako u razgovorima predsednika Srbije sa predsednicom Hrvatske tako i kroz podršku koja je data Poslovnom forumu u Zagrebu koji je okupio predstavnike privrede, oko 40 velikih sistema – 17 iz Srbije i 22 kompanije iz Hrvatske.
Uporedo sa lošim političkim, dve države su razvijale mnogo bolje ekonomske odnose.Od zemalja regiona Srbija, posle Bosne i Hercegovine, najviše sarađuje sa Hrvatskom. Spoljnotrgovinska razmena poslednjih godina raste, a u toku 2017. premašila je milijardu evra.Potvrda dobre saradnje jeste poslovanje 200 hrvatskih kompanija u Srbiji sa oko 750 miliona evra ulaganja. Srbija je prepoznala značaj hrvatskih investicija, pre svega u prehrambenim fabrikama. One su izvozom proizvoda u Hrvatsku značajno doprinele da Srbija u ovoj saradnji beleži suficit koji je prošle godine iznosio oko 75 miliona evra.Trenutno u Hrvatskoj posluje mali broj srpskih kompanija,svega desetak.
Poziv predsednice Grabar-Kitarović tokom posete Poslovnom forumu upućen srpskim privrednicima da investiraju u Hrvatsku u tom smislu je od većeg značaja. Potvrđeno je i da postoji „politička volja“ za ponovno otvaranje predstavništava dve privredne komore koje će se realizovati u narednom mesecu. Dobra strana posete su i dogovori o zajedničkim infrastrukturnim projektima sa kojima bi mogli da konkurišemo za podršku fondova Evropske unije. Jedan takav projekat koji nadležni ministri treba da razrade u narednom periodu jeste rekonstrukcija železničke pruge Beograd-Zagreb.
Utisak je da su se najviši politički lideri tokom ove posete saglasili da je povoljan trenutak da se stavi tačka na prošlost oko koje se ne slažemo i da se u fokus razgovara stave privredne teme oko kojih je moguće graditi zajedničku budućnost.Privrednici su u svojim kontaktima, ali i ranijim delovanjem, potvrdili da za njih kada postoji zaednički interes i potreba na tržištu nema nikakavih prepreka.Bilo kakva politička podrška ekonomskim dogovorima i poslovima je uvek „vetar u leđa“, a za dve zemlje se pokazalo da je to najbolji način poboljšanje međusobnih odnosa.
Glavna saglasnost na prošlonedeljnom sastanku u Zagrebu je postignuta oko potrebe da se prestane sa „teškim rečima“ i vraćanjem u prošlost zbog „jeftinih“ političkih poena. Bilo bi dobro da političari ovoga puta održe svoju reč. Hrvatski i srpski privrednici biće im zahvalni makar i na „tišini“ od 100 dana oko koje su saglasni jer će to biti prilika da oni za taj period po prvi put budu „najglasniji“.