Globalna pandemija i svetska ekonomija

Globalna pandemija COVID-19 odraziće se i na svetsku ekonomiju, koja polako klizi ka recesiji. Na to upućuju vesti sa svetskih berzi koje su prvog dana ove radne nedelje bile na osmogodišnjem minimumu.

Indeksi na evropskim tržištima fjučersa svakodnevno padaju, pre svega zbog toga što je veći broj zemalja pooštrio mere ograničenja radi suzbijanja širenja epidemije Covid 19.

Stručnjaci iz nemačkog instituta IFO izneli su nimalo ohrabrujuća predvidjanja o stanju ekonomija u toj zemlji u mesecima koji dolaze. Predvidja se da će zbog koronavirusa nemačka privreda da izgubi stotine milijardi evra gubitaka u proizvodnji. Prema prvim procenama gubitak bi mogao da iznosi 750 milijardi evra. Strahuje se da bi uz skraćenje radnog vremena došlo i do naglog skoka nezaposlenosti. Sve to izvršiće veliki pritisak na državni budžet i dovesti do velikog pada bruto društvenog proizvoda. Klemens Fuest, predsednik ovog instituta, izneo je bojazan da bi štete mogle da premaše sve koje su vidjene tokom poslednjih decenija u Nemačkoj bilo od ekonomskih kriza ili prirodnih katastrofa.

Ništa optimističniji nisu ni ekonomisti “Morgan Stenlija” i “Goldman Saksa” koji upozoravaju na potencijani katastrofalan pad američke proizvodnje u drugom kvartalu ove godine i pad BDP-a u toj zemlji od 30,1 odsto u period april-jun.

Procene Međunarodnog monetarnog fonda, su da bi globalna recesija mogla biti mnogo gora od one kakva je bila 2008-2009. Ipak, ohrabrujuća vest koja stiže iz sedišta svetske monetarne organizacije u Vašingtona jeste da bi proizvodnja u svetu trebalo da se oporavi već iduće, 2021. godine.

Dok COVID – 19 vlada planetom i uzima danak u ljudskim životima, ekonomski stručnjaci, privrednici nastoje da održe proizvodnju i fiskalnu stabilnost. Najveći broj zemalja preduezo je vanredne fiskalne mere kako bi, pre svega, ojačale svoje zdravstvene sisteme i zaštitile radnike i preduzeća. Centralne banke rade sve što je u njihovoj moći da olakšaju monetarnu politiku.

Gde je tu Srbija? Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će za desetak dana biti predložen ozbiljan ekonomski program za prevazilaženje krize i da će Srbija istrajati do kraja. Rekao je da će biti izdvojeno od 2,5 do 4,5 milijarde, pre svega za jačanje privatnog sektora, turizma, usluga, preduzetništva, poljoprivrede, odnosno svih grana privrede koje su najviše pretrpele.

Narodna banka Srbije je početkom nedelje na dodatnoj tromesečnoj svop aukciji kupovine deviza (evra) za dinare, svop kupila 127 miliona evra, koliko je iznosila i tražnja banaka na aukciji, po fiksnim svop poenima od 2.525. Na ovaj način bankama je obezbeđena dinarska likvidnost u ukupnom iznosu od 14,9 milijardi dinara, po povoljnoj kamatnoj stopi od 0,85%, koja u najvećoj meri pokriva troškove deponovanja preuzetih deviznih (evro) sredstava, po negativnoj kamatnoj stopi na međunarodnom tržištu.

Dodatna devizna svop aukcija organizovana je radi pružanja podrške domaćem finansijskom sistemu i ukupnim ekonomskim tokovima u aktuelnim uslovima vanrednog stanja u Republici Srbiji usled širenja virusa COVID-19. koja u najvećoj meri pokriva troškove deponovanja preuzetih deviznih (evro) sredstava, po negativnoj kamatnoj stopi na međunarodnom tržištu.

Dodatna devizna svop aukcija organizovana je radi pružanja podrške domaćem finansijskom sistemu i ukupnim ekonomskim tokovima u aktuelnim uslovima vanrednog stanja u Republici Srbiji usled širenja virusa COVID-19.

Narodna banka Srbije, kao i do sada, pažljivo prati likvidnost bankarskog sektora i kretanja na finansijskom tržištu i spremna je da, u slučaju potrebe, nastavi da organizuje dodatne svop aukcije deviza, kao i da upotrebi sve ostale instrumente koji joj stoje na raspolaganju, kako bi obezbedila nastavak nesmetanog funkcionisanja domaćeg novčanog tržišta i celokupnog finansijskog sistema.

Privreda Srbije pokazala je i dobru snalažljivost u vanrednim situacijama, te su mnoge firme vrlo brzo počele proizvodnju artikala koji su nedostajali.

Hrane nam, kako se pokazalo, ne fali, što još jednom upućuje na potrebu razvoja sela i poljoprivrede. Svaka pohvala i našoj odbrambenoj industriji, malim i srednjim preduzećima, trgovcima…

Srbija ima resurse da prebrodi svaku krizu. I, ako ćemo nešto da naučimo iz ovoga jeste da cenimo svoje resurse, radnu snagu i prijatelje koji su, poput Kineza, spremni da budu uz nas kada nam je najteže.