Država je najsloženiji civilizacijski proizvod jednog društva u kom su operacionalizovane ključne druš- tvene vrednosti i uobličen jasan i funkcionalan ram u okviru kojeg se odvija društveni život. Na vertikali pojedinac-preduzeće-država mnoštvo konflikata se prevazilazi putem kodi- fikovanih procedura i kroz institucije. Istorija nas uči da postoje vrlo različiti postupci i vrednosni obrasci na kojima pojedini narodi grade državu. Ključna podela mogućih modaliteta društvenog izbora je na društva kontinuiteta, koja kao rezultat imaju stabilnost i pravnu državu, i društva diskontinuiteta, koja preferiraju revolucionarnu dr- žavu. U zavisnosti od društvenog izbora, imamo dve alternative: demokratija ili diktatura, od čega onda bitno zavise institucije i procedure.
Ako su demokratske vrednosti preovlađujuće, onda je moguće konkretni državni obrazac urediti kao liberalnu ili socijalnu državu, uz svest o svim posledicama tog izbora na položaj pojedinca, funkcionisanje preduzeća i kvalitet javnih službi. Pravna država je civilizacijska tekovina koja, obezbeđujući stabilnost svojine, ugovora, lične slobode i sigurnost preduzetništva, višestruko povećava šanse pojedinaca, ali i čitavog društva, za ekspanzivan razvoj. Država je kodifikovani društveni algoritam u kojem se kreira dinamika stvaranja nove vrednosti i kriterijumi raspodele viška među socijalnim grupama. Izrazito važ- na raspodela na tekuću potrošnju i akumulaciju (investicije) svakog segmenta društva proističe iz vrednosnog sistema koji preovlađuje i konkretne državne regulative koja je artikuliše.
Liberalna država znači malu, efikasnu i prosvećenu administraciju, stručno i nepristrasno sudstvo, slobodu sticanja i posedovanja bogatstva i minimalne javne servise i socijalne službe. Takva država u suštini minimalno redistribuira ostvarene dohotke na tržištu, ima izrazito niske poreze, a pojedincima ostavlja da se brinu o sopstvenom obrazovanju, zdravlju, penziji, uz minimum zadovoljavanja ovih potreba, koje obezbeđuje država. Funkcija liberalne države je konstituisanje pravila jednakih za sve i unapred poznatih, a ne pristrasno suvencionisanje bilo koga. Ovakav model države dominira u anglosaksonskom svetu (SAD, UK), u okrilje čijih institucija masovno beži kapital i obrazovana radna snaga iz velikog dela sveta. Kontinentalni deo Evrope (Nemačka, Švedska...) i Kanada preferiraju model socijalne države s više naglašenom redistribucijom kroz visoko oporezivanje imovine i ostvarenih prihoda.