Mali Šengen kao velika Jugoslavija

U času kad se činilo da Jugoslavija ne može biti pokojnija, intenzivna sećanja na ono što je nekad bila oživela su u – Srbiji. I to ne kroz retroaktivno prizivanje Velike Srbije, čemu se težilo onomad, već kroz konstrukciju “Malog Šengena”, čemu bi se stremilo u budućnosti. Paradoks je još veći ako se zna da je ideja o slobodnom protoku robe, kapitala i ljudi, ideal ovog regiona, potekla baš od Aleksandra Vučića, predsednika Srbije i čelnog čoveka Srpske napredne stranke, nastale na temeljima SRS-a, napisao je u jednoj od svojih poslednjih kolumni novinar Slaviša Lekić. 

Iako je i ovde u prvom planu Aleksandar Vučić, ovog puta očito nije reč o pseudomemoriji ili populističkoj udici već o političko-ekonomskom projektu starom najmanje četiri godine: ako je verovati upućenima, tačno toliko je prošlo otkad je Vučić prvi put sa svojom idejom upoznao Johanesa Hana, uskoro bivšeg komesara EU za proširenje.

I kad je početkom prošlog meseca u Oficirskom paviljonu na Petrovaradinskoj tvrđavi u Novom Sadu predsednik Srbije s premijerima Severne Makedonije i Albanije Zoranom Zaevom i Edijem Ramom potpisao Deklaraciju o uspostavljanju slobodnog protoka ljudi, robe, usluga i kapitala na Zapadnom Balkanu, možda nije učinjen krupan korak za čovečanstvo, ali svakako jeste makar simboličan korak napred za zemlje ovog trusnog područja.

Šengen (dobio naziv po Šengenskom sporazumu koji je potpisan 1985) podrazumeva područje koje čini 26 evropskih zemalja koje su zvanično ukinule pasoše i sve druge vrste granične kontrole na svojim međusobnim granicama. Garantovan je slobodan protok robe i ljudi (šengenska zona ima populaciju od preko 400 miliona ljudi) i cela zona funkcioniše kao jedna zemlja što se tiče namena međunarodnih putovanja, uz zajedničku viznu politiku.

I u temelju “malog Šengena” ideja je da se formira mini balkanska grupacija država koje bi se, konstantnim političkim tentijemama, ekonomski još jače povezale.

Za početak tu “zajednicu” činile bi Srbija, Makedonija i Albanija, a na predlog ove poslednje i – Kosovo, u zasad nepoznatom kapacitetu. Reč je, dakle, o državama koje osim geografskog prostora veže sličan mentalitet, zajednička prošlost, gotovo istovetne navike u potrošnji, valute koje su ili evro ili su vezane za evro, jedinstveni interes za zbližavanje tržišta, logična orijentisanost jednih na druge, solidne poslovne veze i gotovo nepostojanje jezičkih barijera…!

Sasvim je logično očekivati i da te zemlje sutra, ukoliko ova saradnja zaživi, zajednički ekonomski nastupaju na trećim tržištima: bili bi više nego prestižan takmac na polju vojne industrije, pre svega, ali i energetike, transporta i građevinarstva.

Vlada Srbije, kao inicijator, u “mali Šengen” je “parkirala” Srbiju, Albaniju i Severnu Makedoniju, ali paralelno se vodi akcija da za strategiju zajedničkog ekonomskog razvoja zainteresuju Bosnu i Crnu Goru, ne bi li nivo ekonomskih integracija bio na još višem nivou nego u okviru postojećeg CEFTA sporazuma.

Umesto ravnopravnog članstva, tako bi nesuđene članice EU dobile makar status – ravnopravnog partnera. Nešto nalik tome omogućio je EFTA sporazum o slobodnoj trgovini, koji postoji između Islanda, Lihtenštajna, Norveške i Švajcarske “koje često prodaju svoju robu zajedno” i kojima je, iako nisu u Evropskoj uniji, to tržište potpuno otvoreno.

Inicijativa je dobila (očekivani) vetar u leđa kad je francuski predsednik Emanuel Makron, uz aplauz Holandije i Danske, stavio veto na otvaranje pregovora o pridruživanju sa Severnom Makedonijom i Albanijom, torpedujući čitav proces proširenja, ako je Evropska unija uopšte ozbiljno i razmišljala o tome.

I došla je u času kad je do koske ogoljena igra žmurke u kojoj Evropska unija kao hoće da primi balkanske zemlje u svoj zagrljaj, a političke elite tih zemalja kao reformišu društvo.

Čak i da samo ostane na nivou ideje, inicijativa o “malom Šengenu” vredna je pažnje.

Ako se makar odstrane barijere za slobodnu komunikaciju na prostoru gde još uvek postoje ograničenja, kontrolisane granice, pa čak i vizni režim (Kosovo i BiH), to će značiti veliki korak napred.

Najbitniji preduslov za tako nešto je ostavljanje po strani nesuglasica koje forsiraju iste političke elite koje zagovaraju “Mali Šengen”!

Šteta da ne uspe samo zbog toga!