Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

U suživotu s koronom

Između dve nedelje
Piše: Ljiljana Staletović

Scena iz jednog od autobusa gradskog prevza u Beogradu mnoge je zbunila. Devojka, bez maske, ustaje i pravi selfi. Gleda okolo i osmehuje se kao da prkosi ostalima koji uredno nose maske. Šta time pokazuje? Hrabrost? Inat? Revolt? Kome misli da napakosti svojim neodgovornim ponašanjem u stilu “virus meni ne može ništa? Niko ne osporava parvo devojci da se fotografiše u prepunom autobusu, da ne nosi masku i rizikuje svoj život. Ali nema pravo da ugrožava tuđ život.

Broj obolelih od virusa COVID-19 ponovo raste. Najviše novoobolelih je u Beogradu, gde je i najveći broj povratnika sa zimovanja, kao i učesnika brojnih korona žurki.

Kako smo tako brzo postali neodgovorni prema sebi i drugima? Kao da smo zaboravili prošlogodišnje slike žrtava korone iz celog sveta, praznih ulica i trgova koje su bile koliko uznemirujuće toliko i upozoravajuće. Tih dana, dok smo sedeli zatvoreni u svojim kućama i stanovima, činilo se da je taj golim okom nevidljivi neprijatelj održao i lekciju o tome koliko je naš život vredan, koliko treba da cenimo sebe, ljude oko nas, ali i prirodu.

Posle višenedeljnog zaključavanja i zastoja u skoro svim oblastima, život u Srbiji polako se normalizovao. Polako smo se vraćali svakodnevnim obavezama, svesni da ništa nije isto kao dve meseca ranije, kada smo bezbrižno odlazili u kafiće i restorane, planirali putovanja, družili se… Ili nam se samo činilo da smo postali svesni nevidljive opasnosti zbog koje život na planeti gotovo da je stao na neko vreme. Stao da bi se nastavio. Kada smo izašli na ulice, primetili smo da sunce nekako drugačije greje, da su trava i lišće zeleniji, nebo plavlje, vazduh čistiji…

Građanima Srbije korona virus pokazao je da, kao narod, imamo snage i mogućnosti da se izborimo i sa neprijateljem ove vrste. Pre svega, merama koje su donete spasen je veliki broj ljudskih života i sačuvano zdravlje građana. U ovoj situaciji videla se pre svega vrhunska osposobljenost srpskih zdravstvenih radnika.

Pokazali smo i da ne moramo da zavisimo od uvoza. U kratkom vremenu počeli smo da proizvodimo, a ubrzo i izvozimo proizvode koje smo koliko do juče uvozili. Počela je borba za oporavak ekonomije. Država je najveći teret preuzela na sebe, a srpske javne finansije spremno su dočekale ovu neočekivanu krizu. Ozbiljnost koja je pokazana u ovoj situaciji dobar je pokazatelj i investitorima. Tokom trajanja vanrednih mera nije bilo zastoja u snabdevanju ni trgovina, niti vodom i energentima.

Povratak koliko-toliko normalnom životu ni tada, ali ni danas kada možemo da biramo između četiri vakcine, ne znači da je virus uništen. On je i dalje tu, mada oslabljen, ali još uvek sposoban da ubija. Ne smemo da zabravimo da smo i dalje u nekoj vrsti biološkog rata s nevidljivim neprijateljem, sićušnim, ali dovoljno jakim da parališe svet i ekonomiju. Virus ne posustaje, ali koliko će biti jak zavisi i od nas, od naše spremnosti da se naviknemo na njegovo prisustvo i na to da živimo s ovim nevidljivim neprijateljem koji će nam još dugo biti za vratom.

Iako smo pre godinu dana mislili da će nas suživot s koronom naterati da promenimo svoje navike, od onih najbanalnijih, da češće peremo ruke i nosimo maske, do promene načina razmišljanja o prirodi i svemu što nas okružuje, mnogi od nas i dalje ne žele da prihvate činjenicu da je virus tu, oko nas. I dalje uzima svoj danak u krvi.

Dokle? To u najvećoj meri zavisiti od nas samih, od naše spremnosti da prihvatimo novu realnost.

Svi smo mi socijalna bića, volimo izlazimo, družimo se… Ali moramo da imamo meru u svemu i da pazimo na svoje i zdravlje svih u našem okruženju. Jeste da se ovo s koronom odužilo, ali ako ne budemo odgovorni prema sebi i drugima, ne vakcinišemo se i ne nosimo maske, ko zna koliko ćemo se još boriti protiv ove pošasti.

Nemojmo da svojim neodgovornim ponašanjem otežavamo sebi i svojim najbližima. Otežavamo i medicinskim radnicima koji ulažu nadčovečanske napore da bi spasavali živote, ni državnim organima koji su u ovoj situaciji uspeli da obezbede sve ono što je potrebno da se život i rad normalizuju, da se vakcinišemo protiv ove pošasti.

Da li je mnogo kada se traži samo da se uzdržimo od masovnih okupljanja i nosimo maske? Zar nije bolje da se jedno vreme ne viđamo, nego da se uopšte ne vidimo? Izbor je na nama.

Ostali naslovi

Kalajisanje fukujamsko
Piše: Miroslav Lj. Cvijović
Pobedio je Donald Tramp! A ljudi prolaze Petom avenijom i Terazijama kao da se nije desilo da je pobedio Donald Tramp. Fraza da ,,život teče dalje’’ glupava je nesumnjivo. A da život ,,zaista’’ teče dalje, to nije ni za nijansu mudrije od te blentave fraze. I tako, ljudi teku Petom avenijom i Terazijama ,,zaista dalje’’, kao da Donald Tramp nije pobedio
Crnjanski protiv Sondermajera – rijaliti iz doba čarlstona
Piše: Miroslav Lj. Cvijović
Nedavna poseta nemačkog kancelara Beogradu i najnovija poseta prvog čoveka Francuske našoj prestonici nanovo su podstakle deo naše javnosti da se bavi pitanjem izbora naše konkretnije orijentacije u okviru zajednice evropskih naroda
Silazak sa čarobnog brega
Piše: Miroslav Lj. Cvijović
Bog Mars iz decenije nakon sklapanja starinskog Versajskog sporazuma, danas kao da dobija svoju prilično vernu reinkarnaciju. Osionost pobednika i nenamireni geopolitički računi sada – posle Hladnog rata (slično stanju posle Prvog svetskog rata) kolevka su tog njegovog ,,ponovnog utelovljenja’’
Nevidljivi šavovi istorije
Piše: Miroslav Lj. Cvijović
Ko na brdu ,,ak’ i malo stoji’’ više vidi od onog koji stoji u njegovom podnožju. Reči našeg velikog pesnika shvatamo, svakako, kao alegoriju. Rečeno ,,brdo’’ ne mora nužno biti nekakva markantna tačka u prostoru. Ono može predstavljati i komotnu vremensku distancu sa koje i osrednja pamet može da dokuči šta se ,,iza brda valja’’
Maskenbal na ringišpilu
Piše: Miroslav Lj. Cvijović
Kao otac danas poznatijeg Slobodana Jovanovića, Vladimir Jovanović jedan je iz reda ,,žrtava’’ ostvarenog naloga starih Grka, koji glasi: budi veći od svoga oca. Mesto profesora političke ekonomije na beogradskoj Velikoj školi nije bilo dovoljno da se ispuni jedna izuzetna sudbina
Čuvarkuća
Piše: Vesna Zdravković
Pored Vaskrsa četvrti mesec 2023. opisala bih ovako - Aprilili, ekonomska otpornost i održivi kreditni rejting, eAgrar, vino „Otvorenog Balkana“. April su obeležili i Dani Beograda izmešani sa novim sistemom javnog prevoza i tradicionalnim maratonom. Sve to podvučeno čeličnim krilima naše armije
Prolećna statistika, cveće i sećanja
Piše: Vesna Zdravković
Dok se temperatura koleba i ide gore-dole mart sumira brojke o BDP-u i inflaciji, analiziraju se rezultati tridesetog jubilarnog Kopaonik biznis foruma, penzioneri dobijaju penzionersku karticu, poljoprivrednici eAgrar. Prebrojava se u martu koliko je prošle godine obavljeno kupoprodaja na tržištu nepokretnosti, otvorena je tradicionalno nautička sezona, a Beograđani su dobili jedinstveni servisni centar
Jezičke začkoljice
Piše: Vesna Zdravković
Jezik je hranitelj naroda i dok ga negujemo dotle živi i narod, rekao je Vuk Stefanović Karadžić čijih sam se reči prisetila povodom Međunarodnog dana maternjeg jezika koji se obeležava u februaru
Januarski buđelar
Piše: Vesna Zdravković
Januar 2023. godine protekao je uobičajeno. Praznovalo se i do deset dana, pa onda su se slavile slave, a đaci su bili na zimskom raspustu. Ipak uz praznično-novogodišnje raspoloženje ostao je onaj stari osećaj “nikad kraja januaru”. Naravno, za većinu građana u Srbiji odužio se januar kada je reč o finansijama. Ispraznio se buđelar
Okrećemo novi list
Piše: Vesna Zdravković
Izlistali smo kalendar i celu 2022. godinu. Bacamo list po list i želimo da bude bolje