Beč posle korone

Kraj pandemije virusa KOVID – 19 još se ne nazire, ali je u regionu cetralne i jugoistočne Evrope broj obolelih i umrlih u opadanju.

Virus nije zaobišao ni Austriju. U Beču se život vraća u normalu, a gradski oci misle i na vreme posle epidemije.

Testiranje na antitela

Institut Ludvig Bolcman za plućnu epidemiologiju je započeo studiju koja ima za cilj da testira uzorke krvi 12 hiljada ljudi na prisustvo antitela SARS-CoV-2.

Iako mogu da prenesu koronavirus, među zaraženima ima 80 odsto onih koji su bez simptoma ili sa veoma blagim naznakama virusa. Zbog toga institut Ludvig Bolcman ima u planu da prikupi uzorke krvi više od 12 hiljada ljudi između 6 do 80 godina i sprovede obimnu studiju o prisustvu antitela koronavirusa. Prvi uzorci krvi biće zamrznuti u narednim nedeljama dok ne stigne pouzdan test za otkrivanje antitela, izjavila je šefica studije Mari Katrin Brejer.

„Važno ja da se sačuvaju realne vrednosti o učestalosti infekcije da bismo znali da li su mere koje sprovodimo u vezi sa SARS-CoV-2 ispravne. Ukoliko broj ljudi sa prisustvom antitela bude visok, bezbednosne mere treba da se dovedu u pitanje. Ukoliko saznamo da je broj nezabeleženih slučajeva nizak, možemo da se sačuvamo tako što ćemo ostati kod kuće i izbegavati društvene kontakte“ objašnjava Brejer.

Učesnici u ovoj studiji već su uključeni u dugoročnu bečku studiju LEAD iz 2008. godine koja istražuje plućno zdravlje 15 hiljada ljudi i kontroliše njihovo stanje svake četiri godine.

Smrtnost u vreme epidemije

Svake godine u glavnom gradu Austrije umre 16.000 do 17.000 ljudi, što je oko 45 ljudi dnevno tj. 300 nedeljno. Nedeljni smrtni slučajevi variraju u zavisnosti od sezonskih događaja kao što su gripa ili talasi vrućine. U toku pandemije COVID-19 porasla je potreba za aktuelnim analizama podataka. Bečka statistička pokrajinska služba analizira nedeljno smrtnost bečkog stanovništva u tekućoj godini u pogledu neobičnih dešavanja, javlja Eurocomm - PR.

Tokom 2020. godine do 26. aprila nije zapažena prevelika ili premala smrtnost kod bečkog stanovništva, kako u starosnoj grupi od 0 do 64, tako i kod starijih od 65 godina. Broj umrlih je konstantno bio u okviru očekivanih vrednosti. Od 6. do 19. aprila broj umrlih je bio na gornjoj granici očekivanog. U analizama su obrađeni svi smrtni slučajevi osoba sa prebivalištem u Beču i koji su preminuli u Austriji. To su preliminarni rezultati. Smrtni slučajevi poslednje tri sedmice nisu u potpunosti obrađeni.

Poslednjih godina je u Beču usled epidemije gripa i letnjih vrućina dolazilo do više kraćih perioda kada je zabeležena veća smrtnost u okviru starosne grupe 65+ (primer leto 2015. godine i zima 2016/17). U okviru starosne grupe 0 do 64 od početka 2015. godine nije zabeležena veća smrtnost.

Grad finansira pravljenje vizira i zaštitinih maski

U okviru inicijative „Innovate4Vienna“ Beč je podržao projekat pravljenja vizira i zaštitnih maski pomoću 3D štampača.

Sa ciljem da se brže prevaziđe kriza izazvana koronavirusom pokrenuta je akcija podrške razvojnih projekata „Innovate4Vienna“, a Grad Beč je izdvojio finansijska sredstva u visini od 4 miliona evra. Stručni žiri je do sada izabrao sedam, od ukupno 25 dostavljenih projekata, koji će svi biti finansirani sa po 200 hiljada evra.

Među izabranim projektima je i grupno štampanje zaštitne opreme iza kojeg stoji firma „Happylab“. Na početku pandemije ova firma se preorijentisala na pravljenje vizira od pleksiglasa pomoću 3D štampača. Počeli su da proizvode po hiljadu zaštitnih maski nedeljno samo uz nadoknadu sopstvenih troškova, a ljudi su mogli da doniraju novac i podrže proizvodnju. Nakon što su uvideli da ne mogu da naprave dovoljnu količinu opreme, pozvali su sve društveno odgovorne ljude koji imaju 3D štampače da im se priključe. Tako je broj štampača porastao na 200.

Kad je Beč najavio finansiranje inovativnih projekata u okviru inicijative „Innovative4Vienna“, firma „Happylab“ je prijavila i dobila finansiranje ovog projekta. „Pokrenuli smo projekat pošto nismo mogli da savladamo veliku potražnju“ izjavio je osnivač i direktor preduzeća Happylab, Roland Štelcer. „Grupno štampanje se obavlja na preko 800 privatnih štampača. Sledeći korak je da napravimo kvalitetne maske za bolničko osoblje. Prilikom dizajniranja maski intenzivno sarađujemo sa bolnicama, a prvi prototipi su već gotovi“ dodao je Štelcer.

Moderni toaleti za vreme posle korone

Za vreme posle korone priprenile su se i “Bečke linije”.

Do kraja 2021. godine po nalogu bečkog gradskog prevoznika „Bečke linije“ (Wiener Linien) ukupno 22 javna toaleta će biti potpuno renovirana i tehnički modernizovana na najvišem nivou. Putnicima će na raspolaganju biti ukupno 52 tzv. „WC-modula“.

U želji da putnicima pruže najbolju uslugu i da se ljudi posle pandemije osećaju bezbedno prilikom posete toaletima, „Bečke linije“ su za ovaj poduhvat angažovale stručnjake iz oblasti uređenja sanitarnih čvorova.

Već će tokom leta 2020. godine prvi moderni toaleti biti otvoreni za putnike na određenim metro-stanicama. Radovi na pojedinačnim modulima iznosiće maksimalno četiri nedelje.

Kako izgledaju novi WC-moduli: Napravljeni su potpuno od nerđajućeg čelika. Čvrst materijal se ne može lako uništiti ili oštetiti i štiti u slučaju požara. Mogu ga koristiti oba pola: stojeći i sedeći. Tehnika je jednostavna za rukovanje. Maksimalna čistoća uz minimalne troškove. Svaki toalet ima svoj modul sa eurokey-bravom za besplatno korišćenje za osobe sa invaliditetom. Bečki gradski prevoznik je tokom prethodnog perioda godišnje imao velike izdatke za čišćenje i održavanje toaleta. Novi toaleti, osim što će biti lakši za održavanje uštedeće i troškove.

Odlazak u nove toalete koštaće 50 centi.

Zelena ofanziva

Tek što je glavni grad Austrije proglašen najzelenijim na svetu, već mnoge gradske opštine žele još više zelenila i sade na stotine novih stabala. Nova stabla osim što služe lepšem izgledu grada, treba u budućnosti da pruže rashlađenje od sve češćih velikih vrućina tokom leta.

Udeo zelenih površina u Beču čini 53 odsto čitave teritorije grada. U parkovima i na delovima ulica aktuelno ima oko 500.000 stabala a uskoro će biti dodatno zasađeno više od 4.500 novih stabala. Troškovi kupovine novih stabala iznosiće ukupno oko šest miliona evra.

Samo u 22. okrugu posađeno je ove godine 600 stabala, što je najviše u jednoj godini ikada zasađenih stabala. „Stabla su nam potrebna kao pluća ne samo za stanovnike opštine nego za ceo grad“, kaže predsednik opštine Ernst Nevrivi.

Troškovi za sadnju jednog stabla u Dunavskom parku iznose oko 300 evra. U samom centru grada je zbog sveobuhvatnog planiranja, uzimanja u obzir brojnih podzemnih cevi i navodnjavanja, ta suma znatno veća i dostiže i do 30.000 evra.

Koje vrste drveća dolaze u obzir zavisi od više faktora: „Najpre se mora paziti na zonu vegetacije. Beč je predeo listopadne šume. Kod izbora zavisi još od toga kako stabla podnose zagađenje ili posipanje solju“, objašnjava rektor Univerziteta za Prirodne resurse u Beču, Hubert Hazenauer. U Beču ima dosta stabala lipe, ali je takođe zastupljen i grab, hrast, platan i javor, topola na Dunavskom kanalu i brest u zapadnom delu Beča.

U cilju zaštite zdravog okruženja stabla su u Beču zakonom zaštićena i to nezavisno od toga da li se nalaze na javnom ili privatnom zemljištu. Tek uz dozvolu opštine stablo sme da se ukloni a osoba koja je to naručila je u obavezi da zasadi novo drvo na drugom mestu.

„Drveće ne daje samo senku, već zelena podloga reflektuje manje sunčevih zraka. Zabetonirane površine deluju kao kaljava peć“, objašnjava Hazenauer.

Na Dunavskom ostrvu u Beču 70 ovaca umesto kosilica

Izvođenje ovaca na ispašu je pilot-projekat Grada Beča i jedna od brojnih mera EU-projekta „LIFE DICCA“. U okviru ovog projekta koji je započeo 2019. godine i koji će trajati pet godina radi se o razvoju mera da se Dunavsko ostrvo u Beču pripremi za izazove u vezi sa promenom klime.

Nakon zimske pauze u štali, nedavno je na severni deo Dunavskog ostrva doneto 70 ovaca da „rade“ kao prirodne kosilice. „Drago mi je što možemo da nastavimo sa projektom na ostrvu vezano za sprovođenje mera protiv promene klime“, kaže članica gradskog veća za ekologiju Uli Zima. Ovce kao „ekološke kosilice“ ne zagađuju okolinu i ne stvaraju buku. U odnosu na prošlu godinu stado je povećano, ima dosta jagnjadi koji su na svet došli zimus. Na ostrvu se nalaze samo ženke svih generacija bovške pasmine. One su veoma otporne i tolerantne na stres, dobro podnose sušne predele i veliku vrućinu. Ovce nisu u vlasništvu Grada Beča već pripadaju preduzeću „WUK bio.pflanzen“.

Životinje su ograđene i posle nedelju dana, mobilna ograda se pomera na druge delove ostrva. Tokom 2019. godine za skoro šest meseci ovce su „pokosile“ površinu od 73.000 m2 tj. 7,3 ha.

Molba građanima da ne diraju mladunce divljih životinja

I ovog proleća se građani Beča susreću sa novim naraštajima ptica, zečeva i srndaća. Grad Beč apeluje na sve šetače da ne vrše „akcije spasavanja“ divljih životinja.

U doba korone mnoge Bečlije vreme provode u prirodi. Ukoliko pronađu mladunče neke divlje životinje, Grad Beč moli građane da je ne dodiruju, jer se takvo „spasavanje“ najčešće završi tragično po njih. „Ukoliko naiđete na mladunce, treba smesta da se udaljite, jer ćete uplašiti njihove roditelje koji će im uskratiti hranu i potrebnu negu“ upozorava Eva Persi iz Kancelarije ombudsmana za zaštitu životinja Grada Beča.

Svake godine veliki broj takozvanih spasavanja otrgne mladunce iz njihovog okruženja i tako im se uskrati pravo na život u divljini. Posle „ljudske intervencije“ mnoge životinje više ne mogu da se vrate u prirodu. Grad Beč zbog toga moli građane da ne spasavaju mladunce, da ih ostave gde su ih našli i da se udalje od njih. Jedino tako im mogu pomoći. „Vrlo je prirodno da su mladunci ponekad sami. Iako deluje da su napušteni, njihovi roditelji su uvek u blizini. Realnu opasnost predstavlja isključivo „ljudska intervencija“ objašnjava direktor Bečke šume Andreas Januskovec.

„Mladunčad ptica može da se dodirne, za razliku od srndaća ili zečeva koje će majke odbaciti, ukoliko na njima osete tuđi miris. Mlade zečeve ili srndaće majke ostavljaju jednom ili dvaput dnevno i za njih je prirodno da čekaju roditeljsku negu“ dodaje Januskovec. Pomoć je potrebna jedino povređenim mladuncima u neposrednoj blizini nastradale majke, ali se savetuje oprez i konsultacija sa nadležnom službom. Takođe, pogrešno hranjenje životinja može da bude fatalno po mladunce.

Kada je reč o pticama, treba napraviti razliku između ptica u gnezdu i onih koje već imaju perje i uče da lete. One koje su još uvek u gnezdu nemaju perje i ne mogu da stoje. Ako neka ispadne iz gnezda, bilo bi idealno da građani lociraju gnezdo i vrate pticu na mesto. S druge strane, mladunci koji već imaju perje i mogu da stoje, samo deluju bespomoćno. Oni uglavnom trčkaraju po tlu, jer tako uče da lete. Roditelji se brinu o njima i van gnezda i u kontaktu su s njima putem oglašavanja. Ako se takva ptičica nađe na cesti, treba je samo skloniti sa strane, ali u blizini, da roditelji mogu da je pronađu.

Muzej Belvedere počeo sa radom

Bečlije se vraćaju i kulturnim aktivnostima. Austrijski Belvedere otvorio je svoje kapije 15. maja 2020. godine kada su posetioci mogli da posete aktuelnu izložbu i prisustvuju vođenju kroz galeriju.

Jedan od prvih muzeja u Beču koji je počeo sa radom je Belvedere. Posetioci od 15. maja mogu da posete međunarodnu izložbu „U noć. Avangarda u noćnom kafeu“ posvećenu alternativnim scenama iz noćnog života umetnika u periodu od 1880. do 1960. godine.

Izložba prikazuje veliki broj scena iz različitih gradova, od Beča i Londona preko Pariza do Nigerije i Meksika. Kabarei, kafei i klubovi su bili sastajalište najrazličitijih kultura i društvenih slojeva na prelazu iz 19. u 20. vek. Kao važna mesta za druženje avangardnih umetnika postali su platforma za kreativnu razmenu ideja.

Pored toga, gledaoci mogu da pogledaju direktan prenos književne večeri iz bara "Fledermaus" 20. maja u 19 časova. Tim povodom će se čitati mnoge priče i bečke pesme inspirisane pankom, džezom i modernom.

Izložba „U noć. Avangarda u noćnom kafeu“ je otvorena do 1. juna 2020. godine.