Pandemija stvorila neočekivane prilike za zemlje koje se suočavaju sa depopulacijom

Pandemija Kovid-19 je stvorila neočekivane prilike za zemlje jugoistočne Evrope koje se suočavaju sa depopulacijom, uključujući i Srbiju Beograd, 14. april 2021 - Pandemija Kovid-19 je stvorila neočekivane prilike, čak i u ruralnim oblastima, za zemlje jugoistočne Evrope koje se bore sa smanjenjem broja stanovnika, pokazuje izveštaj koji je predstavljen od strane UNFPA, Populacionog fonda Ujedinjenih nacija.

“Već decenijama je postojao samo jedan pravac za migrante iz jugoistočne Evrope: ka gradovima i prosperitetnim zemljama zapadne Evrope. Ali otkad se desio Kovid-19, mnogi migranti su se vratili u svoju domovinu, i čak vidimo obećavajuće znake ruralnog oživljavanja,” izjavila je Alana Armitaž, direktorka UNFPA za jugoistočnu Evropu i centralnu Aziju.

Tokom prvih nedelja i meseci pandemije, stotine hiljada ljudi koji su živeli i radili u Engleskoj, Nemačkog, Švajcarskoj i drugim zemljama - vratili su se svojim kućama. Iako ne postoje precizni brojevi povratnika i povratnica, podaci iz Bugarske pokazuju da se više od pola miliona ljudi tokom perioda prve izolacije, dok se u Srbiju, po nekim procenama, već u prvim danima pandemije, u martu 2020, vratilo više od 300.000 građanki i građana.

“Zemlje jugoistočne Evrope sada imaju priliku da kreiraju podsticaje za one koji su se vratili, sa njihovim vrednim iskustvima i znanjima, da ostanu i ubrzaju novonastali pomak ka životu na selu, čineći ruralne oblasti privlačnim,” dodala je Armitaž.

Prema projekcijama koje su rađene pre pandemije, Srbija će do 2050 imati 24% manje ljudi. Sa skoro polovinom stanovništva koje živi u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Subotici, mnoga sela su ostala sa samo 500 i manje stanovnika. Još od 2013. godine, prijavljeno je da se 250.000 ljudi kretalo iz ruralnih u urbane oblasti na godišnjem nivou. Ipak, procenjeno je da je oko milion ljudi (od sveukupne populacije od nešto manje od 7 miliona) živelo u ruralnim oblastima 2020. godine, uključujući 175.000 penzionerki i penzionera.

“Izveštaj predstavljen danas otkriva potencijal ovih povrataka, uzrokovanih pandemijom, a oni čine ogroman potencijal Srbije i drugih zemalja jugoistočne Evrope. Ako uspemo da potpuno iskoristimo ovaj potencijal, to bi bitno smanjilo “odliv mozgova” i ublažilo urbano-ruralnu podelu u regionu,” rekao je Džon Mosoti, direktor UNFPA za Srbiju.

Vodeći eksperti, aktivisti, istraživači, novinari, i nacionalni i internacionalni razvojni partneri su predložili načine na koje bi zemlje u regionu mogle da iskoriste povratne migracije, kako bi preokrenule decenijsku depopulaciju sela, proces koji se nekada činio nezaustavljivim. Ovi načini uključuju: poboljšanje migracionih podataka, rešavanje poreskih problema za povratnike za platama iz inostranstva, uključivanje lokalnih samouprava, kombinovanje urbanih veština sa lokalnim tradicijama i znanjima, unapređenje infrastrukture i digitalizacije u ruralnim oblastima koje imaju potencijal, i angažovanje dijaspora.