Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Novo normalno! Bolje normalno!

Njujork
Piše: Gaj Rajder, generalni direktor, Međunarodna organizacija rada

U ovo vreme pandemije COVID-19 veliki izazov za većinu nas je kako da zaštitimo sebe i svoje porodice od virusa i kako da zadržimo svoja radna mesta. Za donosioce odluka o političkim merama to znači potrebu da se izborimo sa pandemijom bez nanošenja nenadoknadive štete privredi.

Sa trenutno više od 3 miliona obolelih i 217,000 preminulih od virusa širom sveta, i očekivanim gubitkom radnih sati ekvivalentnim gubutku 305 miliona radnih mesta do polovine ove godine, ulozi nikada nisu bili ovako veliki. Vlade nastavljaju da “slušaju struku” u potrazi za najboljim rešenjima, dok u isto vreme zapostavljaju očigledne koristi od mnogo veće međunarodne saradnje u izgradnji neophodnog globalnog odgovora na globalni izazov.

Ali dok bi rat protiv pandemije COVID-19 tek trebalo da dobijemo, postaje sve jasnije da će to što nas čeka posle pobede biti “novo normalno stanje” u načinu na koji će društvo biti organizovano i u načinu na koji ćemo raditi.

To ne zvuči baš uveravajuće.

Zato što izgleda da niko ne zna da kaže kako će to novo normalno stanje izgledati. Zato što će po svemu sudeći to stanje zavisiti od ograničenja koje nam nameće pandemija, pre nego naše volje i izbora. I zato što smo to već čuli. Mantra koja daje prizvuk ekonomskog sloma iz 2008-2009. godine je bila da će, kada jednom bude napravljena i primenjena priuštiva vakcina protiv virusa, svetska privreda biti bezbednija, pravednija i održiva. Ali to se nije dogodilo. Staro normalno stanje tada je ponovo uspostavljeno uz osvetu prema onima koji pripadaju nižim ešalonima na tržištu rada, koji su se našli u još nepovoljnijem položaju.

Zato je 1. maj, Međunarodni praznik rada, prava prilika da bliže pogledamo ovo novo normalno stanje i da počnemo sa radom na tome da ga učinimo boljim normalnim stanjem, ne toliko za one koji već imaju mnogo, nego za one koji očigledno imaju premalo.

Pandemija je na najsuroviji način ogolila neverovatnu prekarizaciju i nepravdu u svetu rada. Upozorenja koja dolaze od naših kolega iz Svetskog programa za hranu o nadolazećoj pandemiji gladi pokrenuta su desetkovanjem sredstava za život ljudi u neformalnoj ekonomiji – u kojoj za život zarađuje šest od deset ljudi na planeti. Milioni ljudi suočeni su sa nemaštinom usled narastajućih rupa u sistemima socijalnu zaštite čak i u najbogatijim državama. Nemogućnost da se obezbedi bezbednost na radu osuđuje gotovo 3 miliona ljudi na smrt svake godine zbog posla kojim se bave. Neobuzdani porast nejednakosti širom sveta znači da, u medicinskom žargonu, virus ne pravi razliku između žrtava u svom socijalnom i ekonomskom uticaju, ali pravi brutalnu diskriminaciju protiv najsiromašnijih i nemoćnih.

Jedino što bi moglo da nas iznenadi u svemu ovome jeste da shvatimo da smo iznenađeni. Pre pandemije nedostatak dostojanstvenog rada ogledao se u pojedinačnim epizodama tihog očajavanja. Bila je potrebna propast usled pandemije COVID-19 da ih prikupi u jednu kolektivnu socijalnu kataklizmu sa kojom se svet danas suočava. Ali oduvek smo znali: mi jednostavno biramo da ne brinemo. Političke mere koje se uglavnom donose obično uvećaju a ne umanjuju probleme.

Pre pedeset dve godine Martin Luter King je malo pre svog ubistva u govoru radnicima gradske čistoće koji su štrajkovali podsetio svet da postoji dostojanstvo u radu. Danas je virus na sličan način istakao uvek esencijalnu a ponekad i herojsku ulogu heroja koji rade tokom pandemije. Ljudi koji su obično nevidljivi, neprimetni, podcenjeni ili čak ignorisani. Zdravstveni radnici i negovatelji, čistači, kasirke u supermarketima, prevoznici – suviše ih često nabrajamo kada govorimo o siromašnim radnicima koji nemaju sigurnost.

Danas poricanje dostojanstva ovih i miliona drugih radnika stoji kao simbol naših grešaka iz prošlosti i naših budućih odgovornosti.

Verujemo da će do Prvog maja sledeće godine pritisak od opasnosti COVID-19 biti iza nas. Ali imaćemo pred sobom zadatak da izgradimo budućnost rada koja se suočava sa nepravdama koje je pandemija istakla, zajedno sa stalnim izaovima koje više nije moguće odlagati kao što su klimatske promene, te digitalna i demografska tranzicija.

To bi trebalo da definiše novo normalno stanje koje bi moralo da bude trajna zaostavština globalne zdravstvene krize iz 2020. godine.

(Autor je generalni direktor Medjunarodne organizacije rada)

Ostali naslovi

Crnjanski protiv Sondermajera – rijaliti iz doba čarlstona
Piše: Miroslav Lj. Cvijović
Nedavna poseta nemačkog kancelara Beogradu i najnovija poseta prvog čoveka Francuske našoj prestonici nanovo su podstakle deo naše javnosti da se bavi pitanjem izbora naše konkretnije orijentacije u okviru zajednice evropskih naroda
Silazak sa čarobnog brega
Piše: Miroslav Lj. Cvijović
Bog Mars iz decenije nakon sklapanja starinskog Versajskog sporazuma, danas kao da dobija svoju prilično vernu reinkarnaciju. Osionost pobednika i nenamireni geopolitički računi sada – posle Hladnog rata (slično stanju posle Prvog svetskog rata) kolevka su tog njegovog ,,ponovnog utelovljenja’’
Nevidljivi šavovi istorije
Piše: Miroslav Lj. Cvijović
Ko na brdu ,,ak’ i malo stoji’’ više vidi od onog koji stoji u njegovom podnožju. Reči našeg velikog pesnika shvatamo, svakako, kao alegoriju. Rečeno ,,brdo’’ ne mora nužno biti nekakva markantna tačka u prostoru. Ono može predstavljati i komotnu vremensku distancu sa koje i osrednja pamet može da dokuči šta se ,,iza brda valja’’
Maskenbal na ringišpilu
Piše: Miroslav Lj. Cvijović
Kao otac danas poznatijeg Slobodana Jovanovića, Vladimir Jovanović jedan je iz reda ,,žrtava’’ ostvarenog naloga starih Grka, koji glasi: budi veći od svoga oca. Mesto profesora političke ekonomije na beogradskoj Velikoj školi nije bilo dovoljno da se ispuni jedna izuzetna sudbina
Čuvarkuća
Piše: Vesna Zdravković
Pored Vaskrsa četvrti mesec 2023. opisala bih ovako - Aprilili, ekonomska otpornost i održivi kreditni rejting, eAgrar, vino „Otvorenog Balkana“. April su obeležili i Dani Beograda izmešani sa novim sistemom javnog prevoza i tradicionalnim maratonom. Sve to podvučeno čeličnim krilima naše armije
Prolećna statistika, cveće i sećanja
Piše: Vesna Zdravković
Dok se temperatura koleba i ide gore-dole mart sumira brojke o BDP-u i inflaciji, analiziraju se rezultati tridesetog jubilarnog Kopaonik biznis foruma, penzioneri dobijaju penzionersku karticu, poljoprivrednici eAgrar. Prebrojava se u martu koliko je prošle godine obavljeno kupoprodaja na tržištu nepokretnosti, otvorena je tradicionalno nautička sezona, a Beograđani su dobili jedinstveni servisni centar
Jezičke začkoljice
Piše: Vesna Zdravković
Jezik je hranitelj naroda i dok ga negujemo dotle živi i narod, rekao je Vuk Stefanović Karadžić čijih sam se reči prisetila povodom Međunarodnog dana maternjeg jezika koji se obeležava u februaru
Januarski buđelar
Piše: Vesna Zdravković
Januar 2023. godine protekao je uobičajeno. Praznovalo se i do deset dana, pa onda su se slavile slave, a đaci su bili na zimskom raspustu. Ipak uz praznično-novogodišnje raspoloženje ostao je onaj stari osećaj “nikad kraja januaru”. Naravno, za većinu građana u Srbiji odužio se januar kada je reč o finansijama. Ispraznio se buđelar
Okrećemo novi list
Piše: Vesna Zdravković
Izlistali smo kalendar i celu 2022. godinu. Bacamo list po list i želimo da bude bolje
Restauracija
Piše: Vesna Zdravković
Novembar mesec ove godine odlazi u znaku po ko zna koji put preispitivanog vaspitno-obrazovnog procesa, projekcija republičkog budžeta, energetskih ušteda, manje kupoprodaje stanova čije cene ne padaju. Bila je obnova gradskog prevoza u Beogradu, a tradicionalno održane su kulturno-sajamske manifestacije. I prvi put svetsko prvenstvo u fudbalu u zimskom periodu