REFORMA EU – IMA LI MESTA ZA ZAPADNI BALKAN

Šezdeset godina postojanja međunarodne institucije nije nimalo zanemarljiva godišnjica, posebno kad se radi o takvom vidu povezivanja država kao što je slučaj sa EU, koje je tokom decenija postajalo sve dublje, a Unija postajala sve brojnija. I dodatno, posebno u uslovima kada su krize sa kojima se suočava toliko brojne i toliko ozbiljne, i na unutrašnjem i spoljnom planu, a ponekad (kao u slučaju migrantske krize) teško da možete da odlučite da li je vaš problem unutra ili spolja.

To je istovremeno i pravi momenat da se razmišlja o budućnosti, posebno zato što je potrebno snaći se u uslovima kada tako čvrstu vezu napušta jedna od karika, odnosno kada počinju pregovori za izlazak Velike Britanije iz članstva. I upravo je to ideja Rimske deklaracije, koju su potpisali lideri 27 država članica. Ovim dokumentom, kojim se obeležava šest decenija postojanja i delovanja Unije, istovremeno se markira dalji put, za narednih deset godina. Rekli bismo, definišu se srednjoročni prioriteti EU, glavni pravci rada i ključni izazovi. Ovo nije, niti je u ovim uslovima mogla biti, dugoročna strategija ili zaokruživanje evropskog projekta, već pragmatičan odgovor na trenutno stanje: kompromis različitih pristupa i različitih (često i suprotstavljenih) nacionalnih interesa.

Rimska deklaracija je predstavila saglasnost država članica oko osnovne vizije EU ostvarenjem četiri osnovna cilja: Unija treba da bude sigurna i bezbedna, napredna i održiva, socijalna i snažna u globalnim odnosima. Ako bismo sve to morali da stavimo u jednu rečenicu, EU treba da bude više socijalna i konkurenta kako bi garantovala bezbednost svojim članicama i građanima. Nije to previše daleko od onoga što su Mone, Šuman i Adenauer predstavili početkom pedesetih godina prethodnog veka, ali sad je osnova mnogo snažnija. Zapravo, Rimska deklaracija sada definiše i instrumente kojima ovi ciljevi treba da budu postignuti, a njih razrađuje na osnovama već definisanih različitih sektorskih politika Unije.

I upravo ta, više socijalna i konkurentna EU zasniva se na daljem unapređenju jedinstvenog tržišta sa sve svoje četiri osnovne slobode: kretanje robe, usluga, kapitala i radne snage. Međutim, ona ide i mnogo više od toga. Zapravo, da bi, kako to vide države članice, EU bila napredna i održiva, nije dovoljno samo završiti stari projekat tržišta, već se ono mora zasnivati na transferu tehnologije i još jačoj zajedničkoj valuti. Tako će se, smatraju, otvoriti prostor za rast, koheziju, konkurentnost i inovaciju, naročito za mala i srednja preduzeća. U Rimskoj deklaraciji je posebno naglašeno da energija mora biti sigurna i dostupna, a životna sredina čista i sigurna. Unija mora da promoviše trajan i održiv rast investiranjem, strukturnim reformama i jačanjem i zaokruživanjem Ekonomske i monetarne unije. Istovremeno, EU mora biti zasnovana na održivom razvoju, promovisanju ekonomskog i socijalnog razvoja, kohezije i konvergencije, uzimanjem u obzir različitost nacionalnih sistema i ključnu ulogu socijalnih partnera. To mora biti Unija sa jednakim mogućnostima za sve, koja promoviše jednakost muškaraca i žena, socijalnog isključivanja i siromaštva, u kojoj mladi ljudi imaju najbolje obrazovanje i obuku i mogu studirati i raditi na čitavom kontinentu.