Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Kontekst stagnacije

Foto: Miloš Nikolić
Piše: prof. dr Nikola Samarđić

Osnovni uslovi ubrzanja ekonomskog rasta i unapređenja ekonomske strukture (tranzicija ka visokim tehnologijama i sofisticiranijim uslugama) bili bi sledeći: regionalna saradnja i evropska integracija, demokratske i efikasne državne institucije, vladavina prava, razvijena saobraćajna infrastruktura i kvalitetna radna snaga. Navedeni parametri i dalje su izrazito nepovoljni. Srbija je u konstantno lošim odnosima sa svim bivšim jugoslovenskim susedima, osim s korumpiranom i sve otvorenije kriminalnom Vladom Republike Srpske. Odnosi s Mađarskom podređeni su kineskim ekonomskim i ruskim strateškim interesima. Odnosi s Bugarskom i Rumunijom u ekonomskoj sferi manje su relevantni.

Evropska integracija stagnira zbog neusklađene spoljne politike i zaostajanja u oblasti vladavine prava i bezbednosti, ali i nepostojanja liderstva koje bi, na obema stranama, i u Briselu i u Beogradu, bilo u stanju da realizuje integraciju Zapadnog Balkana, koja je takođe u obostranom političkom, strateškom i ekonomskom interesu. Putna mreža na osnovnim pravcima nije dovršena i prepuštena je korupciji i nekompetentnom državnom upravljanju. Železnička mreža žrtvovana je političkim aranžmanima s Rusijom, dok se kineska državno-partijska preduzeća dovode u povlašćen položaj kako bi se iz istih izvora, preplaćivanjem infrastrukturnih radova, finansirali gubitaši (Smederevo, Bor), bez izgleda da se u takvim posrednim paradržavnim investicijama, osim kupovine socijalnog mira i političke podrške, za srpsku ekonomiju ostvari jasan i dugoročan input. Kvalitetna radna snaga koristi novu etapu rasta u EU i potražnje za radnom snagom kako bi se iselila u prosperitetnije ekonomije i društva oslobođena svakodnevnih institucionalnih, medijskih ili mafijaških pritisaka, i histerije koju generišu iracionalna politička pitanja (Kosovo, korupcija, skandali, medijski teror).

Ostali naslovi

Crnjanski protiv Sondermajera – rijaliti iz doba čarlstona
Piše: Miroslav Lj. Cvijović
Nedavna poseta nemačkog kancelara Beogradu i najnovija poseta prvog čoveka Francuske našoj prestonici nanovo su podstakle deo naše javnosti da se bavi pitanjem izbora naše konkretnije orijentacije u okviru zajednice evropskih naroda
Silazak sa čarobnog brega
Piše: Miroslav Lj. Cvijović
Bog Mars iz decenije nakon sklapanja starinskog Versajskog sporazuma, danas kao da dobija svoju prilično vernu reinkarnaciju. Osionost pobednika i nenamireni geopolitički računi sada – posle Hladnog rata (slično stanju posle Prvog svetskog rata) kolevka su tog njegovog ,,ponovnog utelovljenja’’
Nevidljivi šavovi istorije
Piše: Miroslav Lj. Cvijović
Ko na brdu ,,ak’ i malo stoji’’ više vidi od onog koji stoji u njegovom podnožju. Reči našeg velikog pesnika shvatamo, svakako, kao alegoriju. Rečeno ,,brdo’’ ne mora nužno biti nekakva markantna tačka u prostoru. Ono može predstavljati i komotnu vremensku distancu sa koje i osrednja pamet može da dokuči šta se ,,iza brda valja’’
Maskenbal na ringišpilu
Piše: Miroslav Lj. Cvijović
Kao otac danas poznatijeg Slobodana Jovanovića, Vladimir Jovanović jedan je iz reda ,,žrtava’’ ostvarenog naloga starih Grka, koji glasi: budi veći od svoga oca. Mesto profesora političke ekonomije na beogradskoj Velikoj školi nije bilo dovoljno da se ispuni jedna izuzetna sudbina
Čuvarkuća
Piše: Vesna Zdravković
Pored Vaskrsa četvrti mesec 2023. opisala bih ovako - Aprilili, ekonomska otpornost i održivi kreditni rejting, eAgrar, vino „Otvorenog Balkana“. April su obeležili i Dani Beograda izmešani sa novim sistemom javnog prevoza i tradicionalnim maratonom. Sve to podvučeno čeličnim krilima naše armije
Prolećna statistika, cveće i sećanja
Piše: Vesna Zdravković
Dok se temperatura koleba i ide gore-dole mart sumira brojke o BDP-u i inflaciji, analiziraju se rezultati tridesetog jubilarnog Kopaonik biznis foruma, penzioneri dobijaju penzionersku karticu, poljoprivrednici eAgrar. Prebrojava se u martu koliko je prošle godine obavljeno kupoprodaja na tržištu nepokretnosti, otvorena je tradicionalno nautička sezona, a Beograđani su dobili jedinstveni servisni centar
Jezičke začkoljice
Piše: Vesna Zdravković
Jezik je hranitelj naroda i dok ga negujemo dotle živi i narod, rekao je Vuk Stefanović Karadžić čijih sam se reči prisetila povodom Međunarodnog dana maternjeg jezika koji se obeležava u februaru
Januarski buđelar
Piše: Vesna Zdravković
Januar 2023. godine protekao je uobičajeno. Praznovalo se i do deset dana, pa onda su se slavile slave, a đaci su bili na zimskom raspustu. Ipak uz praznično-novogodišnje raspoloženje ostao je onaj stari osećaj “nikad kraja januaru”. Naravno, za većinu građana u Srbiji odužio se januar kada je reč o finansijama. Ispraznio se buđelar
Okrećemo novi list
Piše: Vesna Zdravković
Izlistali smo kalendar i celu 2022. godinu. Bacamo list po list i želimo da bude bolje
Restauracija
Piše: Vesna Zdravković
Novembar mesec ove godine odlazi u znaku po ko zna koji put preispitivanog vaspitno-obrazovnog procesa, projekcija republičkog budžeta, energetskih ušteda, manje kupoprodaje stanova čije cene ne padaju. Bila je obnova gradskog prevoza u Beogradu, a tradicionalno održane su kulturno-sajamske manifestacije. I prvi put svetsko prvenstvo u fudbalu u zimskom periodu