Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Pandemija stvorila neočekivane prilike za zemlje koje se suočavaju sa depopulacijom

Izveštaj Populacionog fonda Ujedinjenih nacija
Srpska ekonomija

Pandemija Kovid-19 je stvorila neočekivane prilike za zemlje jugoistočne Evrope koje se suočavaju sa depopulacijom, uključujući i Srbiju Beograd, 14. april 2021 - Pandemija Kovid-19 je stvorila neočekivane prilike, čak i u ruralnim oblastima, za zemlje jugoistočne Evrope koje se bore sa smanjenjem broja stanovnika, pokazuje izveštaj koji je predstavljen od strane UNFPA, Populacionog fonda Ujedinjenih nacija.

“Već decenijama je postojao samo jedan pravac za migrante iz jugoistočne Evrope: ka gradovima i prosperitetnim zemljama zapadne Evrope. Ali otkad se desio Kovid-19, mnogi migranti su se vratili u svoju domovinu, i čak vidimo obećavajuće znake ruralnog oživljavanja,” izjavila je Alana Armitaž, direktorka UNFPA za jugoistočnu Evropu i centralnu Aziju.

Tokom prvih nedelja i meseci pandemije, stotine hiljada ljudi koji su živeli i radili u Engleskoj, Nemačkog, Švajcarskoj i drugim zemljama - vratili su se svojim kućama. Iako ne postoje precizni brojevi povratnika i povratnica, podaci iz Bugarske pokazuju da se više od pola miliona ljudi tokom perioda prve izolacije, dok se u Srbiju, po nekim procenama, već u prvim danima pandemije, u martu 2020, vratilo više od 300.000 građanki i građana.

“Zemlje jugoistočne Evrope sada imaju priliku da kreiraju podsticaje za one koji su se vratili, sa njihovim vrednim iskustvima i znanjima, da ostanu i ubrzaju novonastali pomak ka životu na selu, čineći ruralne oblasti privlačnim,” dodala je Armitaž.

Prema projekcijama koje su rađene pre pandemije, Srbija će do 2050 imati 24% manje ljudi. Sa skoro polovinom stanovništva koje živi u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Subotici, mnoga sela su ostala sa samo 500 i manje stanovnika. Još od 2013. godine, prijavljeno je da se 250.000 ljudi kretalo iz ruralnih u urbane oblasti na godišnjem nivou. Ipak, procenjeno je da je oko milion ljudi (od sveukupne populacije od nešto manje od 7 miliona) živelo u ruralnim oblastima 2020. godine, uključujući 175.000 penzionerki i penzionera.

“Izveštaj predstavljen danas otkriva potencijal ovih povrataka, uzrokovanih pandemijom, a oni čine ogroman potencijal Srbije i drugih zemalja jugoistočne Evrope. Ako uspemo da potpuno iskoristimo ovaj potencijal, to bi bitno smanjilo “odliv mozgova” i ublažilo urbano-ruralnu podelu u regionu,” rekao je Džon Mosoti, direktor UNFPA za Srbiju.

Vodeći eksperti, aktivisti, istraživači, novinari, i nacionalni i internacionalni razvojni partneri su predložili načine na koje bi zemlje u regionu mogle da iskoriste povratne migracije, kako bi preokrenule decenijsku depopulaciju sela, proces koji se nekada činio nezaustavljivim. Ovi načini uključuju: poboljšanje migracionih podataka, rešavanje poreskih problema za povratnike za platama iz inostranstva, uključivanje lokalnih samouprava, kombinovanje urbanih veština sa lokalnim tradicijama i znanjima, unapređenje infrastrukture i digitalizacije u ruralnim oblastima koje imaju potencijal, i angažovanje dijaspora.

Ostali naslovi

Najvažniji događaji u Beču u 2025. godini
Srpska ekonomija
Glavni grad Austrije pripremio je brojne događaje koji će obeležiti dolazeću 2025. godinu. Na programu su kako tradicionalne, tako i nove manifestacije – od klizališta „Bečki ledeni san“ (Wiener Eistraum) preko festivala na Dunavskom ostrvu „Donauinselfest“ i muzičkog Filmskog festivala na trgu ispred gradske većnice, pa sve do velikih izložbi
Kako migracije oblikuju razvoj
Srpska ekonomija
Dok milioni ljudi prelaze granice usled prinudnih okolnosti, poput ratnih sukoba, ili u potrazi za boljim mogućnostima, zemlje širom sveta traže balans između humanosti, ekonomske koristi, društvene stabilnosti i bezbednosti. Na Balkanu, gde migracije imaju duboke korene u političkim i ekonomskim uslovima, one nisu samo izazov – već i prilika za transformaciju
Barometar straha: Čega se Srbi najviše plaše?
Srpska ekonomija
Najnovija studija CEPER-a, sprovedena u 12 zemalja širom regiona, Barometar straha 2024, otkriva najveće brige stanovništva Centralne Evrope. Najveću zabrinutost izazivaju klimatske promene i globalno zagrevanje – ova pitanja identifikovana su kao najzabrinjavajuća u četiri zemlje: Mađarskoj (3,55), Hrvatskoj (3,18), Srbiji (3,13), kao i u Crnoj Gori (2,75)
Beč u znaku Svetosavskog bala i humanosti
Srpska ekonomija
Svetosavski bal, smotra elegancije i tradicije u organizaciji udruženja „Srpski centar“, otvara vrata Hofburške palate, gde se prošlost i sadašnjost prepliću u noći ispunjenoj glamuroznim prizorima i nezaboravnim trenucima. U prefinjenim salama, okupljaju se dame u raskošnim haljinama i gospoda u frakovima
Beč nudi kulturne sadržaje za osobe sa demencijom
Srpska ekonomija
mnogim bečkim muzejima organizuju se obilasci i radionice prilagođeni osobama sa demencijom. Oboleli mogu u sigurnom okruženju da dožive nova iskustva i da se podsete na prošla. Kroz specijalno razvijene kurseve, ture i koncepte razgovora, organizatori žele da unaprede samostalnost osoba sa demencijom
Sezona balova u Beču 2024/25.
Srpska ekonomija
Balska sezona u glavnom gradu Austrije 2024/25. godine počela je 11. novembra, tradicionalnim kadrilom na trgu Graben. Za predstojeće peto godišnje doba, kako nazivaju sezonu balova, organizatori očekuju veliki broj posetilaca. „Ponovo možemo očekivati izuzetnu sezonu sa znatno više od pola miliona posetilaca. I to uprkos opštem porastu cena
Najlepši božićni vašari u Beču
Srpska ekonomija
Već tradicionalno od sredine novembra do 25. decembra najlepši trgovi Beča pretvaraju se u čarobne božićne vašare. U vazduhu se oseća miris božićnih kolača, kuvanog vina i pečenih badema. Stari grad i trgovački centri ukrašeni su prazničnom rasvetom, upotpunjujući božićnu i novogodišju atmosferu
Izložba Johan Štraus – nova dimenzija povodom 200. rođendana kralja valcera
Srpska ekonomija
Digitalna produkcija prikazuje život i delo Johana Štrausa u svim njegovim dimenzijama, a postavljena je na površini od oko 900 m2 i nudi jedinstveni sistem slušalica koji je osetljiv na pokret. Izložba nudi multimedijalnu simfoniju zabave
Beč dobija novi istraživački centar za veštačku inteligenciju u oblasti biomedicine
Srpska ekonomija
Austrijska akademija nauka (ÖAW) i nemačka Fondacija Beringer Ingelhajm inicirali su osnivanje instituta AITHYRA u Beču, koji će koristiti veštačku inteligeciju za biomedicinska istraživanja, sa ciljem da se bolje razumeju bolesti i unaprede terapije
Digitalni plan svih podzemnih i nadzemnih instalacija u Beču dostupan onlajn
Srpska ekonomija
„Digitalni blizanac“ Bečke distribucije prikazuje ukupno 29.500 kilometara dugu mrežu za snabdevanje strujom, gasom, daljinskim grejanjem i optičkim kablovima. Podzemne i nadzemne instalacije su virtuelno dostupne kako na laptopu, tako i na pametnom telefonu