Fond za oporavak EU dodatno će ojačati ekonomski oporavak CIE

Iako broj zaraženih virusom korona ponovo raste usled delta soja, više stope vakcinacije pružaju razlog za optimizam u pogledu trenutnog ekonomskog oporavka. Ekonomija u Evropi ponovo raste, a Fond za oporavak EU obezbeđuje dodatni podstrek za pozitivne prognoze.

„Ekonomije u Centralnoj i Istočnoj Evropi su se dobro držale tokom krize. Pokazatelji sada jasno ukazuju na ekonomski oporavak koji je u istočnom delu EU još dinamičniji nego u Zapadnoj Evropi. Uveren sam da će Fond za oporavak EU pružiti dodatni podsticaj rastu u narednim godinama“, kaže Bernd Špalt, generalni direktor Erste Grupe.

„Naravno, ostaje da se vidi šta će se dešavati sa pandemijom."

Visoka otpornost dovodi do boljih prognoza

Ključna tržišta Erste Grupe dokazala su svoju otpornost tokom krizne 2020. godine. Ekonomije Centralne i Istočne Evrope (CIE) i Austrije pokazale su se i tokom prvog kvartala 2021. godine kao otporne na uticaj ograničenja povezanih sa virusom korona. Iako je zatvaranje uticalo na sektore usluga i maloprodaje, prerađivački sektor, koji tradicionalno igra ključnu ulogu u regionu CIE, generalno je bio mnogo manje pogođen. Poverenje u region odražava se i na rezultate njegovih berzi: tokom prve polovine godine tržišna kapitalizacija vodećih indeksa Centralne i Istočne Evrope porasla je za 17,6% na osnovu ponderisanog proseka.

Tokom drugog kvartala ove godine, Erste Grupa povisila je prognoze za rast BDP-a na nivou cele godine na svim svojim tržištima. Stručnjaci Grupe za makro istraživanja sada očekuju da će većina ekonomija u regionu CIE zabeležiti rast iznad proseka evrozone (+4,4%) u 2021. godini.

Dodatni podsticaj ekonomskom oporavku

Paketi ekonomskih podsticaja Fonda za oporavak EU trebalo bi da obezbede dodatni podstrek aktuelnom oporavku značajnim povećanjem rasta, posebno počev od 2022. godine. Ovi paketi uključuju isplate zemljama CIE u iznosu od 3,3% (Češka Republika) do 13,4% (Rumunija) nivoa BDP-a zemalja za 2020. godinu.

Korišćenje ovih sredstava prate jasna očekivanja u pogledu rasta: aktuelne procene ukazuju na to da grantovi koje će Fond za oporavak EU obezbediti ekonomijama CIE mogu dodatno da povećaju njihove nivoe BDP-a u 2026. godini između 1,2% (Češka) i 2,9% (Rumunija). Budući da države članice EU istovremeno sprovode svoje planove Fonda za oporavak EU, prekogranični „efekti prelivanja“ daju dodatni doprinos ukupnom pozitivnom efektu fondova na nivoe BDP-a ili na njih čak može da se odnosi značajan deo tog efekta.

Strukturne reforme daju povoda za dodatni optimizam

Ove prognoze još uvek ne uzimaju u obzir dodatne pozitivne doprinose potencijalnih strukturnih reformi, posebno u oblastima održivosti i digitalizacije, dugoročnim ekonomskim rezultatima. Određena sredstva Fonda za oporavak EU eksplicitno su povezana sa uslovima i faznim rezultatima u ovim oblastima.

U narednim godinama će se generalno povećavati ulaganja u digitalizaciju i održivost. Pozamašni iznosi namenjeni za obe ove oblasti će stoga verovatno doprineti snažnoj i stabilnoj potražnji, podstičući dodatna privatna ulaganja i sufinansiranje na nivou preduzeća. Osim toga, strukturne reforme daju nadu za povećanje konkurentnosti i produktivnosti, pružajući ekonomijama regiona priliku da napreduju na lestvici dodate vrednosti.

Rast kredita i dobiti u 2021. godini

Pozitivne prognoze za makroekonomsko okruženje u regionu daju Erste Grupi osnovu za optimizam. Grupa očekuje da troškovi rizika na nivou cele godine neće premašiti 30 baznih poena, da će neto stopa rasta kredita iznositi oko 5 procenata i da će njen operativni prihod nastaviti da raste. Uprkos negativnim kamatnim stopama u evrozoni, banka očekuje blagi rast neto prihoda od kamata, a postoje naznake da će druga važna komponenta prihoda, neto prihod od naknada i provizija, porasti do skoro 10 procenata. Pozitivni podsticaji trebalo bi da nastave da dolaze iz upravljanja fondovima, poslovanja sa hartijama od vrednosti, posredovanja u osiguranju i aktuelnog oporavka platnog prometa.

„Oporavak u našem regionu i snaga našeg poslovnog modela uveravaju me da ćemo uspeti da ostvarimo neto dobit predviđenu za celu 2021. godinu koja je znatno iznad nivoa 2020. godine,“ kaže generalni direktor Erste Grupe, Bernd Špalt.

Nastavak ili dodatno pooštravanje mera vlada za suzbijanje posledica pandemije Kovid-19, kao i potencijalni politički, regulatorni i ekonomski rizici, koje trenutno nije moguće kvantifikovati, mogli bi da otežaju postizanje ovog cilja.