Odgovore na pitanja koliko je region do danas napredovao ka EU i da li je balkansko proširenje realno u narednom periodu daće nam novi Samit Evropske unije i Zapadnog Balkana zakazan za 17.maj u Sofiji. Na ovom skupu očekuje se prisustvo svih šest „balkanskih partnera“ ali i „prva postava“ Unije. U tom smislu u Sofiji će našem regionu dati podršku visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini i evropski komesar za proširenje Johanes Han, predsednik Evropskog saveta Donald Tusk, i predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker. Planirano je da Samitu prisustvuju i šefovi država ili vlada zemalja članica Evropske unije.
Prošlo je 15 godina od sličnog velikog skupa, Samita u Solunu, i povratka na ideju o proširenju Evropske unije na Zapadni Balkan nakon ratnih dešavanja na ovim prostorima. Zemlje regiona su tada ohrabrene da nastave putem ka dostizanju „kriterijuma iz Kopenhagena“ , kao osnovnog uslova ka punom članstvu, ali i „političkih kriterijuma“ , da pre svega postanu funkcionalne države koje međusobno sarađuju.Solunskom agendom državama Zapadnog Balkana su kroz Evropsko partnerstvo postavljeni kratkoročni i dugoročni prioriteti na evropskom putu kao i pomoć u njihovom dostizanju, a sve u skladu sa napredovanjem po tom planu.
Šta smo do sada postigli na Balkanu od Soluna do Sofije? Činjenica je da nakon Hrvatske nije bilo novih članova Unije i to nam govori da niko nije ispunio Solunsku agendu do kraja.Danas se na Balkanu ne ratuje, to je veliko dostignuće.Dobrim delom je tako jer smo zaokupljeni „višim ciljem“ članstvom u Uniji.Ipak, tenzije su prisutne na Balkanu skoro svakodnevno.Ekonomski smo svi napredovali,tako nam govore podaci renomiranih svetskih ekonomskih institucija, ali nacionalno i tradicionalno nas „drži u mestu“.Sav trud u stvaranju dobrosusedskih odnosa i kreiranja pozitivnog ambijenta za nove investicije i zajedničke ekonomske projekte „pada u vodu“ zbog političkih prepucavanja koja se baziraju na „večnim temama“ zbog kojih smo do sada kroz istoriju i ratovali.
Od nas Evropska unija očekuje sve, samo ne ponavljanje istih grešaka u nedogled.Zato se teme o kojima će učesnici Samita u Sofiji razgovarati po dosadašnjim najavama odnose na povezivanje na Balkanu.Nije reč o novom „bratstvu i jedinstvu“ već o zajedničkim ulaganjima u saobraćajnu infrastrukturu koja će učiniti atraktivnijim ovaj prostor,razmenu u oblastima obrazovanja i kulture,zajedničko delovanje kada su u pitanju novi bezbednosni izazovi kao što su terorizam i migracije.
Samit u Sofiji dolazi u trenutku kada je Evropa zaokupljena više svojim unutrašnjim problemima, ali i odnosima koje Unija ima sa Sjedinjenim Državama u kontekstu poslednjih odluka američke administracije vezano za nuklearni sporazum sa Iranom ili za uvozne takse na čelik i aluminijum o kojima se razgovara.Izjava francuskog predsednika Makrona da Evropska unija ne treba da prihvati nijednu novu članicu sve dok se dublje ne integriše I sprovede potrebne reforme možda najbolje oslikava trenutno raspoloženje za “balkansko proširenje”.
Ipak,u Uniji su svesni da Kina,Turska I Rusija koriste ovakve prilike I jačaju svoj uticaj na Balkanu kako ekonomski tako I politički.Veliki broj investicija,ekonomska I vojna pomoć moraju da se pretoče I u politički uticaj kojim će ove zemlje braniti svoje interese I pozicije I u našem regionu u budućnosti.To može da bude glavni razlog da Zapadni Balkan ostane u fokusu Unije.
Iako tema predstojećeg Samita u Sofiji neće biti proširenje Unije već povezivanje regiona to ne treba da bude obeshrabrujuće za zemlje Zapadnog Balkana.Upravo suprotono,treba mudro iskoristiti priliku I pokazati da “komplikovani” Balkan može da odustane od velikih političkih pitanja I ponudi neka jednostavna rešenja kada su u pitanju pre svega regionalne ekonomske integracije.Isto ono što su velike evropske države uradile pre 70 godina I donele mir I ekonomski prosperitet koji I danas traje što je naveći uspeh, ali I glavni cilj Evropske unije.
Upravo zato možemo očekivati da se poruka sa Samita u Sofiji neće razlikovati od onih koje nam je Unija upućivala od Soluna do danas, a koja bi se najkraće mogla svesti u jednu rečenicu: Zapadni Balkan je deo geografskog prostora Evrope, ali tek kada bude prihvatio i podredio sve svoje “lične interese” ovom najvećem političkom cilju drugih evropskih naroda može da postane deo Evropske unije.