Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Naučnici u Beču gaje kožu od gljiva

Beč
Foto: © Alexander Bismarck
Eurocomm-PR

Međunarodni tim hemičara na čelu sa Aleksandrom Bizmarkom i Mičelom Džonasom sa Bečkog univerziteta objavili su u časopisu „Nature Sustainability“ članak o obimnom potencijalu obnovljivog i održivog materijala dobijenog od gljiva koji se može koristiti kao zamena za kožu.

Koža važi za izuzetno trajan i na različite načine upotrebljiv materijal u mnogim sferama svakodnevnog života kao što su industrija nameštaja ili tekstilna industrija. Međutim, proizvodnja kako prirodne tako i veštačke kože ostavlja ekološki otisak. Iako dobijanje prirodne kože može da se posmatra kao rezultat proizvodnje mesa, gajenje životinja u tu svrhu i proces proizvodnje kože smatraju se etički i ekološki problematičnim iz više razloga: sečenje šuma radi stvaranja pašnjaka, emisija gasova sa efektom staklene bašte, upotreba neekoloških materijala u procesu štavljenja kože. U proizvodnji veštačke kože, koja se dobija iz sintetičkih polimera, koriste se hemikalije koje nastaju iz fosilnih izvora energije.

Koža koja se proizvodi od gljiva može da bude rešenje, pošto ne emituje ugljen-dioksid i biološki je potpuno razgradiva. Materijal od gljiva kao zamena za kožu proizvodi se od ostataka poljoprivrednih i šumarskih proizvoda kao što je piljevina. Takvi proizvodi služe kao osnova za uzgoj gljivičnog micelijuma, vegetativnog tela gljiva. Posle određenog vremena biomasa nastala od gljiva može fizički i hemijski da se obrađuje. Gotov proizvod izgleda kao koža, ima slična svojstva i na dodir je sličan koži.

Kao najveći izazov u proizvodnji materijala od gljiva naučnici navode postizanje homogenog micelijuma koji bi ravnomerno rastao, imao konzistentnu debljinu, boju i mehanička svojstva. U budućnosti ovaj materijal bi mogao da bude ekološka alternativa za goveđu i veštačku kožu, naročito za društveno osvešćene kupce i preduzeća i za sve više prisutne vegane.

 

Ostali naslovi

Kako migracije oblikuju razvoj
Srpska ekonomija
Dok milioni ljudi prelaze granice usled prinudnih okolnosti, poput ratnih sukoba, ili u potrazi za boljim mogućnostima, zemlje širom sveta traže balans između humanosti, ekonomske koristi, društvene stabilnosti i bezbednosti. Na Balkanu, gde migracije imaju duboke korene u političkim i ekonomskim uslovima, one nisu samo izazov – već i prilika za transformaciju
Barometar straha: Čega se Srbi najviše plaše?
Srpska ekonomija
Najnovija studija CEPER-a, sprovedena u 12 zemalja širom regiona, Barometar straha 2024, otkriva najveće brige stanovništva Centralne Evrope. Najveću zabrinutost izazivaju klimatske promene i globalno zagrevanje – ova pitanja identifikovana su kao najzabrinjavajuća u četiri zemlje: Mađarskoj (3,55), Hrvatskoj (3,18), Srbiji (3,13), kao i u Crnoj Gori (2,75)
Beč u znaku Svetosavskog bala i humanosti
Srpska ekonomija
Svetosavski bal, smotra elegancije i tradicije u organizaciji udruženja „Srpski centar“, otvara vrata Hofburške palate, gde se prošlost i sadašnjost prepliću u noći ispunjenoj glamuroznim prizorima i nezaboravnim trenucima. U prefinjenim salama, okupljaju se dame u raskošnim haljinama i gospoda u frakovima
Beč nudi kulturne sadržaje za osobe sa demencijom
Srpska ekonomija
mnogim bečkim muzejima organizuju se obilasci i radionice prilagođeni osobama sa demencijom. Oboleli mogu u sigurnom okruženju da dožive nova iskustva i da se podsete na prošla. Kroz specijalno razvijene kurseve, ture i koncepte razgovora, organizatori žele da unaprede samostalnost osoba sa demencijom
Sezona balova u Beču 2024/25.
Srpska ekonomija
Balska sezona u glavnom gradu Austrije 2024/25. godine počela je 11. novembra, tradicionalnim kadrilom na trgu Graben. Za predstojeće peto godišnje doba, kako nazivaju sezonu balova, organizatori očekuju veliki broj posetilaca. „Ponovo možemo očekivati izuzetnu sezonu sa znatno više od pola miliona posetilaca. I to uprkos opštem porastu cena
Najlepši božićni vašari u Beču
Srpska ekonomija
Već tradicionalno od sredine novembra do 25. decembra najlepši trgovi Beča pretvaraju se u čarobne božićne vašare. U vazduhu se oseća miris božićnih kolača, kuvanog vina i pečenih badema. Stari grad i trgovački centri ukrašeni su prazničnom rasvetom, upotpunjujući božićnu i novogodišju atmosferu
Izložba Johan Štraus – nova dimenzija povodom 200. rođendana kralja valcera
Srpska ekonomija
Digitalna produkcija prikazuje život i delo Johana Štrausa u svim njegovim dimenzijama, a postavljena je na površini od oko 900 m2 i nudi jedinstveni sistem slušalica koji je osetljiv na pokret. Izložba nudi multimedijalnu simfoniju zabave
Beč dobija novi istraživački centar za veštačku inteligenciju u oblasti biomedicine
Srpska ekonomija
Austrijska akademija nauka (ÖAW) i nemačka Fondacija Beringer Ingelhajm inicirali su osnivanje instituta AITHYRA u Beču, koji će koristiti veštačku inteligeciju za biomedicinska istraživanja, sa ciljem da se bolje razumeju bolesti i unaprede terapije
Digitalni plan svih podzemnih i nadzemnih instalacija u Beču dostupan onlajn
Srpska ekonomija
„Digitalni blizanac“ Bečke distribucije prikazuje ukupno 29.500 kilometara dugu mrežu za snabdevanje strujom, gasom, daljinskim grejanjem i optičkim kablovima. Podzemne i nadzemne instalacije su virtuelno dostupne kako na laptopu, tako i na pametnom telefonu
Speeddating: 65 bečkih preduzeća traži naslednike
Srpska ekonomija
Privredna komora Beča poziva 65 bečkih preduzeća, sve zainteresovane i potencijalne buduće preduzetnike-naslednike na događaj “Svaki lonac nađe svoj poklopac” (Topf sucht Deckel) 16. septembra 2024. godine