Bečlije neguju pčele

Pčelarstvo ima perspektivu, a primeri dobre prakse mogu se naći u regionu Centralne i Jugoistočne Evrope. U tome prednjači Beč, koji razvija urbano pčelarstvo. U  ovom gradu živi više od 5.200 rojeva i 456 različitih vrsta pčela, a po gradskim zelenim površinama raspoređeno je oko 5000 košnica. Imajući to u vidu, nije preuveličavanje kada se kaže da je austrijska prestonica ujedno i glavni grad pčela u Evropi. Taj zaključak nameće se već na prilazu Beču iz pravca aerodroma Švehat. Na livadama s obe strane puta mogu se videti košnice s pčelama. 

Beč je grad pun zelenila, a košnice se mogu videti na krovovima i terasama stambenih zgrada i hotela. Pčelinjih košnica ima u parkovima, ali i na krovu bečke gradske kuće Rathaus-u. Prema podacima koje smo dobili od Eurocompr, pčele s krova Rathausa godišnje proizvedu više od 180 kilograma kvalitetnog meda koji se koristi u dobrotvorne svrhe.

Inače, Grad Beč se već duži period zalaže za aktivnu zaštitu pčela. Postavljanje košnica na krov Rathausa deo je aktivnosti na podizanju svesti o aktivnoj zaštiti pčela, koje spadaju u ugrožene vrste insekata. U Beču forsiraju ekološku poljoprivredu i opremaju brojne gradske livade i parkove kako bi pčelama pružili dovoljno hrane.

Kako insekti postepeno gube svoja staništa zbog zagađenja, upotrebe pesticida, ali i klimatskih promena, Sekretarijat za zaštitu životne sredine Grada Beča definisao je različite mere zaštite i ogranizovao aktivnosti po gradskim opštinama. Primera radi navodimo projekat CITY NATURE čiji je cilj da se gradjani informašu o tome na koji način da na svojim tersama i u baštama gaje poljsko cveće i začinsko bilje, kako bi bilo što više nektara za pčele. Mnogo je i uputstava za gajenje pčela na gradskim livadama.

Primer Beča slede i drugi gradovi širom Evrope, ali i sveta, koji su shvatili značaj pčela za poljoprivedu. Navešćemo podatak iz saopštenja Kabineta ministra bez portfelja u Vladi Republike Srbije zaduženog za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća da samo u našoj zemlji pčele svake godine oprašivanjem povećavaju prinose u ratarstvu, voćarstvu i povrtarstvu za 148 miliona evra.

Inače, u Srbiji ima oko 850.000 košnica u pčelinjacima, a registrovanih pčelara je približno 15.000. Medjutim, pretpostavlja se da se pčelarstvom bavi približno 30.000 domaćinstava koji imaju više od milion košnica.

Proizvodnja meda u Srbiji varira od 6.000. do 9.500 tona godišnje, 2013. godine izvezeno je meda u vrednosti od 14 miliona dolara, što je bilo više od izvoza junećeg mesa.

Kabinet ministra bez portfelja u Vladi Republike Srbije zaduženog za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća saopštio je da je održivi razvoj pčelarstva siguran i isplativ način da se pokrene uspešna proizvodnja, jer je proizvodnja meda zanat koji se uči u jednoj sezoni, a relativno niska ulaganja mogu se brzo vratiti. Osim toga, pčelarstvo je povoljno za oba pola i ljude različitih nivoa znanja, a u njemu mogu da rade i ljudi s blagim stepenom invaliditeta i stariji od 50 godina.

Zbog toga Nacionalni tim za preporod sela Srbije preporučuje povratnicima iz inostranstva da zasnuju specijalizovano pčelarsko gazdinstvo, da ulože lična sredstva i udruže se u zadrugu.