Politika je dala odgovor na želje privrednika, a ideja o Otvorenom Balkanu postaje stvarnost. Primenom šest trilateralnih i bilateralnih sporazuma koje su predsednik Srbije Alesandar Vučić i premijeri Albanije i Severne Makedonije Edi Rama i Zoran Zaev potpisali 21. decembra u Tirani unaprediće se poslovanje u regionu i ubrzati protok ljudi, kapitala, usluga, robe. Konačno, na zadovoljstvo pre svega privrednika, imamo konkretna rešenja koja štede vreme i novac, i naše privrede čine konkurentnijim na globalnom tržištu. U naredna tri meseca zaživeće zajedničko tržište rada i jedinstvena radna dozvola.
Kraće čekanje na graničnim prelazima, slobodan protok ljudi, robe i kapitala, digitalizacija, neki su od interesa poslovne zajednice Zapadnog Balkana kojima je, kao i liderima zemalja, prioritet regionalna saradnja. Investitorima su potrebni i dobra saobraćajna i energetska infrastruktura, u čemu Srbija prednjači. Srbija svojim primerom pokazuje i kako treba podržavati i jačati privatni sektor, mala i srednja preduzeća. Poslovna zajednica to podržava.
Zajedničko regionalno tržište doprineće jačanju proizvodnih i izvoznih kapaciteta i smanjenju troškova poslovanja kompanija na Zapadnom Balkanu. Region se promoviše kao jedinstvena investiciona destinacija, kompanije postaju konkurentnije na evropskom i globalnom tržištu, dobijamo jedinstveno tržište radne snage, međusobno priznavanje AEO autorizacija, kao i jedinstven fitosanitarni i veterinarski sistem provere i brži protok robe na granicama uz rad 24 časa.
Prepreke u jačanju privrednih veza među zemljama u regionu najviše smetaju poslovnoj zajednici koja je najoštećenija zbog postavljenih barijera. Najveća prepreka je višesatno čekanje kamiona na granicama, što povećava troškove poslovanja. Poslovna zajednica godinama insistira na poboljšanju poslovnog okruženja i vladavini prava, što bi dovelo do predvidivosti poslovanja. To bi bio i signal investitorima da u većem broju dodju na Zapadni Balkan.
Dogovorom postignutim u Tirani pokazalo se da velike su prepreke koje sprečavaju uspešnije privređivanje u regionu nisu nepremostive.
Za sada, mogućnost da lakše trguju, putuju, međusobno zapošljavaju deficitarne kadrove i brže se ekonomski integrišu u okviru inicijative Otvoreni Balkan imaju samo privreda i građani Srbije, Albanije i Severne Makedonije. Da li će i političari iz Crne Gore i Bosne i Hercegovine, kao i oni u Prištini da private pogodnosti inicijative Otvoreni Balkan, teško je u ovom trenutku prognozirati. Politika im je iznad ekonomije, koja je u lošem stanju. Na to ukazuju tamošnji privrednici kojima je u interesu uklanjanje barijera u poslovanju. Ali, politika je, pokazalo se, iznad ekonomije.
Za raziliku od njih, lideri Srbije, Albanije i Severne Makedonije interese poslovne zajednice stavili su iznad politike. Napravljen je početni korak ka regionalnom povezivanju, poput onog koji od 1954. godine postoji među nordijskim zemljama, koje su tada stvorile zajedničko tržište rada i slobodnu migraciju radne snage pre nego što je stvorena Evropska unija. Nordijska saradnja proteže se preko svih sfera društva, od politike i istraživanja do kulture i umetnosti. Zajednički glas nordijskih zemalja jači je na međunarodnoj sceni, razmena ideja stimuliše održiva rešenja, a deljenje najboljih praksi podstiče dobrobit. Iako su kompanije u mnogim oblastima direktni konkurentni, nordijske zemlje su primer da zdrava i poštena konkurencija na duge staze može doneti samo boljitak.
Ono što se pokazalo uspešnim na severu Evrope, može da bude i na njenom jugu. Potreba je samo dobra volja političara. Vučić, Rama i Zaev napravili su prve korake ka regionalnim ekonomskim integracijama koje treba da dovedu dovele ne samo do smanjenja troškova poslovanja, već i do privrednog oporavka zemalja, naročito posustalom zbog pandemije virusa korona.