Ekonomija ključno političko pitanje

Novi saziv hrvatskog Sabora konstituisan je sedamnaest dana posle održanih parlamentarnih izbora. Prvi put bez prisustva predsednika države i pod pojačanim epidemiološkim merama zbog korona virusa. Hrvatski predsednik Zoran Milanović je putem Fejsbuka objasnio da je razlog njegovog ne dolaska isključivo u njegovom shvatanju “uloge i položaja hrvatskog Sabora – odnosno njegove nezavisnosti od predsednika države".

U proteke dve nedelje mogla su se čuti različita mišljenja kako će izgledati novi hrvatski Sabor. Dok su jedni zastupali tezu da se neće ništa specijalno prometi, osim što je u novom sazivu obrazovna struktura zastupnika bolja od prošlog saziva, drugi su bili skloni da kažu da su zastupljene sve pozicije levo i desno od centra.

- Ovaj saziv Sabora neće biti lišen populizma i klerikalizma. Desno radikalne, populističke i klerikalne stranke relativno su snažne i imaju dvadesetak zastupnika, od kojih su neki vrlo agresivni. Međutim, iako će kontaminirati raspravu, njihov će uticaj na javne politike biti ravan nuli. Ključna promena u odnosu na prethodni saziv arhitektura je kluba većinske stranke HDZ. Za razliku od prethodnog mandata, kad je unutar kluba bila vrlo snažna desna frakcija, ona je sada posve eliminisana, i preovladavaju centristički orjentisani zastupnici, koji će u svakoj situaciji podupirati vladu umerenog desnog centra, za razliku od prošlog mandata, kad je deo HDZ-ova kluba pokušao opstruirati neke vladine odluke, poput ratifikacije Istambulske konvencije - kaže na početku razgovora za sajt “Srpska ekonomija” Davor Gjenero, politički analitičar iz Zagreba.

On dodaje da u odnosu na prethodne mandate bitno su snažnije zastupljene liberalno demokratske stranke, da su neke od njih članice vladajuće koalicije, a neke su u opoziciji, ali su sve one vrlo sličnih stavova.

Socijalni demokrati u teškoj su krizi, i ne može se očekivati da će u narednim mesecima igrati ulogu „lidera opozicije”, ali osim konkurenata u liberalno-demokratskom polju, dobili su rivale u levo-ekološkom političkom prostoru, koji su izrazito dobro pripremljeni za borbu u političkoj areni, koji će nuditi i zagovarati svoje prioritete i javne politike, pre svega vezane za politiku održivog razvoja, zaštite okoline, ali i obnove grada Zagreba nakon potresa, objašnjava naš sagovornik.

Gjenero kaže da će svakako jedna od glavnih tema u novom Saboru biti pitanje ekonomije, kao i pitanje uvođenja evra kao glavnog sredstva plaćanja u Hrvatskoj.

- Ekonomija će biti ključno političko pitanje, ali ne i jedino. U prvim mesecima Sabor će se intenzivno baviti Zakonom o obnovi Zagreba, nova vlada će pokušati osigurati relevantna sredstva iz evropskih fondova solidarnosti, za obnovu glavnog grada. Pitanje uvođenja evra jeste ekonomsko pitanje, ali specifično. Jedan od prioriteta hrvatske politike u narednom razdoblju je i pristupanje Šengenskoj zoni, tako da će i to biti predmet saborskih rasprava. Naravno, pitanja zaštite radnih mesta, pokretanja privrede, investicija, biće prioritetna- kaže poznati politčki analitičar.

Mnogi nazivaju “istorijskim” dogovor koje su postigle članice EU o predlogu plana za oporavak evropskih ekonomija u narednih sedam godina,. Po ovom dogovoru Hrvatska je iz sedmogodišnjeg proračuna dobila dvadeset dve milijarde evra nepovratno.

- Nisu sva sredstva nepovratna, deo je i vrlo povoljnih kredita, koji će na naplatu doći tek za sedam godina, dakle krediti su i vrlo jeftini, s malom kamatnom stopom, a i s velikim grejs periodom. Deo sredstava koja su namenjena Hrvatskoj je iz strukturnih fondova za otklanjanje razvojne neravnoteže, a Hrvatskoj su ona veća jer se njima do sada koristila samo u jednom sedmogodišnjem razdoblju, a ostalo je iz novog evropskog instrumenta za oporavak nakon KOVID krize. Hrvatska objektivno jest jedna od država koje su najviše pogođene krizom. Međutim, dobar položaj Hrvatske u raspodeli evropskih sredstava proizilazi i iz vrlo racionalne politike premijera Plenkovića, koji je izbegao poistovetiti se sa klubom zemalja zagovornica kohezije, koji unutar EU izbegava poistovećivanje sa zemljama Višegradske grupe, posebno Mađarskom i Poljskom, koje su u snažnom sukobu s državama evropskog centra i severozapada (Holandija, Belgija, Švedska, Norveška, a sve više i Nemačka)- objašnjava Davor Gjenero za naš sajt.