Nemačka je opet na čelu Evropske unije. I to narednih šest meseci. Borba protiv pandemije koronavirusa i ekonomski i socijalni oporavak Evrope biće prioritetni zadaci Nemačke i ostalih članova evropske porodice. Nemačka je vođenje Saveta EU preuzela od Hrvatske, čiji je mandat takođe u najvećoj meri obeležila pandemija. Ono što se prvi put dešavalo u istoriji EU bila je činjenica da se predsedavanje odvijalo u vanrednim okolnostima. Hrvatska je, prema mišljenju brojnih analitičara, imala odličan slogan koji je glasio „Snažna Evropa u svetu punom izazova”.
Virtuelni majski samit EU u Zagrebu, umesto „slatkim kolačem” i završnim zajedničkim dokumentom, završio se drukčije. Na samitu, lideri EU ponovo su potvrdili svoju nedvosmislenu podršku evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana, a to znači da će ojačati svoju podršku političkoj, ekonomskoj i socijalnoj transformaciji regiona.
Andrej Plenković izjavio je da je Hrvatska spremna da podrži reformske i evropske napore susednih zemalja.
– Ne samo u kontekstu pregovora o pristupanju koje vode Crna Gora i Srbija, ne samo u kontekstu vrlo važne odluke Evropskog saveta o otvaranju pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, koja je doneta zahvaljujući i diplomatskom angažmanu Hrvatske, i ne samo u kontekstu poruke koja ide prema BiH, važnoj zemlji kojoj želimo da pomognemo u reformama – rekao je Plenković.
Pitanje zajedničkog odgovora Zapadnog Balkana i Evropske unije i solidarnosti neminovno je došlo u prvi plan te majske konferencije. EU je do sada izdvojila 3,3 milijarde evra kao pomoć Zapadnom Balkanu za saniranje neposrednih ekonomskih i zdravstvenih posledica pandemije. Predsednik Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Suma Čakrabarti najavio je snažno povećanje finansiranja Zapadnog Balkana u ovoj godini sa čak 1,7 milijardi evra, za razliku od prošlogodišnje rekordne 1,3 milijarde.
Evropski lideri razmenili su mišljenja o novoj fazi bliske saradnje kako bi se izborili sa značajnim društveno-ekonomskim uticajem krize izazvane kovidom 19. Kao sledeći korak, Evropska komisija poziva se da predstavi snažan ekonomski i investicioni plan za partnere u regionu, a cilj je da se ojača ekonomija i poboljša konkurentnost, kao i bolja povezanost u regionu i sa EU. Kao rezultat toga, Zapadni Balkan trebalo bi da bude spreman za potpuno povezivanje s jedinstvenim tržištem EU, za otvaranje radnih mesta i za poboljšanje preduzetničkih mogućnosti i poslovne i investicione klime.
Zelena agenda
Na majskoj konferenciji bilo je reči i o promovisanju Zelene agrende za Zapadni Balkan. Treba podsetiti da je krajem prošle godine Evropska komisija predstavila Evropski zeleni dogovor – mapu puta za održivost ekonomije EU, koja bi se postigla pretvaranjem klimatskih i ekoloških izazova u mogućnosti u svim oblastima politike, i tranzicijom, pravednom i inkluzivnom za sve.
– Svi programi ekonomskog i društvenog razvoja koji su presudni za razvoj našeg regiona i njegovog puta ka EU, moraju da obrate pažnju na zaštitu životne sredine i klimatske promene. Biološka raznolikost visoko je na listi prioriteta jer ugrožavanje druge vrste čini i nas, ljude, veoma ugroženima. Elementi biološke raznolikosti moraju da budu u osnovi svih planova i politika za razvoj i rast – izjavila je Tanja Miščević, zamenik generalnog sekretara Regionalnog saveta za saradnju.
Evropski zeleni dogovor je agenda s investicijama od tri biliona evra. To je nova strategija rasta s ciljem da se do 2050. godine Evropa pretvori u prvi klimatski neutralan kontinent, čime se osigurava nulta emisija gasova sa efektom staklene bašte bez zagađenja.
Analitičari su saglasni u činjenici da se „Hrvatska tokom svog predsedavanja dobro snašla u novonastaloj situaciji izazvanoj koronavirusom”, ali da se očekivala njena malo oštrija reakcija u vezi sa zaštitom evropskih vrednosti. Ovde se misli na Tursku, koja je, prema mišljenju brojnih analitičara, napravila težu povredu vladavine prava. Naime, pre nešto više od četiri godine, posle dugih pregovora, Angela Merkel predstavila je sporazum o izbeglicama između Evropske unije i Turske kao sporazum „širokog i važnog partnerstva”. Hiljade izbeglica na tursko-grčkoj granici pokušavaju da uđu u EU, ali Turska se očigledno više na smatra obaveznom da poštuje sporazum, a zvanično niko nije najavio njegovo ukidanje.
Nagomilani problemi
Da su proširenje i Zapadni Balkan među veoma važnim temama nemačkog predsedavanja EU, ponovio je nedavno i ambasador Nemačke u Srbiji Tomas Šib.
– Srbija sprovodi reforme za sebe i da bi bila spremna za pristup EU, a ne za nas. Srpska napredna stranka je na ovim izborima osvojila vrlo ubedljivu većinu i uveren sam da će i nadalje voditi zemlju odlučno ka EU. Kad Srbija bude spremna, biće spremna i EU. Nemačka će snažno podržati Srbiju na njenom evropskom putu. Zalaganje za solidarni evropski nastup prilikom rešavanja ekonomskih posledica pandemije unutar EU, kao i u državama Zapadnog Balkana, jedna je od vodećih tema našeg predsedavanja EU, isto kao i vladavina prava, demokratija i ljudska prava kako unutar EU tako i u saradnji s državama van EU – kazao je Šib.
Analitičari se slažu da će deo prioriteta nemačkog predsedavanja biti i Zapadni Balkan, na kojem su svakako nagomilani problemi: blokirani dijalog Beograda i Prištine, odlaganje pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, korupcija, vladavina prava, pitanje (ne)funkcionalnosti Bosne i Hercegovine… Ipak, dok Nemačka bude predsedavala EU, nezahvalno je prognozirati dve stvari. Prva je da li će Berlin uspeti da pomeri s mrtve tačke pregovore Beograda i Prištine, ostajući pri stavu da se neće zalagati za promenu granica, a druga da li će pregovori Beograda i Prištine dovesti do otvaranja novih pregovaračkih poglavlja za Srbiju.
– Naš je posao da se ponašamo u interesu naših građana. Srbija se nalazi na evropskom putu, ali je zahvaljujući i dobrim odnosima sa ostalim zemljama skoro prevazišla tu veliku krizu. Bili smo kao stvoreni da prođemo poput Italije. Sve nam se poklopilo da bude loše, ali uspeli smo jer je Srbija otvorena za saradnju sa svima i jer se ne plašimo da to pokažemo. Za nas je EU strateški cilj, ali zbog toga nećemo da govorimo loše o Kini ili Rusiji – rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Velika očekivanja, a slabi rezultati
Na prvom zagrebačkom samitu, koji je održan u novembru 2000. godine, usvojena je deklaracija u kojoj je nekoliko tačaka bilo ključno. U tom dokumentu pozdravljaju se demokratske promene koje su se desile u Hrvatskoj i Jugoslaviji, ukazuje se da te promene otvaraju put regionalnoj saradnji i pomirenju, kao i da se regionalni lideri upućuju da započnu saradnju na svim nivoima, uz naglasak da je sada (2000. godine) otvoren put da se proces stabilizacije i pridruživanja uspešno sprovede za sve zemlje.
Kada se sada pogleda gde su države Zapadnog Balkana, čini se da se od početnog očekivanja i optimizma nije realizovalo mnogo.