Avioni i takse

Region Zapadnog Balkana tema je i velikih ekonomskih skupova.

Tek što se završio Svetski ekonomski forum u Davosu, u okviru koga se razgovaralo o generisanju rasta za Centralnu i Istočnu Evropu i ostvario diplomatski dijalog na temu Zapadnog Balkana, najavljeno je ponovno uspostavljanje avionske linije Beograd–Priština. Između dva grada leteće avioni nemačke Lufthanze. Kompromis je, dakle, postignut. Bar u ovoj oblasti. Takse Prištine za robu iz centralne Srbje i Vojvodine ostaju na snazi.

Logično je da dogovor o uspostavljanju direktnog leta između Beograda i Prištine doprinese slobodnom protoku ljudi, a posebno privrednika. Za ove druge na prvom mestu su međusobna komunikacija i sklapanje poslova. Pitanje je koliko će to zaista doprineti ekonomskoj saradnji Beograda i Prištine s obzirom na takse zbog kojih već duže od godinu dana na rafovima prodavnica u gradovima širom Kosova i Metohije nema mesta za robu iz centralne Srbije.

Pitanje prištinskih taksa i dalje koči normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, koja je od presudne važnosti za naš region.

Iz Davosa je stigla i vest o tome da regionalni centar Svetskog ekonomskog foruma za četvrtu industrijsku revoluciju bude u Beogradu. I to je jedna od spona ovogodišnjeg Davosa i Kopaonika. Industrija 4.0 centralna je tema Kopaonik biznis foruma, koji od 1. do 4. marta organizuje Savez ekonomista Srbije u partnerstvu s kompanijom Mastercard.

Kako je cilj ovogodišnjeg Kopaonik biznis foruma 2020. motivacija učesnika da razumeju i aktivno oblikuju ekonomski i poslovni ekosistem nastojeći da pokrenu globalnu ekonomiju zasnovanu na inovacijama i univerzalnoj mobilnosti, očekuje se da daju svoj doprinos daljem razvoju regionalne saradnje. Među učesnicima biće predstavnici privrednih komora zemalja regiona i bivši predsednici država i Vlada Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Crne Gore, Albanije i Srbije.

I opet se vraćamo na pitanje prištinskih taksa koje sputavaju ekonomsku saradnju.

Uzalud će avioni Lufthanze leteti između Beograda i Prištine ako se ne uspostavi slobodan protok robe. Upravo je slobodan protok robe jedan od ciljeva inicijative Mini Šengen, koju su pokrenuli predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijeri Makedonije i Albanije Zoran Zaev i Edi Rama.

Iako Priština nije uključena u tu inicijativu, slobodan protok robe i ljudi, uz unapređenje poslovnog ambijenta u regionu, trebalo bi i nje da se tiče. S obzirom na dešavanja u Prištini i odnos prema Beogradu, ne čudi što se pitanje ukidanja taksa još ne stavlja na dnevni red. Ali čudi to što Zaev i Rama u prethodnih 14 meseci nisu mogli da utiču na Prištinu. Kao i ćutanje privrednika iz regiona koji podržavaju let Beograd–Priština, jer će svi od toga imati koristi. Pitanje je da li se ne mešaju jer su od taksi koje je Priština uvela na robu iz centralne Srbije profitirali upravo privrednici iz regiona, najviše iz Albanije i Makedonije.

Nemamo ništa protiv avionske linije Beograd–Priština. Naprotiv. Krajnje je vreme da se krene napred, bez osvrtanja na prošlost. Dešavanja iz prošlosti ne mogu se zaboraviti, ali ne treba ni da budu kočnica napretku.

Zato je krajnje vreme, ko god da bude na vlasti u Prištini, da se prevaziđu inat i osvetoljublje i ne koči izgradnja zapadnobalkanskog ekonomskog prostora. Regionu je potrebno zajedničko tržište, jedinstvena investiciona destinacija, a građani i privreda treba da uživaju koristi od slobodnog kretanja ljudi, robe, usluga i kapitala. Privrednicima će se tako proširiti prostor za poslovanje, a osim što će se smanjiti troškovi, povećati konkurentnost i ubrzati trgovina, omogućiće se i rast razmene unutar regiona i sa svetom.

Upravo to imali su u vidu i oni koji su se zalagali za avionsku liniju Beograd–Priština. To je jedan od koraka ne samo za uspostavljanje brže veze između ta dva grada (let traje oko 35 minuta) nego i zbog činjenice da će i čitav Zapadni Balkan postati privlačniji za međunarodnu poslovnu zajednicu i strane kompanije koje žele da se šire u regionu čije tržište broji oko 18 miliona potrošača.