Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Ekonomija ključno političko pitanje

Hrvatska posle izbora
Piše: Dragana Bokan

Novi saziv hrvatskog Sabora konstituisan je sedamnaest dana posle održanih parlamentarnih izbora. Prvi put bez prisustva predsednika države i pod pojačanim epidemiološkim merama zbog korona virusa. Hrvatski predsednik Zoran Milanović je putem Fejsbuka objasnio da je razlog njegovog ne dolaska isključivo u njegovom shvatanju “uloge i položaja hrvatskog Sabora – odnosno njegove nezavisnosti od predsednika države".

U proteke dve nedelje mogla su se čuti različita mišljenja kako će izgledati novi hrvatski Sabor. Dok su jedni zastupali tezu da se neće ništa specijalno prometi, osim što je u novom sazivu obrazovna struktura zastupnika bolja od prošlog saziva, drugi su bili skloni da kažu da su zastupljene sve pozicije levo i desno od centra.

- Ovaj saziv Sabora neće biti lišen populizma i klerikalizma. Desno radikalne, populističke i klerikalne stranke relativno su snažne i imaju dvadesetak zastupnika, od kojih su neki vrlo agresivni. Međutim, iako će kontaminirati raspravu, njihov će uticaj na javne politike biti ravan nuli. Ključna promena u odnosu na prethodni saziv arhitektura je kluba većinske stranke HDZ. Za razliku od prethodnog mandata, kad je unutar kluba bila vrlo snažna desna frakcija, ona je sada posve eliminisana, i preovladavaju centristički orjentisani zastupnici, koji će u svakoj situaciji podupirati vladu umerenog desnog centra, za razliku od prošlog mandata, kad je deo HDZ-ova kluba pokušao opstruirati neke vladine odluke, poput ratifikacije Istambulske konvencije - kaže na početku razgovora za sajt “Srpska ekonomija” Davor Gjenero, politički analitičar iz Zagreba.

On dodaje da u odnosu na prethodne mandate bitno su snažnije zastupljene liberalno demokratske stranke, da su neke od njih članice vladajuće koalicije, a neke su u opoziciji, ali su sve one vrlo sličnih stavova.

Socijalni demokrati u teškoj su krizi, i ne može se očekivati da će u narednim mesecima igrati ulogu „lidera opozicije”, ali osim konkurenata u liberalno-demokratskom polju, dobili su rivale u levo-ekološkom političkom prostoru, koji su izrazito dobro pripremljeni za borbu u političkoj areni, koji će nuditi i zagovarati svoje prioritete i javne politike, pre svega vezane za politiku održivog razvoja, zaštite okoline, ali i obnove grada Zagreba nakon potresa, objašnjava naš sagovornik.

Gjenero kaže da će svakako jedna od glavnih tema u novom Saboru biti pitanje ekonomije, kao i pitanje uvođenja evra kao glavnog sredstva plaćanja u Hrvatskoj.

- Ekonomija će biti ključno političko pitanje, ali ne i jedino. U prvim mesecima Sabor će se intenzivno baviti Zakonom o obnovi Zagreba, nova vlada će pokušati osigurati relevantna sredstva iz evropskih fondova solidarnosti, za obnovu glavnog grada. Pitanje uvođenja evra jeste ekonomsko pitanje, ali specifično. Jedan od prioriteta hrvatske politike u narednom razdoblju je i pristupanje Šengenskoj zoni, tako da će i to biti predmet saborskih rasprava. Naravno, pitanja zaštite radnih mesta, pokretanja privrede, investicija, biće prioritetna- kaže poznati politčki analitičar.

Mnogi nazivaju “istorijskim” dogovor koje su postigle članice EU o predlogu plana za oporavak evropskih ekonomija u narednih sedam godina,. Po ovom dogovoru Hrvatska je iz sedmogodišnjeg proračuna dobila dvadeset dve milijarde evra nepovratno.

- Nisu sva sredstva nepovratna, deo je i vrlo povoljnih kredita, koji će na naplatu doći tek za sedam godina, dakle krediti su i vrlo jeftini, s malom kamatnom stopom, a i s velikim grejs periodom. Deo sredstava koja su namenjena Hrvatskoj je iz strukturnih fondova za otklanjanje razvojne neravnoteže, a Hrvatskoj su ona veća jer se njima do sada koristila samo u jednom sedmogodišnjem razdoblju, a ostalo je iz novog evropskog instrumenta za oporavak nakon KOVID krize. Hrvatska objektivno jest jedna od država koje su najviše pogođene krizom. Međutim, dobar položaj Hrvatske u raspodeli evropskih sredstava proizilazi i iz vrlo racionalne politike premijera Plenkovića, koji je izbegao poistovetiti se sa klubom zemalja zagovornica kohezije, koji unutar EU izbegava poistovećivanje sa zemljama Višegradske grupe, posebno Mađarskom i Poljskom, koje su u snažnom sukobu s državama evropskog centra i severozapada (Holandija, Belgija, Švedska, Norveška, a sve više i Nemačka)- objašnjava Davor Gjenero za naš sajt.

Ostali naslovi

Kako migracije oblikuju razvoj
Srpska ekonomija
Dok milioni ljudi prelaze granice usled prinudnih okolnosti, poput ratnih sukoba, ili u potrazi za boljim mogućnostima, zemlje širom sveta traže balans između humanosti, ekonomske koristi, društvene stabilnosti i bezbednosti. Na Balkanu, gde migracije imaju duboke korene u političkim i ekonomskim uslovima, one nisu samo izazov – već i prilika za transformaciju
Barometar straha: Čega se Srbi najviše plaše?
Srpska ekonomija
Najnovija studija CEPER-a, sprovedena u 12 zemalja širom regiona, Barometar straha 2024, otkriva najveće brige stanovništva Centralne Evrope. Najveću zabrinutost izazivaju klimatske promene i globalno zagrevanje – ova pitanja identifikovana su kao najzabrinjavajuća u četiri zemlje: Mađarskoj (3,55), Hrvatskoj (3,18), Srbiji (3,13), kao i u Crnoj Gori (2,75)
Beč u znaku Svetosavskog bala i humanosti
Srpska ekonomija
Svetosavski bal, smotra elegancije i tradicije u organizaciji udruženja „Srpski centar“, otvara vrata Hofburške palate, gde se prošlost i sadašnjost prepliću u noći ispunjenoj glamuroznim prizorima i nezaboravnim trenucima. U prefinjenim salama, okupljaju se dame u raskošnim haljinama i gospoda u frakovima
Beč nudi kulturne sadržaje za osobe sa demencijom
Srpska ekonomija
mnogim bečkim muzejima organizuju se obilasci i radionice prilagođeni osobama sa demencijom. Oboleli mogu u sigurnom okruženju da dožive nova iskustva i da se podsete na prošla. Kroz specijalno razvijene kurseve, ture i koncepte razgovora, organizatori žele da unaprede samostalnost osoba sa demencijom
Sezona balova u Beču 2024/25.
Srpska ekonomija
Balska sezona u glavnom gradu Austrije 2024/25. godine počela je 11. novembra, tradicionalnim kadrilom na trgu Graben. Za predstojeće peto godišnje doba, kako nazivaju sezonu balova, organizatori očekuju veliki broj posetilaca. „Ponovo možemo očekivati izuzetnu sezonu sa znatno više od pola miliona posetilaca. I to uprkos opštem porastu cena
Najlepši božićni vašari u Beču
Srpska ekonomija
Već tradicionalno od sredine novembra do 25. decembra najlepši trgovi Beča pretvaraju se u čarobne božićne vašare. U vazduhu se oseća miris božićnih kolača, kuvanog vina i pečenih badema. Stari grad i trgovački centri ukrašeni su prazničnom rasvetom, upotpunjujući božićnu i novogodišju atmosferu
Izložba Johan Štraus – nova dimenzija povodom 200. rođendana kralja valcera
Srpska ekonomija
Digitalna produkcija prikazuje život i delo Johana Štrausa u svim njegovim dimenzijama, a postavljena je na površini od oko 900 m2 i nudi jedinstveni sistem slušalica koji je osetljiv na pokret. Izložba nudi multimedijalnu simfoniju zabave
Beč dobija novi istraživački centar za veštačku inteligenciju u oblasti biomedicine
Srpska ekonomija
Austrijska akademija nauka (ÖAW) i nemačka Fondacija Beringer Ingelhajm inicirali su osnivanje instituta AITHYRA u Beču, koji će koristiti veštačku inteligeciju za biomedicinska istraživanja, sa ciljem da se bolje razumeju bolesti i unaprede terapije
Digitalni plan svih podzemnih i nadzemnih instalacija u Beču dostupan onlajn
Srpska ekonomija
„Digitalni blizanac“ Bečke distribucije prikazuje ukupno 29.500 kilometara dugu mrežu za snabdevanje strujom, gasom, daljinskim grejanjem i optičkim kablovima. Podzemne i nadzemne instalacije su virtuelno dostupne kako na laptopu, tako i na pametnom telefonu
Speeddating: 65 bečkih preduzeća traži naslednike
Srpska ekonomija
Privredna komora Beča poziva 65 bečkih preduzeća, sve zainteresovane i potencijalne buduće preduzetnike-naslednike na događaj “Svaki lonac nađe svoj poklopac” (Topf sucht Deckel) 16. septembra 2024. godine