Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Druga šansa za uspešan biznis

Dunavski region
PKS

Više od 70 kompanija i privrednika iz Srbije prošlo je, u okviru međunarodnog projekta "Druga šansa", obuku sa mentorima i dobilo podršku i savet kako da ponovo pokrenu biznis nakon neuspeha u prvom pokušaju. Ovaj projekat realizuje Privredna komora Srbije sa partnerima iz Dunavskog regiona s ciljem da se pomogne privrednim subjektima koji su u procesu restrukturiranja ili stečaja ili su suočeni sa drugim problemima u poslovanju. 

"Prema podacima Small Business Administration (SBA), svega polovina privrednih subjekata preživi prvih pet godina, a samo trećina dođe do desenije poslovanja. Ipak, ohrabruje činjenica da je gotovo svaki uspešan privrednik barem jednom bio neuspešan, bilo da ga je odbila neka velika kompanija ili investitor, da je pogrešio sa prototipom, dobio otkaz, ili bankrotirao. Pokretanje poslovanja od nule nije lako, a namera nam je da kroz Drugu šansu pomognemo posrnulim firmama i da ih ohrabrimo da ponovo pokrenu biznis", rekla je Tamara Dunđerović, rukovodilac Centra za programe podrške privredi, i mikro, malim i srednjim preduzećima.  

PKS nudi edukativnu mentoring uslugu svima koji su u problemu, a edukacija je usmerena na podizanje kapaciteta firmi,  utvrđivanje greške i razumevanje šta je do nje dovelo, kao i na redefinisanje strategija poslovanja, kako bi se izbeglo ponavljanje greške, istakla je Dunđerović, koja je i menadžer projekta. Pozvala je privrednike da se obrate Komori za podršku, savet i informaciju.

Predstavnica PKS ukazuje da se privrednici Srbije i celog Dunavskog regiona suočavaju, kada je reč o ponovnom pokretanju poslovanja, sa sličnim izazovima - nepostojanjem regulatornog okvira koji podržava drugu šansu, nedostatkom finansijskih i nefinansijskih usluga koje ciljaju na rešenje problema, kao i sa negativnom stigmom.

U zemljama Dunavskog regiona, broj poslovnih neuspeha prošle godine porastao je za 3,6 odsto dok se u Evropskoj uniji oko 200.000 preduzeća svake godine suoči sa nesolventnošću, što rezultira gubitkom 1,7 miliona radnih mesta.

Mnogi privrednici, čija su preduzeća bankrotirala, osećaju se obeshrabreno da ponovo pokrenu poslovanje, kako zbog stigmatizacije i diskriminacije sa kojom se suočavaju nakon bankrota, tako i zbog poteškoća prilikom dobijanja sredstava za osnivanje novog privrednog subjekta.

"U trenutku kada se svi privrednici suočavaju sa posledicama KOVID-19 pandemije koja utiče na povećani rizik poslovanja, možemo očekivati da se broj problematičnih biznisa u narednom periodu poveća. U 2021. godini dolaze na naplatu odloženi porezi i doprinosi, kao i nastavak plaćanja rata kredita koje su bile u moratorijumu. Pad prometa i niže privredne aktivnosti uticaće i na kapacitet za vraćanje dugovanja privrednih subjekata, pa će jaz biti sve veći", navela je Dunđerović.

Podseća i na izveštaj Narodne banke Srbije (NBS) o kreditnoj aktivnosti banaka koji pokazuje da je tokom trećeg tromesečja povećana tražnja privrede za kreditima, vođena prvenstveno potrebom za likvidnošću i refinansiranjem dok je smanjena tražnja za investicionim kreditima.

Pored podrške onima koji se suočavaju sa problemima i ranog upozoravanja na probleme u poslovanju, Dunđerović naglašava da podrška "drugoj šansi" može značajno da doprinese ekonomskom razvoju zemlje, o čemu svedoči i podatak Evropske komisije da biznisi koji su ponovo pokrenuti, rastu brže od onih koji posluju prvi put, uzimajući u obzir promet i nova radna mesta.

Fokus treba da bude i na podizanju svesti šire javnosti o važnosti blagovremenog utvrđivanja i otklanjanja problema u poslovanju, ali i u davanja druge šanse onima koji nisu imali sreće u prvom pokušaju, kao i na inicijativama i predlozima izgradnje institucionalnih kapaciteta za podršku održivom poslovanju, predlaganjem realnih i primenjivih mera podrške.

U projektu "Druga šansa" učestvuje više od 400 kompanija i privrednika, nacionalnih i finansijskih institucija celog Dunavskog regiona.

Ostali naslovi

Kako migracije oblikuju razvoj
Srpska ekonomija
Dok milioni ljudi prelaze granice usled prinudnih okolnosti, poput ratnih sukoba, ili u potrazi za boljim mogućnostima, zemlje širom sveta traže balans između humanosti, ekonomske koristi, društvene stabilnosti i bezbednosti. Na Balkanu, gde migracije imaju duboke korene u političkim i ekonomskim uslovima, one nisu samo izazov – već i prilika za transformaciju
Barometar straha: Čega se Srbi najviše plaše?
Srpska ekonomija
Najnovija studija CEPER-a, sprovedena u 12 zemalja širom regiona, Barometar straha 2024, otkriva najveće brige stanovništva Centralne Evrope. Najveću zabrinutost izazivaju klimatske promene i globalno zagrevanje – ova pitanja identifikovana su kao najzabrinjavajuća u četiri zemlje: Mađarskoj (3,55), Hrvatskoj (3,18), Srbiji (3,13), kao i u Crnoj Gori (2,75)
Beč u znaku Svetosavskog bala i humanosti
Srpska ekonomija
Svetosavski bal, smotra elegancije i tradicije u organizaciji udruženja „Srpski centar“, otvara vrata Hofburške palate, gde se prošlost i sadašnjost prepliću u noći ispunjenoj glamuroznim prizorima i nezaboravnim trenucima. U prefinjenim salama, okupljaju se dame u raskošnim haljinama i gospoda u frakovima
Beč nudi kulturne sadržaje za osobe sa demencijom
Srpska ekonomija
mnogim bečkim muzejima organizuju se obilasci i radionice prilagođeni osobama sa demencijom. Oboleli mogu u sigurnom okruženju da dožive nova iskustva i da se podsete na prošla. Kroz specijalno razvijene kurseve, ture i koncepte razgovora, organizatori žele da unaprede samostalnost osoba sa demencijom
Sezona balova u Beču 2024/25.
Srpska ekonomija
Balska sezona u glavnom gradu Austrije 2024/25. godine počela je 11. novembra, tradicionalnim kadrilom na trgu Graben. Za predstojeće peto godišnje doba, kako nazivaju sezonu balova, organizatori očekuju veliki broj posetilaca. „Ponovo možemo očekivati izuzetnu sezonu sa znatno više od pola miliona posetilaca. I to uprkos opštem porastu cena
Najlepši božićni vašari u Beču
Srpska ekonomija
Već tradicionalno od sredine novembra do 25. decembra najlepši trgovi Beča pretvaraju se u čarobne božićne vašare. U vazduhu se oseća miris božićnih kolača, kuvanog vina i pečenih badema. Stari grad i trgovački centri ukrašeni su prazničnom rasvetom, upotpunjujući božićnu i novogodišju atmosferu
Izložba Johan Štraus – nova dimenzija povodom 200. rođendana kralja valcera
Srpska ekonomija
Digitalna produkcija prikazuje život i delo Johana Štrausa u svim njegovim dimenzijama, a postavljena je na površini od oko 900 m2 i nudi jedinstveni sistem slušalica koji je osetljiv na pokret. Izložba nudi multimedijalnu simfoniju zabave
Beč dobija novi istraživački centar za veštačku inteligenciju u oblasti biomedicine
Srpska ekonomija
Austrijska akademija nauka (ÖAW) i nemačka Fondacija Beringer Ingelhajm inicirali su osnivanje instituta AITHYRA u Beču, koji će koristiti veštačku inteligeciju za biomedicinska istraživanja, sa ciljem da se bolje razumeju bolesti i unaprede terapije
Digitalni plan svih podzemnih i nadzemnih instalacija u Beču dostupan onlajn
Srpska ekonomija
„Digitalni blizanac“ Bečke distribucije prikazuje ukupno 29.500 kilometara dugu mrežu za snabdevanje strujom, gasom, daljinskim grejanjem i optičkim kablovima. Podzemne i nadzemne instalacije su virtuelno dostupne kako na laptopu, tako i na pametnom telefonu
Speeddating: 65 bečkih preduzeća traži naslednike
Srpska ekonomija
Privredna komora Beča poziva 65 bečkih preduzeća, sve zainteresovane i potencijalne buduće preduzetnike-naslednike na događaj “Svaki lonac nađe svoj poklopac” (Topf sucht Deckel) 16. septembra 2024. godine