Tomislav Tomašević je u petak, 4. juna stupio na dužnost gradonačelnika Zagreba i time otpočeo svoj četvorogodišnji mandat. Tomašević je u pobedničkom govoru pozvao građane da učestvuju u promenama, mada će jedan od velikih problema na početku biti to što na ključnim mestima neće moći da postavlja svoje saradnike. Naime, zbog sistema biranja vodećih ljudi grada Zagreba na javnim konkursima, brojni funkcioneri imaju mandate koji traju i do 2024. godine.
Patrijarh srpski Porfirije, administrator Eparhije zagrebačko-ljubljanske Srpske pravoslavne crkve čestitao je Tomislavu Tomaševiću izbor za novog gradonačelnika Zagreba.
U čestitki je srpski patrijarh izrazio želju da mandat novoizabranog prvog čoveka Zagreba bude ispunjen prosperitetom i blagostanjem za sve Zagrepčane, bez izuzetka. "Neka bi Vama i svim Vašim saradnicima Gospod Isus Hristos podario mudrost, snagu i strpljenje da pravedno i istinoljubivo predvodite Zagreb i služite Zagrebu, na zadovoljstvo svih njegovih građana", navodi se u patrijarhovoj čestitki.
- Tomašević u petak 4. juna preuzima upravljanje gradom i ulazi u neprijateljski sistem. Naime, gradska uprava u Zagrebu i gradska preduzeća (zloglasni Zagrebački holding) imaju tri puta više zaposlenih nego što je to potrebno i predstavljaju grozno opterećenje za napeti gradski budžet. Hrvatsko radno zakonodavstvo, međutim, takvo je da onemogućuje jednostavno otpuštanje u javnoj službi i javnim preduzećima, pa taj problem neće biti moguće dugo rešiti. Osim toga, Zakon o prenosu vlasti novom gradonačelniku onemogućuje slobodni izbor najbližih saradnika, voditelja resora u gradskoj upravi, nego mora raditi sa zatečenima, jer su oni izabrani na formalnom, a zapravo fingiranom, javnom konkursu. Nedeljama nakon preuzimanja vlasti Tomašević i njegov tim moraju se baviti izgradnjom sistema u koje imaju elementarno poverenje, na tome će gubiti energiju, a građani neće imati strpljenja da čekaju promene. Osim toga, tim oko Tomaševića vrlo je sposoban - znaju da stvaraju podršku za svoje prioritete, znaju da komuniciraju s javnošću, znaju da artikulišu javnu politiku, ali kada dođemo na teren sprovođenja javnih politika, tu imaju manje iskustva, a upravo će se na tom pitanju meriti njihova sposobnost - kaže u razgovoru za Srpsku ekonomiju, Davor Gjenero, politički analitičar.
Kandidat zeleno-leve koalicije "Možemo" Tomislav Tomašević ubedljivo je pobedio u drugom krugu izbora za gradonačelnika Zagreba, osvojivši 93.330 glasova više u odnosu na protivkandidata iz desnog Domovinskog pokreta Miroslava Škora.
Gjenero ističe da su u Beču zeleni pokazali da znaju da upravljaju gradom i to je bio uvod u njihovo nacionalno jačanje i pokazali su se kao snažna i brzo rastuća nacionalna stranka.
- Danas imaju fantastičnog predsednika republike i uticajne članove vlade, koju čini koalicija umerenih konzervativaca i zelenih. "Možemo" ima šansu da postane najbrže rastuća politička opcija u Hrvatskoj (na ovim izborima ušli su u nekoliko lokalnih skupština izvan Zagreba, a njihova kandidatkinja postala je gradonačelnica Pazina), ali da bi u tome uspeli, moraju se pokazati kao efikasni upravljači u Zagrebu. Za to je potrebno i puno znanja i malo političkog pragmatizma - naglasio je Gjenero.
Analitičari ukazuju na činjenicu da je Zagreb imao nesreću da je Miroslav Škoro osvojio neznatno više glasova od nekih kandidata, na primer kandidatkinje Bandićeve stranke ili HDZ-a pa je Škoro iskoristio drugi krug za agresivnu kampanju blaćenja protivkandidata, ocrnjavanja organizacija civilnog društva.
- Građani Zagreba prepoznali su o čemu se radi, da se u drugom krugu ne bore dva "normalna" kandidata, nego da se radi u odmeravanju snaga pripadnika "ustavnog luka", Tomislava Tomaševića, demokratskog zelenog političara, i predstavnika populističke, radikalske, nacionalističke desnice, koja ne spada u ustavni luk. Zato su u drugom krugu svi demokratski glasači, i oni koji inače ne bi podupreli Tomaševića, glasali za njega, a on je dvotrećinskom većinom glasova pobedio Škoru. Takav izborni rezultat doprinos je konsolidaciji demokratske političke kulture u Hrvatskoj - objašnjava naš sagovornik.
Mnogi su skloni da rezultate lokalnih izbora komentarišu kao situaciju u kojoj se još više vidi podela između levice i desnice. Naš sagovornik se ne slaže sa ovom analizom i kaže da su ovi izbori pokazali jačanje zelenih, a slabljenje socijaldemokrata, koji, kako Gjenero pojašnjava, postepeno gube ulogu druge nacionalne stranke.
- Ovi izbori su pokazali i to da je HDZ i dalje dominantna politička stranka (na regionalnoj osnovi su pobedili u 15 od 21 regije), a što je najvažnije, strategija njihovog predsednika i hrvatskog premijera Andreja Plenkovića o stvaranju sanitarnog kordona prema nacionalističkoj desnici pokazala se uspešnom. Liberalni populisti osvojili su vlast samo u jednom gradu, ali prokletstvo je da je to upravo Vukovar, za koji je bilo važno da se sadašnja vlast, koja zagovara nacionalnu getoizaciju i političku izolaciju srpske nacionalne zajednice, zameni integralističkom političkom opcijom, kakvu predstavlja koalicija HDZ-a i SDSS-a. To je najteži Plenkovićev poraz na ovim izborima, porazi u Zagrebu i Splitu, gde su pobedili akteri koji čine ustavni luk, zeleni, odnosno liberalni demokrati, samo je stranački, ali ne i demokratski poraz - objašnjava Gjenero.
Gjenero podseća da malo evropskih vladajućih stranaka, u drugom mandatu na vlasti na nacionalnoj osnovi, uspevaju da ostvare tako dobar rezultat na lokalnim izborima.
- Pokazuje se da je Plenković, uprkos snažnom pritisku populističkih desnih radikala, očuvao dominantnu poziciju u političkoj areni i mogućnost da u naredne relativno stabilne tri godine konsoliduje državu - zaključio je Gjenero.