Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Za Sofiju nam treba mudrost

Beograd
Piše: Aleksandar M. Janković

Odgovore na pitanja koliko je region do danas napredovao ka EU i da li je balkansko proširenje realno u narednom periodu daće nam novi Samit Evropske unije i Zapadnog Balkana zakazan za 17.maj u Sofiji. Na ovom skupu očekuje se prisustvo svih šest „balkanskih partnera“ ali i „prva postava“ Unije. U tom smislu u Sofiji će našem regionu dati podršku visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini i evropski komesar za proširenje Johanes Han, predsednik Evropskog saveta Donald Tusk, i predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker. Planirano je da Samitu prisustvuju i šefovi država ili vlada zemalja članica Evropske unije.

Prošlo je 15 godina od sličnog velikog skupa, Samita u Solunu, i povratka na ideju o proširenju Evropske unije na Zapadni Balkan nakon ratnih dešavanja na ovim prostorima. Zemlje regiona su tada ohrabrene da nastave putem ka dostizanju „kriterijuma iz Kopenhagena“ , kao osnovnog uslova ka punom članstvu, ali i „političkih kriterijuma“ , da pre svega postanu funkcionalne države koje međusobno sarađuju.Solunskom agendom državama Zapadnog Balkana su kroz Evropsko partnerstvo postavljeni kratkoročni i dugoročni prioriteti na evropskom putu kao i pomoć u njihovom dostizanju, a sve u skladu sa napredovanjem po tom planu.

Šta smo do sada postigli na Balkanu od Soluna do Sofije? Činjenica je da nakon Hrvatske nije bilo novih članova Unije i to nam govori da niko nije ispunio Solunsku agendu do kraja.Danas se na Balkanu ne ratuje, to je veliko dostignuće.Dobrim delom je tako jer smo zaokupljeni „višim ciljem“ članstvom u Uniji.Ipak, tenzije su prisutne na Balkanu skoro svakodnevno.Ekonomski smo svi napredovali,tako nam govore podaci renomiranih svetskih ekonomskih institucija, ali nacionalno i tradicionalno nas „drži u mestu“.Sav trud u stvaranju dobrosusedskih odnosa i kreiranja pozitivnog ambijenta za nove investicije i zajedničke ekonomske projekte „pada u vodu“ zbog političkih prepucavanja koja se baziraju na „večnim temama“ zbog kojih smo do sada kroz istoriju i ratovali.

Od nas Evropska unija očekuje sve, samo ne ponavljanje istih grešaka u nedogled.Zato se teme o kojima će učesnici Samita u Sofiji razgovarati po dosadašnjim najavama odnose na povezivanje na Balkanu.Nije reč o novom „bratstvu i jedinstvu“ već o zajedničkim ulaganjima u saobraćajnu infrastrukturu koja će učiniti atraktivnijim ovaj prostor,razmenu u oblastima obrazovanja i kulture,zajedničko delovanje kada su u pitanju novi bezbednosni izazovi kao što su terorizam i migracije.

Samit u Sofiji dolazi u trenutku kada je Evropa zaokupljena više svojim unutrašnjim problemima, ali i odnosima koje Unija ima sa Sjedinjenim Državama u kontekstu poslednjih odluka američke administracije vezano za nuklearni sporazum sa Iranom ili za uvozne takse na čelik i aluminijum o kojima se razgovara.Izjava francuskog predsednika Makrona da Evropska unija ne treba da prihvati nijednu novu članicu sve dok se dublje ne integriše I sprovede potrebne reforme možda najbolje oslikava trenutno raspoloženje za “balkansko proširenje”.

Ipak,u Uniji su svesni da Kina,Turska I Rusija koriste ovakve prilike I jačaju svoj uticaj na Balkanu kako ekonomski tako I politički.Veliki broj investicija,ekonomska I vojna pomoć moraju da se pretoče I u politički uticaj kojim će ove zemlje braniti svoje interese I pozicije I u našem regionu u budućnosti.To može da bude glavni razlog da Zapadni Balkan ostane u fokusu Unije.

Iako tema predstojećeg Samita u Sofiji neće biti proširenje Unije već povezivanje regiona to ne treba da bude obeshrabrujuće za zemlje Zapadnog Balkana.Upravo suprotono,treba mudro iskoristiti priliku I pokazati da “komplikovani” Balkan može da odustane od velikih političkih pitanja I ponudi neka jednostavna rešenja kada su u pitanju pre svega regionalne ekonomske integracije.Isto ono što su velike evropske države uradile pre 70 godina I donele mir I ekonomski prosperitet koji I danas traje što je naveći uspeh, ali I glavni cilj Evropske unije.

Upravo zato možemo očekivati da se poruka sa Samita u Sofiji neće razlikovati od onih koje nam je Unija upućivala od Soluna do danas, a koja bi se najkraće mogla svesti u jednu rečenicu: Zapadni Balkan je deo geografskog prostora Evrope, ali tek kada bude prihvatio i podredio sve svoje “lične interese” ovom najvećem političkom cilju drugih evropskih naroda može da postane deo Evropske unije.

Ostali naslovi

Kako migracije oblikuju razvoj
Srpska ekonomija
Dok milioni ljudi prelaze granice usled prinudnih okolnosti, poput ratnih sukoba, ili u potrazi za boljim mogućnostima, zemlje širom sveta traže balans između humanosti, ekonomske koristi, društvene stabilnosti i bezbednosti. Na Balkanu, gde migracije imaju duboke korene u političkim i ekonomskim uslovima, one nisu samo izazov – već i prilika za transformaciju
Barometar straha: Čega se Srbi najviše plaše?
Srpska ekonomija
Najnovija studija CEPER-a, sprovedena u 12 zemalja širom regiona, Barometar straha 2024, otkriva najveće brige stanovništva Centralne Evrope. Najveću zabrinutost izazivaju klimatske promene i globalno zagrevanje – ova pitanja identifikovana su kao najzabrinjavajuća u četiri zemlje: Mađarskoj (3,55), Hrvatskoj (3,18), Srbiji (3,13), kao i u Crnoj Gori (2,75)
Beč u znaku Svetosavskog bala i humanosti
Srpska ekonomija
Svetosavski bal, smotra elegancije i tradicije u organizaciji udruženja „Srpski centar“, otvara vrata Hofburške palate, gde se prošlost i sadašnjost prepliću u noći ispunjenoj glamuroznim prizorima i nezaboravnim trenucima. U prefinjenim salama, okupljaju se dame u raskošnim haljinama i gospoda u frakovima
Beč nudi kulturne sadržaje za osobe sa demencijom
Srpska ekonomija
mnogim bečkim muzejima organizuju se obilasci i radionice prilagođeni osobama sa demencijom. Oboleli mogu u sigurnom okruženju da dožive nova iskustva i da se podsete na prošla. Kroz specijalno razvijene kurseve, ture i koncepte razgovora, organizatori žele da unaprede samostalnost osoba sa demencijom
Sezona balova u Beču 2024/25.
Srpska ekonomija
Balska sezona u glavnom gradu Austrije 2024/25. godine počela je 11. novembra, tradicionalnim kadrilom na trgu Graben. Za predstojeće peto godišnje doba, kako nazivaju sezonu balova, organizatori očekuju veliki broj posetilaca. „Ponovo možemo očekivati izuzetnu sezonu sa znatno više od pola miliona posetilaca. I to uprkos opštem porastu cena
Najlepši božićni vašari u Beču
Srpska ekonomija
Već tradicionalno od sredine novembra do 25. decembra najlepši trgovi Beča pretvaraju se u čarobne božićne vašare. U vazduhu se oseća miris božićnih kolača, kuvanog vina i pečenih badema. Stari grad i trgovački centri ukrašeni su prazničnom rasvetom, upotpunjujući božićnu i novogodišju atmosferu
Izložba Johan Štraus – nova dimenzija povodom 200. rođendana kralja valcera
Srpska ekonomija
Digitalna produkcija prikazuje život i delo Johana Štrausa u svim njegovim dimenzijama, a postavljena je na površini od oko 900 m2 i nudi jedinstveni sistem slušalica koji je osetljiv na pokret. Izložba nudi multimedijalnu simfoniju zabave
Beč dobija novi istraživački centar za veštačku inteligenciju u oblasti biomedicine
Srpska ekonomija
Austrijska akademija nauka (ÖAW) i nemačka Fondacija Beringer Ingelhajm inicirali su osnivanje instituta AITHYRA u Beču, koji će koristiti veštačku inteligeciju za biomedicinska istraživanja, sa ciljem da se bolje razumeju bolesti i unaprede terapije
Digitalni plan svih podzemnih i nadzemnih instalacija u Beču dostupan onlajn
Srpska ekonomija
„Digitalni blizanac“ Bečke distribucije prikazuje ukupno 29.500 kilometara dugu mrežu za snabdevanje strujom, gasom, daljinskim grejanjem i optičkim kablovima. Podzemne i nadzemne instalacije su virtuelno dostupne kako na laptopu, tako i na pametnom telefonu
Speeddating: 65 bečkih preduzeća traži naslednike
Srpska ekonomija
Privredna komora Beča poziva 65 bečkih preduzeća, sve zainteresovane i potencijalne buduće preduzetnike-naslednike na događaj “Svaki lonac nađe svoj poklopac” (Topf sucht Deckel) 16. septembra 2024. godine