Korona i Balkan

Sićušni, golim okom nevidljivi virus izazvao je velike, jasno uočljive probleme u svim oblastima života i rada. U jednom trenutku skoro sve je stalo. Privredni sektori jedan za drugim pretrpeli su velike gubitke u regionu Zapadnog Balkana, počev od automobilske industrije, preko turizma i ugostiteljstva, do izvoznika kojima su najveću štetu zadali zabrana kretanja i smanjene trgovine među zemljama. Pritom su najveći teret podnela mala i srednja preduzeća.

Krivulja ekonomskog pada prvih nedelja “vladavine” korone, uprkos ekonomskim merama koju su države preduzele, i pruženoj pomoći je velika. Zato će mnoge zemlje da se oporave tek iduće godine, mada i to zavisi od daljeg razvoja zdravstvene situacije i slabljenja korone. Jer, dok još prvi talas nije prošao, virus je ponovo ojačao i veliki broj zaposlenih izbacio s radnih mesta, pa procene recesije od pre nekoliko nedelja više nisu aktuelne.

Još pre nekoliko nedelja bilo je jasno da ćemo morati da naučimo da živimo sa korona virusom. To važi i za preduzeća koja moraju da se prilagode novonastaloj situaciji. Iako, za razliku od država, virusi ne znaju za granice, korona je unela pometnju u slobodnom protoku kapitala, robe i ljudi.

Kada su početkom marta učesnici Kopaonik biznisa foruma na jednom od foruma posvećenom Balkanu zaključili da bi trgovina u regionu bila jednostavnija kada ne bi bilo granica i kada bi postojao slobodan protok kapitala i ljudi, a propisi propraćeni manjom administracijom, niko nije očekivao da će novu “rampu” da postavi jedan nevidljivi virus koji je odneo i veliki broj života. Situacija, kada je zdravstvena slika stanovništva, u pitanju je teška i u ovom trenutku nije lako predvideti kako će se dalje odvijati.

Ali, život ne sme da stane i treba misliti na budućnost. Pre svega, kada je ekonomija u pitanju. Zato treba nastaviti tamo gde se stalo u martu i razmišljati o ekonomskoj integraciji regiona, koja je u vreme “vladavine” korone stavljena u drugi plan.

Mnogo je otvorenih pitanja koja će, po svemu sudeći, doći na red na jesen i ponovo aktuelizovati inicijativu predsednika Srbije Aleksandra Vučića o "mini Šengenu" za region Zapadnog Balkana. Prema informacijama koje su stizale iz balkanskih zemalja privatni sektor spreman je za ukidanje barijera. Uostalom, od raspada SFRJ poslovna zajednica u regionu stalno je pokazivala, i pokazuje da ne poznaje barijere i granice, a trgovina, videlo se to i kada je Priština uvela takse na robu iz centralne Srbije, uvek pronalazi put.

Sve ukazuje na to da bi države Zapadnog Balkana trebalo ekonomski da se povežu i kao celina, poput skandinavskih zemalja, ili evrozone, privuku investitore i zajedno nastupe na svetskom tržištu, što je i deo Berlinskog procesa. Nove investicije znače i veliki broj radnih mesta, što je šansa za zapošljavanje mladih, ali i onih koji su usled korone ostali bez posla u zemljama centralne i zapadne Evrope.