Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

ŠTA JE NAJVEĆI IZVOZNI POTENCIJAL SRBIJE

Piše: Mihailo Medenica

Pamet je, što se ono kaže, procentualno najbolje raspoređena stvar – niko se još požalio nije da mu je manjka, naprotiv, u svakog od nas ju je viška i, što je najvažnije, nekako mu dođe nasledna – svaka sledeća generacija pametnija je od prethodne za onoliko koliko je genski nasledila i tome pridodala još najmanje toliko već s prvim danima puberteta, ako ne i ranije!
Reč je, naime, o specifičnoj vrsti pameti, takozvanoj univerzalnoj, pameti za sve i svašta, opštoj, maltene, pa tako i idealnoj za izvoz u neograničenim količinama, bez bojazni da će je vremenom ovde pomanjkati.
Primera radi: najzastupljenija je takozvana politička pamet – kategorija koja se javlja nešto pre sticanja glasačkog prava i raste proporcijalno godinama.
Nema osobe na ovim prostorima koja sa apsolutnom samouverenošću ne zna kako bi vodila državu daleko bolje i uspešnije od bilo koga na vlasti, pa i onoga za koga glasa, samo da joj je tih famoznih pet minuta moći!
Bez razlike da li je reč o pripitom ili treznom stanju, svako od nas ima ne samo viziju već i konkretnu ideju šta i kako činiti na diplomatskom, ekonomskom i vojnom planu, s tim što postoji razlika u finesama između rečenih stanja: pripito i trezno!
Naime, pripito ili pak trešteno pijano stanje u čoveku budi ono najgenijalnije i najdržavotvornije, što se da videti i čuti po slavama, svetkovinama, bircuskim panelima, a bogami i daćama, kada se posle treće čašice zaboravi na povod okupljanja i zapodene konstruktivna diskusija koja laiku sa strane može delovati kao svađa i nadurlavanje, a zapravo je samo razmena mišljenja, ideja, koncepcija i ponekog šamara kao personifikacije najubedljivije političke misli.
Dakle, za ovu vrstu pameti smo genetski predodređeni i gotovo da ne postoji ni teoretska šansa da se pronađe osoba koja nije bogom dana za političkog lidera i državnog vođu, i to ne samo u domaćim uslovima već i na globalnom nivou, što ovu vrstu pameti čini idealnim izvoznim proizvodom, jer naš čovek ne da zna kako bi za tih pet minuta vlasti uspeo da ustroji Srbiju već mu ništa više vremena ne bi trebalo ni da dovede u red i Ameriku, Rusiju, Nemačku, Englesku i resto država koje vape za takvim profilom čoveka na čelnoj im poziciji.

Druga kategorija u kojoj pameti imamo za izvoz jeste – istorijska!
Kako su svi političari, normalno je da su svi i istoričari i njeni ovlašćeni tumači na veliko i malo!
Razume se, ne govorim o zvaničnoj i opšteprihvaćenoj istoriji, koja nam se nameće i servira, već o onoj koja se krije između redova i često se pogrešno imenuje kao teorija zavere, a zapravo predstavlja jedinu istinu, koja, doduše, ima nekoliko miliona tumačenja.
Kao i politička mudrost, i ova svoj zamah dobija pod dejstvom maligana, kada na površinu isplivaju dobro poznate, ali vešto skrivane činjenice o Srbima kao ubedljivo najstarijem narodu na svetu i Srbiji kao državi koja se ne samo pominje u Bibliji na više desetina mesta već je sasvim izvesno da je sama Biblija i pisana u Srbiji, samo što ostatak sveta ćuti o tome!
A zašto ćuti?! Pa zna se – teorija zavere, da se ne otkrije ko je taj superioran narod predodređen da dominira svetom u svakom pogledu, iako je žrtva večite nepravde i vazda zaslužuje i bolje i više negoli što ima i može!
Razume se, prva i druga kategorija pameti su usko povezane, jer rođene lidere i državnike rađa samo zemlja koja je nastala nešto pre Velikog praska, ali zbog pomenutih teorija zavere o tome se vekovima ćuti i ne želi da joj se prizna pravo na svetsku krunu, koja joj po pravu i pravdi pripada!
Sledeća kategorija pameti jeste jednako zastupljena i jednako količinski suficitarna, a reč je sportskom sveznanju, koje se, za razliku od gorenavedenih kategorija, javlja daleko ranije, negde već od sedme godine života!
Nema osobe koja ne zna sve o sportu i koja ne bi bolje radila od svakog selektora i učinila više od svakog sportiste!
Razumljivo, nisu njihovi uspesi plod njihovog rada, već naše vere u njih i više nego korisnih i krucijalnih saveta koje običajimo da urlamo u televizor prateći sportska takmičenja!
Trenutno je, dabome, najaktuelniji problem Novaka Đokovića i njegove sve slabije igre, za koju svako od nas zna i uzrok, a naravno i rešenje, osim samog Novaka, i potrebno je samo da pita, samo da zamoli za pomoć, i dobiće barem dva miliona odgovora koji će mu nesumnjivo spasti karijeru.
 

Ostali naslovi

Crnjanski protiv Sondermajera – rijaliti iz doba čarlstona
Piše: Miroslav Lj. Cvijović
Nedavna poseta nemačkog kancelara Beogradu i najnovija poseta prvog čoveka Francuske našoj prestonici nanovo su podstakle deo naše javnosti da se bavi pitanjem izbora naše konkretnije orijentacije u okviru zajednice evropskih naroda
Silazak sa čarobnog brega
Piše: Miroslav Lj. Cvijović
Bog Mars iz decenije nakon sklapanja starinskog Versajskog sporazuma, danas kao da dobija svoju prilično vernu reinkarnaciju. Osionost pobednika i nenamireni geopolitički računi sada – posle Hladnog rata (slično stanju posle Prvog svetskog rata) kolevka su tog njegovog ,,ponovnog utelovljenja’’
Nevidljivi šavovi istorije
Piše: Miroslav Lj. Cvijović
Ko na brdu ,,ak’ i malo stoji’’ više vidi od onog koji stoji u njegovom podnožju. Reči našeg velikog pesnika shvatamo, svakako, kao alegoriju. Rečeno ,,brdo’’ ne mora nužno biti nekakva markantna tačka u prostoru. Ono može predstavljati i komotnu vremensku distancu sa koje i osrednja pamet može da dokuči šta se ,,iza brda valja’’
Maskenbal na ringišpilu
Piše: Miroslav Lj. Cvijović
Kao otac danas poznatijeg Slobodana Jovanovića, Vladimir Jovanović jedan je iz reda ,,žrtava’’ ostvarenog naloga starih Grka, koji glasi: budi veći od svoga oca. Mesto profesora političke ekonomije na beogradskoj Velikoj školi nije bilo dovoljno da se ispuni jedna izuzetna sudbina
Čuvarkuća
Piše: Vesna Zdravković
Pored Vaskrsa četvrti mesec 2023. opisala bih ovako - Aprilili, ekonomska otpornost i održivi kreditni rejting, eAgrar, vino „Otvorenog Balkana“. April su obeležili i Dani Beograda izmešani sa novim sistemom javnog prevoza i tradicionalnim maratonom. Sve to podvučeno čeličnim krilima naše armije
Prolećna statistika, cveće i sećanja
Piše: Vesna Zdravković
Dok se temperatura koleba i ide gore-dole mart sumira brojke o BDP-u i inflaciji, analiziraju se rezultati tridesetog jubilarnog Kopaonik biznis foruma, penzioneri dobijaju penzionersku karticu, poljoprivrednici eAgrar. Prebrojava se u martu koliko je prošle godine obavljeno kupoprodaja na tržištu nepokretnosti, otvorena je tradicionalno nautička sezona, a Beograđani su dobili jedinstveni servisni centar
Jezičke začkoljice
Piše: Vesna Zdravković
Jezik je hranitelj naroda i dok ga negujemo dotle živi i narod, rekao je Vuk Stefanović Karadžić čijih sam se reči prisetila povodom Međunarodnog dana maternjeg jezika koji se obeležava u februaru
Januarski buđelar
Piše: Vesna Zdravković
Januar 2023. godine protekao je uobičajeno. Praznovalo se i do deset dana, pa onda su se slavile slave, a đaci su bili na zimskom raspustu. Ipak uz praznično-novogodišnje raspoloženje ostao je onaj stari osećaj “nikad kraja januaru”. Naravno, za većinu građana u Srbiji odužio se januar kada je reč o finansijama. Ispraznio se buđelar
Okrećemo novi list
Piše: Vesna Zdravković
Izlistali smo kalendar i celu 2022. godinu. Bacamo list po list i želimo da bude bolje
Restauracija
Piše: Vesna Zdravković
Novembar mesec ove godine odlazi u znaku po ko zna koji put preispitivanog vaspitno-obrazovnog procesa, projekcija republičkog budžeta, energetskih ušteda, manje kupoprodaje stanova čije cene ne padaju. Bila je obnova gradskog prevoza u Beogradu, a tradicionalno održane su kulturno-sajamske manifestacije. I prvi put svetsko prvenstvo u fudbalu u zimskom periodu