Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Kome je draža arbitraža?

Beograd
Foto: Tviter/Primorske novice
Piše: Aleksandar M. Janković

Da i u Evropskoj Uniji možemo zadržati sve svoje“ balkanske“ navike i podele, a biti punopravni članovi, potvrđuju nam naše komšije Hrvatska i Slovenija. Ovih dana kulminirale su decenijske nesuglasice koje dve države imaju oko linije razgraničenja na moru i kopnu. One, pored političkih, mogu da imaju i značajnih ekonomskih posledica po njihove građane.

Glavni „kamen spoticanja“ nalazi se u Piranskom zalivu kako to kažu Slovenci, ili Savudrijskoj vali kako to vole da kažu Hrvati i ima površinu od „celih“ 19 km2 .Za Hrvatsku, linija razgraničenja treba da ide sredinom ovog zaliva i oni su to „blagovremeno“ 1991. uneli u svoje geografske karte, atlase i udžbenike.U Sloveniji se naravno geografija uči iz drugih knjiga.

Hrvatska i Slovenija nisu rešile pitanje granice prilikom osamostaljenja.Bilateralnim pregovorima to nisu mogle da postignu do 2009., pa su u dobroj veri sklopile arbitražni sporazum.Nekoliko godina kasnije Hrvatska je iznela dokaze, audio snimke, da je arbitražni proces kompromitovan ponašanjem i lobiranjem slovenačkih predstavnika kod arbitražnih sudija u Hagu. Hrvatski sabor je 2015. na osnovu toga doneo odluku o povlačenju iz sporazuma.Slovenačka vlada se ogradila od ovih postupaka svojih predstavnika koji su podneli ostavke, a Slovenija je još Hrvatsku optužila za špijunažu.Arbitražni sud je konstatovao nepravilnosti, ali je i doneo odluku o nastavku svog rada.U maju 2017. doneta je konačna odluka suda o razgraničenju. Odluka podrazumeva da Slovenija kroz hrvatske teritorijalne vode dobije spojnicu svojih teritorijalnih voda i međunarodnog mora, i da joj pripadaju tri četvrtine Piranskog zaliva.Šestomesečni rok za primenu ove odluke, koju Slovenija želi da sprovede a Hrvatska ne priznaje, istekao je u decembru.Ovih dana građani dve države koji žive u pograničnom području osećaju posledice nerešenog političkog sukoba .

U najvećem problemu trenutno se nalaze ribari s obe strane. Mediji su preneli da na hrvatskoj strani na ovom području njih nije registrovano mnogo,ukupno 26, sa godišnjim ulovom od oko 55 000 evra. Slovenačka strana nije iznela preciznije podatke o broju svojih ribara u Piranskom zalivu.Obe strane su tačno medijima dostavile podatke o broju nelegalnih ulazaka u svoje teritorijalne vode nakon donošenja arbitražne odluke.Po hrvatskim bilo je 840 ulazaka slovenačkih brodova u hrvatske vode, a po slovenačkim 1.122 upada na njenu teritoriju.Ovih dana slovenačka strana je rešila da u sprovođenju arbitraže uvede i kaznenu politiku pa je medijima saopšteno da su prema Zakonu o strancima za nedopušteni ulazak predviđene kazne od 500 do 1200 eura, a za nedopušten ribolov, zavisno od pravnog statusa - od 420 do 41.000 eura. Hrvatska za sada ne primenjuje svoje kazne za „nezvane“ Slovence koje samo evidentira i poručuje da neće sprovoditi slovenačke kazne. Postavlja se pitanje šta će se kažnjenim građanima Hrvatske desiti kada kroče na slovenačku teritoriju na koju su inače i upućeni zbog prirode svog posla, ali i samog života uz pograničnu zonu.

I jedni i drugi su sada u potrazi za uticajnim i moćnim saveznicima u okviru Evropske Unije ili NATO-a koji bi ih podržali. Dok se licitira sa tim uz koga je Nemačka ili SAD, neki „zajednički“ prijatelji su se saglasili.Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker i „zamenik pomoćnika za balkanska pitanja“ Brajan Hojt Ji jasno poručuju da granični spor utiče na celu Uniju i da države što pre treba da pronađu izlazak iz ove krize.Razlog više je što je ovakava situacija plodno tlo za stare „brzorastuće balkanske vrste“ kao što su razni „domoljubi i veterani“ da se ponovo nađu u centru medijske pažnje. Jedan od njih, Tromblon, sa imenom koje upućuje i na način rešenja krize, postavio je razuman rok vladama dve države od 72 sata pre nego što sam preuzme „mere“ u cilju reševanja problema.

Ima i drugačijih mišljenja.Mediji su preneli da su se na "ničijoj zemlji" susrele dve levičarske stranke - Radnički front s hrvatske strane i Levica sa slovenačke strane.Izvele su zajedničku akciju da ukažu na „nacionalističku maglu koja se prodaje na obe strane“, a kojom se kriju „gorući problemi privredne i socijalne politike“

U ovom trenutku izgleda da rešenja nema na vidiku.Slovenija se nada uspehu kada bude odlučivanje o pristupu Hrvatske Šengenskom prostoru i eurozoni.Tada će slovenačka podrška Hrvatskoj biti od izuzetnog značaja.

U svakom slučaju brojke o godišnjem ulovu u Savudrijskoj vali ili Piranskom zalivu kažu da dok se kod komšija preko 25 godina igraju „Ribarske svađe,“ svu ribu su već odavno „pokupili“ Italijani.

Ostali naslovi

Kako migracije oblikuju razvoj
Srpska ekonomija
Dok milioni ljudi prelaze granice usled prinudnih okolnosti, poput ratnih sukoba, ili u potrazi za boljim mogućnostima, zemlje širom sveta traže balans između humanosti, ekonomske koristi, društvene stabilnosti i bezbednosti. Na Balkanu, gde migracije imaju duboke korene u političkim i ekonomskim uslovima, one nisu samo izazov – već i prilika za transformaciju
Barometar straha: Čega se Srbi najviše plaše?
Srpska ekonomija
Najnovija studija CEPER-a, sprovedena u 12 zemalja širom regiona, Barometar straha 2024, otkriva najveće brige stanovništva Centralne Evrope. Najveću zabrinutost izazivaju klimatske promene i globalno zagrevanje – ova pitanja identifikovana su kao najzabrinjavajuća u četiri zemlje: Mađarskoj (3,55), Hrvatskoj (3,18), Srbiji (3,13), kao i u Crnoj Gori (2,75)
Beč u znaku Svetosavskog bala i humanosti
Srpska ekonomija
Svetosavski bal, smotra elegancije i tradicije u organizaciji udruženja „Srpski centar“, otvara vrata Hofburške palate, gde se prošlost i sadašnjost prepliću u noći ispunjenoj glamuroznim prizorima i nezaboravnim trenucima. U prefinjenim salama, okupljaju se dame u raskošnim haljinama i gospoda u frakovima
Beč nudi kulturne sadržaje za osobe sa demencijom
Srpska ekonomija
mnogim bečkim muzejima organizuju se obilasci i radionice prilagođeni osobama sa demencijom. Oboleli mogu u sigurnom okruženju da dožive nova iskustva i da se podsete na prošla. Kroz specijalno razvijene kurseve, ture i koncepte razgovora, organizatori žele da unaprede samostalnost osoba sa demencijom
Sezona balova u Beču 2024/25.
Srpska ekonomija
Balska sezona u glavnom gradu Austrije 2024/25. godine počela je 11. novembra, tradicionalnim kadrilom na trgu Graben. Za predstojeće peto godišnje doba, kako nazivaju sezonu balova, organizatori očekuju veliki broj posetilaca. „Ponovo možemo očekivati izuzetnu sezonu sa znatno više od pola miliona posetilaca. I to uprkos opštem porastu cena
Najlepši božićni vašari u Beču
Srpska ekonomija
Već tradicionalno od sredine novembra do 25. decembra najlepši trgovi Beča pretvaraju se u čarobne božićne vašare. U vazduhu se oseća miris božićnih kolača, kuvanog vina i pečenih badema. Stari grad i trgovački centri ukrašeni su prazničnom rasvetom, upotpunjujući božićnu i novogodišju atmosferu
Izložba Johan Štraus – nova dimenzija povodom 200. rođendana kralja valcera
Srpska ekonomija
Digitalna produkcija prikazuje život i delo Johana Štrausa u svim njegovim dimenzijama, a postavljena je na površini od oko 900 m2 i nudi jedinstveni sistem slušalica koji je osetljiv na pokret. Izložba nudi multimedijalnu simfoniju zabave
Beč dobija novi istraživački centar za veštačku inteligenciju u oblasti biomedicine
Srpska ekonomija
Austrijska akademija nauka (ÖAW) i nemačka Fondacija Beringer Ingelhajm inicirali su osnivanje instituta AITHYRA u Beču, koji će koristiti veštačku inteligeciju za biomedicinska istraživanja, sa ciljem da se bolje razumeju bolesti i unaprede terapije
Digitalni plan svih podzemnih i nadzemnih instalacija u Beču dostupan onlajn
Srpska ekonomija
„Digitalni blizanac“ Bečke distribucije prikazuje ukupno 29.500 kilometara dugu mrežu za snabdevanje strujom, gasom, daljinskim grejanjem i optičkim kablovima. Podzemne i nadzemne instalacije su virtuelno dostupne kako na laptopu, tako i na pametnom telefonu
Speeddating: 65 bečkih preduzeća traži naslednike
Srpska ekonomija
Privredna komora Beča poziva 65 bečkih preduzeća, sve zainteresovane i potencijalne buduće preduzetnike-naslednike na događaj “Svaki lonac nađe svoj poklopac” (Topf sucht Deckel) 16. septembra 2024. godine