Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Anonimno rađanje u Austriji već 20 godina

Beč
Foto: © Hollie Santos
Srpska ekonomija

U Austriji postoji mogućnost anonimnog rađanja od maja 2001. godine. U svim porodilištima širom zemlje majke imaju pravo da se porode bez navođenja ličnih podataka. U periodu od 2001. do 2019. godine u Austriji je rođeno 606 „anonimnih“ beba. Zahvaljujući ovoj mogućnosti smanjeni su slučajevi čedomorstva i ostavljanja beba u takozvanim „sandučićima“. „Sandučići“ se nalaze u okviru zdravstvenih ustanova i ustanova za zbrinjavanje dece. Oni predstavljaju mogućnost da majke anonimno ostave novorođenčad, ali na sigurno mesto gde će bebe biti zbrinute.

Dečiji psihijatar Klaudija Klier i klinički psiholog Ana Felnhofer sa Univerzitetske klinike za pedijatriju u Beču istraživale su u nekoliko studija uticaj anonimnog rođenja na decu, kao i različite aspekte između prava bioloških majki na anonimnost i prava deteta na saznanja o svom poreklu. U decembru 2020. godine sprovedena je studija o zdravlju usvojene dece. Tada je ispitano 97 usvojitelja. Rezultati studije su pokazali da su deca uglavnom dobro razvijena i da jedva imaju psiholoških nedstataka u odnosu na normu.

Sledeća studija se bavila odnosom između usvojene dece i usvojitelja, sa posebnim osvrtom na sposobnost prevazilaženja stresa. Pretpostavka je da su usvojitelji više izloženi stresu od bioloških roditelja. U studiji su učetvovali usvojitelji sa decom uzrasta od jedne do osamnaest godina. Razlike između majki i očeva su bile neznatne. Informacija o biološkim majkama u vidu biografskih podataka, fotografija ili medicinske istorije je bilo jako malo. U 50 odsto slučajeva su postojale naznake o razlozima za napuštanje dece, dok je 35 odsto usvojitelja imalo pisma bioloških majki. Podaci o biološkim očevima su bili još manje dostupni.

Kao najvažniji faktori za kvalitet odnosa između anonimno rođene dece i njihovih usvojitelj navedeni su psihičko zdravlje dece, starosno doba usvojitelja i dece i informacije o biološkoj majci. „Sve što je detetu bolje, biće bolje i roditeljima, i obrnuto. Izgleda da se stariji usvojitelji bolje nose sa stresom nego mlađi, a stres se lakše savladava i kada su deca mlađa“, objašnjava Felnhofer. „Poznavanje bioloških korena je značajan faktor. Unapređenje procesa anonimnog rađanja bi trebalo da se bavi tim pitanjem. Ženama treba objasiti koliko je važno da ostave informacije o sebi“, dodaje Klier.

Objavljena studija u „Current Psychology“: Anonymous birth: Biographical knowledge and dyadic coping in adoptive mothers and fathers Anna Felnhofer, Jennifer Kernreiter, Claudia Klier, Mercedes M. Huscsava, Christian Fiala, Michael Zeiler.

 

Ostali naslovi

Kako migracije oblikuju razvoj
Srpska ekonomija
Dok milioni ljudi prelaze granice usled prinudnih okolnosti, poput ratnih sukoba, ili u potrazi za boljim mogućnostima, zemlje širom sveta traže balans između humanosti, ekonomske koristi, društvene stabilnosti i bezbednosti. Na Balkanu, gde migracije imaju duboke korene u političkim i ekonomskim uslovima, one nisu samo izazov – već i prilika za transformaciju
Barometar straha: Čega se Srbi najviše plaše?
Srpska ekonomija
Najnovija studija CEPER-a, sprovedena u 12 zemalja širom regiona, Barometar straha 2024, otkriva najveće brige stanovništva Centralne Evrope. Najveću zabrinutost izazivaju klimatske promene i globalno zagrevanje – ova pitanja identifikovana su kao najzabrinjavajuća u četiri zemlje: Mađarskoj (3,55), Hrvatskoj (3,18), Srbiji (3,13), kao i u Crnoj Gori (2,75)
Beč u znaku Svetosavskog bala i humanosti
Srpska ekonomija
Svetosavski bal, smotra elegancije i tradicije u organizaciji udruženja „Srpski centar“, otvara vrata Hofburške palate, gde se prošlost i sadašnjost prepliću u noći ispunjenoj glamuroznim prizorima i nezaboravnim trenucima. U prefinjenim salama, okupljaju se dame u raskošnim haljinama i gospoda u frakovima
Beč nudi kulturne sadržaje za osobe sa demencijom
Srpska ekonomija
mnogim bečkim muzejima organizuju se obilasci i radionice prilagođeni osobama sa demencijom. Oboleli mogu u sigurnom okruženju da dožive nova iskustva i da se podsete na prošla. Kroz specijalno razvijene kurseve, ture i koncepte razgovora, organizatori žele da unaprede samostalnost osoba sa demencijom
Sezona balova u Beču 2024/25.
Srpska ekonomija
Balska sezona u glavnom gradu Austrije 2024/25. godine počela je 11. novembra, tradicionalnim kadrilom na trgu Graben. Za predstojeće peto godišnje doba, kako nazivaju sezonu balova, organizatori očekuju veliki broj posetilaca. „Ponovo možemo očekivati izuzetnu sezonu sa znatno više od pola miliona posetilaca. I to uprkos opštem porastu cena
Najlepši božićni vašari u Beču
Srpska ekonomija
Već tradicionalno od sredine novembra do 25. decembra najlepši trgovi Beča pretvaraju se u čarobne božićne vašare. U vazduhu se oseća miris božićnih kolača, kuvanog vina i pečenih badema. Stari grad i trgovački centri ukrašeni su prazničnom rasvetom, upotpunjujući božićnu i novogodišju atmosferu
Izložba Johan Štraus – nova dimenzija povodom 200. rođendana kralja valcera
Srpska ekonomija
Digitalna produkcija prikazuje život i delo Johana Štrausa u svim njegovim dimenzijama, a postavljena je na površini od oko 900 m2 i nudi jedinstveni sistem slušalica koji je osetljiv na pokret. Izložba nudi multimedijalnu simfoniju zabave
Beč dobija novi istraživački centar za veštačku inteligenciju u oblasti biomedicine
Srpska ekonomija
Austrijska akademija nauka (ÖAW) i nemačka Fondacija Beringer Ingelhajm inicirali su osnivanje instituta AITHYRA u Beču, koji će koristiti veštačku inteligeciju za biomedicinska istraživanja, sa ciljem da se bolje razumeju bolesti i unaprede terapije
Digitalni plan svih podzemnih i nadzemnih instalacija u Beču dostupan onlajn
Srpska ekonomija
„Digitalni blizanac“ Bečke distribucije prikazuje ukupno 29.500 kilometara dugu mrežu za snabdevanje strujom, gasom, daljinskim grejanjem i optičkim kablovima. Podzemne i nadzemne instalacije su virtuelno dostupne kako na laptopu, tako i na pametnom telefonu
Speeddating: 65 bečkih preduzeća traži naslednike
Srpska ekonomija
Privredna komora Beča poziva 65 bečkih preduzeća, sve zainteresovane i potencijalne buduće preduzetnike-naslednike na događaj “Svaki lonac nađe svoj poklopac” (Topf sucht Deckel) 16. septembra 2024. godine