U fokusu parlamentarnih izbora u Hrvatskoj koji su održani početkom jula ove godine bile su tri stranke/koalicije: HDZ, Restart koalicija i Domovinski pokret. Iz HDZ-a se čulo da će u naredne četiri godine ponuditi sigurnost i da je vreme u kojem se živi i ono koje je pred Hrvatskom vreme velikih izazova, te da će ključna stvar biti upravo sigurnost. Restart koalicija rekla je da je njen zadatak da reformiše socijalnu politiku, dok je Miroslav Škoro poručivao da je vreme da se društvo okrene „onome što je najvažnije za hrvatskog čoveka” i podsećao na žrtve Domovinskog rata, kao i na neke stavove koje promoviše Katolička crkva.
– Za razliku od HDZ-a i SDP-a, čije su vođe politički profesionalci koji se sve više odmiču od desnice odnosno levice i promovišu centrističku politiku, pokret Miroslava Škora profilisao se kao tipična evropska protivsistemska, protivdemokratska, nacionalistička organizacija, a zanimljivo je da se u Hrvatskoj prvi put dogodilo da se Putinova Rusija direktno meša u parlamentarne izbore, i da su tragovi tog mešanja sasvim neskriveni. Naime, uobičajeno je da protivsistemske stranke u Evropskoj uniji, kao što su stranke Marin le Pen, Hansa Kristijana Štrahea, poput AfD-a ili Lige, dobijaju novac ruskog režima za svoje kampanje. Do sada se u Hrvatskoj to nije dogodilo. Ovaj put Škora direktno finansira trgovačka firma u vlasništvu čoveka koji u Hrvatskoj zastupa interese ruskog državnog giganta Gasproma – kaže na početku razgovora za Srpsku ekonomiju Davor Gjenero, politički analitičar iz Zagreba.
On objašnjava da ruski uticaj saveznike Škora automatski čini neupotrebljivima za postizborne koalicije, pogotovo što je jedan od zahteva koje oni upućuju HDZ-u kao uslov savezništva kontrola nad Ministarstvom energetike. Dakle, kako kaže Gjenero, na taj način, „pojačavanjem ruskog monopolskog pritiska na hrvatsko energetsko tržište, žele da kompenzuju Putinovom režimu finansijsku potporu koju su primili”.
Iako su brojne predizborne prognoze pokazivale da će se do većine u hrvatskom Saboru teško doći i da će svaka stranka imati svoje zahteve, nije baš bilo tako. HDZ je odneo uverljivu pobedu na parlamentarnim izborima u Hrvatskoj, osvojivši 66 mandata i pobedivši u osam izbornih jedinica, kao i u izbornoj jedinici za dijasporu. Nova vlada Andreja Plenkovića biće, kako se sada (dok ovaj tekst ide u štampu) čini, sastavljena uz podršku osam poslanika manjina, kao i uz podršku Predraga Štomara (HNS) i Radimira Čačića.
– Proteklih godina bilo je mnogo primedaba na politiku Milorada Pupovca, ali on je u političkom smislu za srpsku zajednicu malo-pomalo stvorio vrlo snažnu poziciju. Njegova reč, uz reč italijanskog zastupnika Furija Radina, već godinama unutar kluba zastupnika nacionalnih manjina ima najveću snagu. Već dva-tri ciklusa važi pravilo da svi manjinski zastupnici zajedno zauzimaju poziciju prema vladajućoj koaliciji, da joj pristupaju svi ili joj ne pristupa niko. Kad pristupe, manjinski zastupnici uglavnom su vrlo pouzdani partneri i ostaju u koaliciji do njenog kraja, do isteka mandata. Zato oba relevantna politička bloka priželjkuju saradnju s manjinskim zastupnicima, a oni su načelno otvoreni prema saradnji i s levim i s desnim centrom. Jedina ograda koju je definisao Milorad Pupovac jeste odbijanje saradnje s desnim radikalima, dakle s listom Škora, koja je stigmatizovala srpsku manjinu u toku kampanje. Pupovac ne bi podržao koaliciju HDZ-a i Domovinskog pokreta uprkos relativno dobrim iskustvima u saradnji s premijerom Plenkovićem – objašnjava naš sagovornik.
Predizborne aktivnosti u Hrvatskoj obeležili su koronavirus i ekonomska nesigurnost izazvana tom pošasti dvadeset prvog veka. Nažalost, ti problemi su posle izbora, čini se, u još većem zamahu. Postizborno upiranje prsta na Srbe i Pupovca i želja da se Srbiji ne dopusti otvaranje novih evropskih poglavlja ne zanimaju više Hrvate, jer korona je i dalje tu, vakcine neće biti u skorije vreme, a turista je sve manje na primorju. Evropski stručnjaci predviđaju do deset odsto pada BDP-a. Nove karte su na stolu, izborna kampanja je završena.