Prošlo je više od godinu dana od pojave virusa COVID-19. Za nekoliko nedelja, virus je zavladao svetom i još je među nama. Uporan je i sve je više novih sojeva, svaki opasniji od prethodnog. Svet je u nekoj vrsti biološkog rata s nevidljivim neprijateljem, sićušnim, ali dovoljno jakim da parališe planetu i ekonomiju. Pred virusom su pokleknule i najjače ekonomije. Mnogo će vremena trebati da se oporavi svetska ekonomija.
U početku, bilo je mnogo nepoznanica, mada i danas nije sve jasno kada je reč o opasnom virusu. Bilo je teško suočiti se s nevidljivim neprijateljem koji je izazvao kolaps u svim sferama života. Borba je počela višenedeljnim zatvaranjem, distanciranjem, s maskama na licu. Činilo se da je sve na planeti stalo i da je svet samo brojao žrtve korone. Kao u ratu. Život gotovo jda e stao na neko vreme. Stao da bi se nastavio.
Kada smo izašli iz izolacije, primetili smo, ili nam se samo tako činilo, da sunce drugačije greje, da su trava i lišće zeleniji, nebo plavlje, vazduh čistiji… Pauziranje u obavljanju svakodnevnih aktivnosti koju je izazvao virus smanjilo je ozonsku rupu, trava je nikla tamo gde je decenijama nije bilo, smanjenjem emisije štetnih gasova planeta se oporavila od višedecenijskog trovanja.
A ljudi? Po izlasku iz izolacije, polako smo se vratili svakodnevnim obavezama, svesni da ništa nije isto kao pre samo nekoliko nedelja, kada smo bezbrižno odlazili u kafiće i restorane, planirali putovanja, družili se… Mnogi i dalje rade od kuće. Godinu dana kasnije, skoro da smo i zaboravili slike žrtava korone, praznih ulica i trgova koje su bile koliko uznemirujuće toliko i upozoravajuće. Navikli smo na suživot s koronom, maske na licu, distanciranje od drugih ljudi… Ali, život nije stao.
Korona virus, odnosno COVID – 19 koji je na svom smrtonosnom putovanju planetom maltene zaustavio svu proizvodnju, a milione ljudi primorao da sede u svojim kućama i stanovima, za ovih 360 i nešto više dana nije posustao. Više puta je mutirao, a mi smo se navikli na njegovo prisustvo. Taj nevidljivi neprijatelj održao je i lekciju ljudskom rodu o tome koliko je naš život vredan, koliko treba da cenimo sebe, ljude oko nas, prirodu. Suživot s koronom naterao nas je da promenimo svoje navike, od onih najbanalnijih, da češće peremo ruke, do promene načina razmišljanja o prirodi i svemu što nas okružuje. Da li smo svi naučili tu lekciju, drugo je pitanje. U svakom slučaju, posle korone ništa neće biti kao pre.
Kada je Srbija u pitanju, korona virus nam je pokazao da, kao narod, imamo snage i mogućnosti da se borimo i izborimo i sa neprijateljem ove vrste. Pre svega, merama koje su prošlog proleća donete spasen je veliki broj ljudskih života i sačuvalo zdravlje većine građana. U ovoj situaciji došla je do izražaja i vrhunska osposobljenost srpskih zdravstvenih radnika.
Uporedo se vode borbe za oporavak ekonomije i za zdravlje nacije. Država je prošle godine brzo reagovala i najveći teret preuzela na sebe, a srpske javne finansije spremno su dočekale neočekivanu krizu. Tokom trajanja vanrednih mera nije bilo zastoja u snabdevanju ni trgovina, niti vodom i energentima. Pokazali smo i da ne moramo da zavisimo od uvoza. U kratkom vremenu počeli smo da proizvodimo, a ubrzo i izvozimo proizvode koje smo svega par meseci pre toga uvozili. Ozbiljnost koja je pokazana u ovoj situaciji dobar je pokazatelj i investitorima.
Vraćanje u normalan život ide polako, jer virus nije uništen. I dalje je tu, još uvek sposoban da ubija. U međuvremenu, naučnici širom sveta pokušavaju da pronađu lek protiv smrtonosnog virusa koji ne bira žrtve. Iako su bolnice i dalje pune, a mnoge države su u lokdaunu, nada da će se svet izboriti s ovom pošasti postoji. Vakcinacija stanovništva je u toku. U tome je Srbija među prvima u svetu.