Novogodišnja KOVID atmosfera

Želim da svi skinemo maske i da zagrlim najmilije i prijatelje onako kako samo ja to znam – čvrsto i da im prenesem toplinu, pozitivu i sigurnost. Od uobičajene novogodišnje čestitke „Mnogo zdravlja, ljubavi, sreće i para“ ostavila bih sve, jer u novoj 2021. sve nam je to stvarno potrebno.

Znate kako se kaže „da mi je neko rekao da će se to desiti, ne bih mu verovala“. Sigurna sam da bi mi to svako rekao analizirajući odlazeću Kovid godinu. Desila se svetu, Evropi i Srbiji kao film iz neke daleke budnoćnosti, kao neki ružan san. Da nismo sanjali dokaz je više od 60 miliona zaraženih u svetu i oko 1,5 miliona preminulih. Srbija ima preko 126 hiljada registorvanih i više od 1.200 preminulih. To su samo trenutne brojke koje, na žalost rastu iz dana u dan. Ne bih da se zamaram brojkama, statističkim i drugim podacima. Samo da krenemo od početka.

Početak 2020. obeležen je digitalizacijom javne uprave, katastra, blokčejnom, kupovinom preko interneta, ali i milionskim gubicima Srbije zbog taksi koje je uvela Priština. Održan je Svetski ekonomski forum, ali i onaj naš na Kopaoniku, na ekonomskoj sceni našli su se iznos javnog duga, porast dinarske štednje, program ekonomskih reformi, BDP, inostrane investicije, izgradnja stanova i infrastrukture i onda se tu negde provukla, sasvim neupadljivo vest „korona virus već je pomrsio račune globalnoj turističkoj industriji, a prvi na udaru je kineski turizam.

Otvoren je Međunarodni sajam turizma u Beogradu, a ona je usledilo otkazivanje aranžmana u Srbiji kineskih turista. Korona virus ostaje u domenu prometa, ali saobraćajnog i počinje da smanjuje profit avio-kompanijama. Oglasio se tada Međunarodni monetarni fond, jer novi korona virus ugrožava oporavak privrede sveta, dok svetski analitičari potvrđuju da je zbog širenja korone izvan granica Kine, sve izvesnije da će uticaj te epidemije na globalnu ekonomiju biti veći nego što se očekivalo.

I tako mic po mic došli smo do toga da u Srbiji nema mesta panici jer je tržište dobro snabdeveno, tako da građani ne stvaraju zalihe. Naravno, da to u zemlji Srbiji ne važi, pa se kupovalo preko svake mere. Posle Kine na red je došla Italija i onaj nevereovatan podatak da se u toj zemlji zaštitne maske prodaju po ceni od 5.000 evra po komadu. Korona polako počinje da osvaja i grabi krupnim koracima po svetu.

Prvi registrovani slučaj u Srbiji bio je početkom marta, a tada je registovana i prva preminula osoba. Vanredna situacija i rad od kuće bila je sledeća faza u kovid godini. Svakodnevni izveštaji kriznog štaba, policijski čas, zatvaranje granica.

Život se kao vratio u maju, posle Đurđevdana. Na tren smo pomislili idemo dalje – otvoreni su vrtići, restorani, teretane, smanjili se redovi u prodavnicama, apotekama, bankama. Svi punoletni građani su dobili po 100 evra, pomoć dobijaju i penzioneri, ali država misli i na zaposlene u privatnom sektoru. Prođe jun, jul, avgust, u septembru su deca krenula u škole, u oktobru opet neizvesno da bi sada došli do toga da u Srbiji bude dnevno registrovano više od 5.000 novozaraženih osoba, a postižemo i crne rekorde u broju umrlih, ali i pacijenata koji su na respiratoru ili u bolnicama. Donose se nove, rigoroznije mere, ali ne vidim za sada kraj tom padu.

U međuvremenu Beograd je okićen i tih.