Dunav je kao car među rekama, večan kao Tibar, plodonosan kao Nil, veličanstven kao Misisipi, ljubljen kao Volga, živahan kao Rajna. Ovim rečima francuski car Napoleon opisao je Dunav, drugu po veličini evropsku reku, odmah posle Volge, i žilu kucavicu Starog kontinenta koju tokom vekova nisu zaobilazili ni ratnici, ni trgovci, a ni putnici namernici željni odmora na njenim obalama. I danas Dunav ima važnu ulogu u ekonomiji ne samo deset zemalja kroz koje prolazi već i ostalih, jer svojim tokom spaja više mora i kontinenata. Za ljude u njegovom priobalju izvor je i hrane i prihoda.
Imajući u vidu značaj te reke za ekonomski razvoj zemalja kroz koje prolazi, tadašnji austrijski savezni kancelar Verner Fajman 2008. godine predložio je Strategiju za Podunavlje, na čijem se Akcionom planu radilo tri godine. Ideju o Dunavskoj strategiji među prvima su prihvatili Rumuni, a 2011. izglasao ju je Savet Evropske unije.
Sedište Dunavske strategije (Danube Strategy Point) danas je u Beču, a koordinator Rudolf Šiker u razgovoru za Srpsku ekonomiju kaže da su njome obuhvaćene Austrija, Bugarska, Hrvatska, Češka, Nemačka, Mađarska, Rumunija, Slovačka, Slovenija, Srbija, Moldavija i Ukrajina, te Bosna i Hercegovina i Crna Gora.