Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

KOSOVSKI VOZ

U EGOCENTRU
Piše: Slaviša Lekić

Jedna storija pisca Jurija Borjeva o vozu u pokretu koji ide u svetlu budućnost, kad je s ruskog prevedemo na domaći teren, savršeno ilustruje istoriju Kosova i naš odnos prema tom srcu Srbije.

U ovoj posrbljenoj priči voz najpre vozi Tito: iznenada – stop, nema šina. Tito uzme kredit, kupi, postavi šine, voz ide dalje. Sad njim upravlja Slobodan Milošević. Opet se kolosek završava. Milošević upregne Srbe i Albance, jedni guraju, drugi vuku, padaju umorni, pa i mrtvi, ali voz nekako nastavlja. Miloševića zamenjuje Zoran Đinđić, ali se u daljini nazire kraj koloseka, nema šina. Pragmatični Đinđić naređuje da se demontiraju šine po kojima je voz prošao i montiraju ispred lokomotive. Nasleđuje ga Vojislav Koštunica. On ide okolo i ubeđuje Srbe kako su njega obavestili da voz ipak ide, a ako i ne ide, samo što nije. Stiže i Boris Tadić: šina nema, pa nema, voz se ne pomera sa stanice, ali stručnjaci se dosetili, kupili zavese, razvukli ih po prozorima kupea, a okolo rasporedili neke svoje mangupe koji ljuljaju vagone... i, misliš – ide voz. Tomislavu Nikoliću taj je voz poslužio da obeća nekakvu platformu, eno još s Dragicom razvlači pitu u vili na Dedinju. Evo, konačno, i Aleksandra Vučića: on je oslikao voz i napravio od njega pokretni manastir, iz voza u pokretu već u Topčideru je iskočio Marko Đurić, a u lokomotivu je sa sve prevelikim odelom zaseo Miša Vacić!...

Vučić je, dakle, pomerio voz, eno ga na postaji u Raški, prodavali su, kao i za metro, čak i karte, gomila nekog ne baš finog sveta klicala je „ćihu-ćihu”, dok su navijači palili baklje stvarajući privid pare, sve je dakle bilo tu, samo... samo Kosova nema!

Čini mi se da otkad znam za sebe, a ima tome prilično, praktično nema dana u kom javni život Srbije nije impregniran kosovskom tematikom.

Decenijama je Kosovo (sa sve Metohijom) bilo – „majka svih pitanja”! Sve dok nije postalo „srpski Jerusalim”, po Matiji Bećkoviću, ili „naša Palestina”, kako svedoči patrijarh Irinej! Te različite političke (zlo)upotrebe kosovskog pitanja kulminirale su ratom i na kraju nezavisnošću južne srpske pokrajine, čime je, na naopak način, sveden bilans Miloševićevog vraćanja dostojanstva srpskom narodu.

Pitanje čije je (naše) Kosovo odavno je prestalo da bude nacionalno. Sve je manje i principijelno. Čak više nije ni retoričko! Ali je ostao taj večiti usud da bude – dnevnopolitičko i sitnoprofitersko!

Kosovski mit jeste prestao da bude mobilizatorski faktor, ali još uvek funkcioniše kao neka vrsta linka između onih koji su ostali dole jer nisu imali gde i političke elite koja zbog sijaset onoga na šta ne može da utiče propušta priliku da utiče na ono malo na šta može.

Iako su nam od „kosovskih motiva” uglavnom ostale uspomene i transparenti „Kosovo je srce Srbije”, ložimo se poput dece: čas vodimo sa 5 : 0, čas uvodimo novi trend u bavljenje Kosovom – pravićemo se blesavi!

Ima li kraja svemu ovome?!

Ako konačno želi da se pohvali da ima pun suverenitet i teritorijalni integritet, Srbija mora priznati Kosovo. Bio bi to odgovoran potez odgovornih ljudi. I veliki korak za bolje sutra Srbije. Put u budućnost. U koju se, budućnost, odavno ne stiže – vozom.

Jer, kad Vulini omaše voz i uđu u tenak, kaže narodno predanje, praktično im je nemoguće „nacrtati” da je u novijoj političkoj geografiji, granica tek imaginarna crta koja deli zamišljena prava jedne od zamišljenih prava drugih država.

Ostali naslovi

Najvažniji događaji u Beču u 2025. godini
Srpska ekonomija
Glavni grad Austrije pripremio je brojne događaje koji će obeležiti dolazeću 2025. godinu. Na programu su kako tradicionalne, tako i nove manifestacije – od klizališta „Bečki ledeni san“ (Wiener Eistraum) preko festivala na Dunavskom ostrvu „Donauinselfest“ i muzičkog Filmskog festivala na trgu ispred gradske većnice, pa sve do velikih izložbi
Kako migracije oblikuju razvoj
Srpska ekonomija
Dok milioni ljudi prelaze granice usled prinudnih okolnosti, poput ratnih sukoba, ili u potrazi za boljim mogućnostima, zemlje širom sveta traže balans između humanosti, ekonomske koristi, društvene stabilnosti i bezbednosti. Na Balkanu, gde migracije imaju duboke korene u političkim i ekonomskim uslovima, one nisu samo izazov – već i prilika za transformaciju
Barometar straha: Čega se Srbi najviše plaše?
Srpska ekonomija
Najnovija studija CEPER-a, sprovedena u 12 zemalja širom regiona, Barometar straha 2024, otkriva najveće brige stanovništva Centralne Evrope. Najveću zabrinutost izazivaju klimatske promene i globalno zagrevanje – ova pitanja identifikovana su kao najzabrinjavajuća u četiri zemlje: Mađarskoj (3,55), Hrvatskoj (3,18), Srbiji (3,13), kao i u Crnoj Gori (2,75)
Beč u znaku Svetosavskog bala i humanosti
Srpska ekonomija
Svetosavski bal, smotra elegancije i tradicije u organizaciji udruženja „Srpski centar“, otvara vrata Hofburške palate, gde se prošlost i sadašnjost prepliću u noći ispunjenoj glamuroznim prizorima i nezaboravnim trenucima. U prefinjenim salama, okupljaju se dame u raskošnim haljinama i gospoda u frakovima
Beč nudi kulturne sadržaje za osobe sa demencijom
Srpska ekonomija
mnogim bečkim muzejima organizuju se obilasci i radionice prilagođeni osobama sa demencijom. Oboleli mogu u sigurnom okruženju da dožive nova iskustva i da se podsete na prošla. Kroz specijalno razvijene kurseve, ture i koncepte razgovora, organizatori žele da unaprede samostalnost osoba sa demencijom
Sezona balova u Beču 2024/25.
Srpska ekonomija
Balska sezona u glavnom gradu Austrije 2024/25. godine počela je 11. novembra, tradicionalnim kadrilom na trgu Graben. Za predstojeće peto godišnje doba, kako nazivaju sezonu balova, organizatori očekuju veliki broj posetilaca. „Ponovo možemo očekivati izuzetnu sezonu sa znatno više od pola miliona posetilaca. I to uprkos opštem porastu cena
Najlepši božićni vašari u Beču
Srpska ekonomija
Već tradicionalno od sredine novembra do 25. decembra najlepši trgovi Beča pretvaraju se u čarobne božićne vašare. U vazduhu se oseća miris božićnih kolača, kuvanog vina i pečenih badema. Stari grad i trgovački centri ukrašeni su prazničnom rasvetom, upotpunjujući božićnu i novogodišju atmosferu
Izložba Johan Štraus – nova dimenzija povodom 200. rođendana kralja valcera
Srpska ekonomija
Digitalna produkcija prikazuje život i delo Johana Štrausa u svim njegovim dimenzijama, a postavljena je na površini od oko 900 m2 i nudi jedinstveni sistem slušalica koji je osetljiv na pokret. Izložba nudi multimedijalnu simfoniju zabave
Beč dobija novi istraživački centar za veštačku inteligenciju u oblasti biomedicine
Srpska ekonomija
Austrijska akademija nauka (ÖAW) i nemačka Fondacija Beringer Ingelhajm inicirali su osnivanje instituta AITHYRA u Beču, koji će koristiti veštačku inteligeciju za biomedicinska istraživanja, sa ciljem da se bolje razumeju bolesti i unaprede terapije
Digitalni plan svih podzemnih i nadzemnih instalacija u Beču dostupan onlajn
Srpska ekonomija
„Digitalni blizanac“ Bečke distribucije prikazuje ukupno 29.500 kilometara dugu mrežu za snabdevanje strujom, gasom, daljinskim grejanjem i optičkim kablovima. Podzemne i nadzemne instalacije su virtuelno dostupne kako na laptopu, tako i na pametnom telefonu