Završilo se još jedno izdanje Festa, 49. po redu. Ali, toliko drugačije od prethodnih. Ne po programu i kvalitetu filmova, prvenstveno zato što se uopšte dogodio, u bioskopima i sa publikom u jeku pandemije zbog koje je više od godinu dana mnogo toga stalo i na čekanju je. Ili se dešava „onlajn“. I razlikuje se jer se dogodio u maju, a ne tradicionalno, u februaru. Ali, se desio! I to je fantastično.
Samo zbog toga možemo reći „bravo“. Kao neko ko je umnogome lišen kulturnih sadržaja u pravoj formi i obliku zbog epidemije koronavirusa, zahvaljujući Festu osetila sam da „život teče normalno“, sale su bile, koliko je merama dozvoljeno, pune, pa iako sa maskama i upozorenjem pred projekciju da se treba pridržavati mera, gotovo da sam zaboravila da epidemija i postoji. Hvala Festu na tome.
Hvala mu i na raznovrsnom programu, na dirljivim pričama, nekada teškim „za podneti“, na aktuelnim temama, od recesije, korumpiranosti, siromaštva, prognanosti, gej tematike do uloge žena, njihovih dilema, odluka, izbora, doniranju organa, tematike iz istorije. Hvala na filmovima iz gotovo svih delova sveta u koje sam mogla da „odlutam“ bez PCR testa i stresa pri prelasku granica...
Svako je mogao da izabere među 70 premijernih filmova nešto što zadovoljava njegov ukus. U više selekcija, od Glavnog takmičarskog preko Gala, Fest Fokusa do Festovih 50 i Fest 49 publika je imala priliku da odabere šta će i gde gledati tokom 10 festivalskih dana.
Kao „šlag na tortu“ Fest na bis ponudio je u čak sedam dana oko tridesetak ostvarenja iz redovnog festivalskog programa pa ako je neko nešto propustio može da pogleda u PostFESTum-u. Hvala i na tom poklonu ljubiteljima filmske umetnosti.
Ovogodišnje izdanje pod sloganom „Povratak u budućnost“ više je nego odličan uvod u narednu godinu gde nas čeka jubilarni, 50. Fest. Svi se nadamo u mnogo boljim uslovima i okolnostima.