U Austriji postoji mogućnost anonimnog rađanja od maja 2001. godine. U svim porodilištima širom zemlje majke imaju pravo da se porode bez navođenja ličnih podataka. U periodu od 2001. do 2019. godine u Austriji je rođeno 606 „anonimnih“ beba. Zahvaljujući ovoj mogućnosti smanjeni su slučajevi čedomorstva i ostavljanja beba u takozvanim „sandučićima“. „Sandučići“ se nalaze u okviru zdravstvenih ustanova i ustanova za zbrinjavanje dece. Oni predstavljaju mogućnost da majke anonimno ostave novorođenčad, ali na sigurno mesto gde će bebe biti zbrinute.
Dečiji psihijatar Klaudija Klier i klinički psiholog Ana Felnhofer sa Univerzitetske klinike za pedijatriju u Beču istraživale su u nekoliko studija uticaj anonimnog rođenja na decu, kao i različite aspekte između prava bioloških majki na anonimnost i prava deteta na saznanja o svom poreklu. U decembru 2020. godine sprovedena je studija o zdravlju usvojene dece. Tada je ispitano 97 usvojitelja. Rezultati studije su pokazali da su deca uglavnom dobro razvijena i da jedva imaju psiholoških nedstataka u odnosu na normu.
Sledeća studija se bavila odnosom između usvojene dece i usvojitelja, sa posebnim osvrtom na sposobnost prevazilaženja stresa. Pretpostavka je da su usvojitelji više izloženi stresu od bioloških roditelja. U studiji su učetvovali usvojitelji sa decom uzrasta od jedne do osamnaest godina. Razlike između majki i očeva su bile neznatne. Informacija o biološkim majkama u vidu biografskih podataka, fotografija ili medicinske istorije je bilo jako malo. U 50 odsto slučajeva su postojale naznake o razlozima za napuštanje dece, dok je 35 odsto usvojitelja imalo pisma bioloških majki. Podaci o biološkim očevima su bili još manje dostupni.
Kao najvažniji faktori za kvalitet odnosa između anonimno rođene dece i njihovih usvojitelj navedeni su psihičko zdravlje dece, starosno doba usvojitelja i dece i informacije o biološkoj majci. „Sve što je detetu bolje, biće bolje i roditeljima, i obrnuto. Izgleda da se stariji usvojitelji bolje nose sa stresom nego mlađi, a stres se lakše savladava i kada su deca mlađa“, objašnjava Felnhofer. „Poznavanje bioloških korena je značajan faktor. Unapređenje procesa anonimnog rađanja bi trebalo da se bavi tim pitanjem. Ženama treba objasiti koliko je važno da ostave informacije o sebi“, dodaje Klier.
Objavljena studija u „Current Psychology“: Anonymous birth: Biographical knowledge and dyadic coping in adoptive mothers and fathers Anna Felnhofer, Jennifer Kernreiter, Claudia Klier, Mercedes M. Huscsava, Christian Fiala, Michael Zeiler.