Lokalni izbori u Bosni i Hercegovini koji su održani pre skoro nedelju dana su prema brojnim analitičarima opravdali očekivanja kako javnosti u BIH, tako i javnosti u regionu. Ovi izbori su bili na nivou odmeravanja političkih koncepata tri konstruktivna naroda.
Najveći pobednik izbora u Republici Srpskoj je Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorada Dodika, iako je veliki udarac za ovu partiju gubitak mesta gradonačelnika Banjaluke i ne osvajanje mesta prvog čoveka Bijeljine.
Na lokalnim izborima gradjani Sarajeva su takodje odlučili da promene vlast, pa će tako dosadašnju gradsku administraciju Stranke demokratske akcije (SDA) zameniti koalicija “Četvorka” i Socijaldemokratska partija BIH. Bogić Bogićević, dugogodišnji član i funkcioner Socijaldemokratske partije BIH je prihvatio kandidaturu za gradonačelnika Sarajeva.
Dragan Čović i HDZ BIH ostvarila je ubedljivu pobedu u nizu zapadno-hercegovačkih opština. Svakako da ne treba zaboraviti da su ovi izbori bili uvertira pred opšte izbore koji će se održati 2022.godine.
Član Predsedništva Bosne i Hercegovine iz reda srpskog naroda Milorad Dodik je ponovo na mestu predsedavajućeg Predsedništva BiH i tu dužnost će obavljati narednih osam meseci.
Dodik je bio prvi predsedavajući ovog sastava Predsedništva BiH, koje još čine Šefik Džaferović i Željko Komšić, a već je došlo vreme za "novi krug" i tako će biti sve do opštih izbora 2022. godine i izbora novih članova.
Dodik, Džaferović i Komšić su dve večeri uoči godišnjice Dejtonskog sporazuma usvojili zajedničku izjavu o očuvanju mira i razgovarali o realizaciji zajedničkog obeležavanja 25. godišnjice.
Povodom 25. godišnjice Dejtonskog mirovnog sporazuma britanski ambasador u Sarajevu Met Fild napisao je blog u kojem je poručio da su Bosni i Hercegovini potrebni mnogi i veliki koraci ukoliko želi u Evropsku uniju.
„Okončao je strašni rat, nešto što je delovalo nemoguće u to vreme. Oblikovao je Ustav. Potvrdio je suverenitet, teritorijalni integritet i političku nezavisnost BiH. Započeo je 25 godina mira, a mir se nikada ne sme uzimati zdravo za gotovo. Na Dejton se političari u BiH i dalje skoro svakodnevno pozivaju“, napisao je Fild.
On je dodao da je ovaj dokument temelj koji se, kao i svaki drugi, mora nadograđivati te da on sam sadrži mehanizme za ažuriranje.
„Dejton nije uklesan u kamenu“, kategoričan je Fild, koji ukazuje na potrebu reformi i kaže da će Ured visokog predstavnika prestati da postoji kada BiH ostvari potreban napredak.
“U toku je permanentna i veoma kompleksna borba između unitarističkih ciljeva koje produkuju lažne građanističke i bošnjačke nacionalističke političke elite predovođene Bakirom Izetbegovićem i njegovom Strankom demokratske akcije, sa jedne strane i nehomogene i neformalne koalicije Saveza nezavisnih socijaldemokrata Milorada Dodika i Hrvatske demokratske zajednice Bosne i Hercegovine Dragana Čovića, koji zastupaju očuvanje "dejtonskih principa" u unutrašnjem državnom uređenju BiH, sa druge strane", kaže na početku razgovora za “Srpsku ekonomiju”, Ognjen Karanović, direktor Centra za društvenu stabilnost.
On objašnjava da politički zapad več četvrt veka pokušava da uruši fundamente na kojima je izgradjena “dejtonska“ Bosna i Hercegovina neprekidno izlazeći u susret interesima bošnjačkih političkih elita koji ovu zemlju vide kao unitarnu i celovitu, a bošnjački politički i nacionalni činilac kao odlučujući za njen dalji razvoj i geopolitičko pozicioniranje.
“Dinastija Izetbegović i političke elite Bošnjaka koje ih slede, BiH vide kao bošnjačku nacionalnu državu proislamskog duhovnog karaktera, namerno zaboravljajući na činjenicu da su i Srbi i Hrvati, takođe konstitutivni narodi u ovoj državi, te da je u širem pogledu, sa istorijske i političko-pozitivne tačke posmatranja, BiH jeste i i njihova nacionalna država. Dejtonski sporazum, upravo i definiše BiH na ovaj način i da je poštovano "svako njegovo slovo", BiH bi danas bila stabilna država. Međutim, zemlje političkog Zapada (a posebno će na tim pozicijama sada stajati Bajdenova administracija), izlaze u susret večitim američko-saudijskim političkim nadmetanjima i nagodbama. Izrael i Rusija pokazali su se kao dosledni prijatelji srpskog naroda i Republike Srpske u BiH, ali i kao svojevrstan spoljnopolitički "okvir zaštite" za političke interese Milorada Dodika. Međutim, u sferama "visokopolitičke i geopolitičke" kombinatorike u zadovoljenju interesa Saudijske Arabije, Bosna i Hercegovina ostaje nestabilna politička tvorevina sa ograničenim stepenom suvereniteta i pod protektoratom međunarodne zajednice izražene u njenim mehanizmima moći, poput EU i NATO", objašnjava Karanović.
Iz datih razloga, politički zapad stoji na stanovištu da samo jedinstvena i unitarizovana BiH predstavlja garanciju za suzbijanje pokušaja stvaranja nove muslimanske države u Evropi (zbog čega ne želi da potpuno uruši "entitetsku strukturu" države i time oslabi etničko-političke i kulturološke pozicije Srba i Hrvata u BiH), ali istovremeno ne dozvoljava prirodnu preferenciju dva konstitutivna naroda u njoj da ostvare bliže institucionalne i političke veze sa svojim susednim i matičnim državama, Srbijom i Hrvatskom.
Naš sagovornik podseća da u procesima pokušaja nove unitarizacije BIH, politički zapad, ali i njihovi saradnici u samoj BIH zaboravljaju da je unitarizacija i majorizacija jednog ili dva konstruktivna naroda u BIH bila i uzrok izbijanja rata u ovoj zemlji.