Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

DRŽAVA - DEO REŠENJA ILI SUŠTINA PROBLEMA?

REČNIK SRPSKE EKONOMIJE
Piše: Nikola Samardžić

Najuspešnije ekonomije obuhvataju protestantski svet, kao i Francusku i Japan. Ima i brzih ekonomija koje društveni razvoj ne prati u sledećim domenima: efikasne institucije, transparentne procedure, političke, ekonomske i kulturne slobode. Frensis Fukujama je precizno najavio ekonomsko i društveno posrtanje država BRIC, ukazujući na njihove nekompetentne, korumpirane institucije.

Izvorna pokretačka snaga svetske ekonomije koncentrisana je u kapitalističkom duhu i demokratskim institucijama. U inovacijama, ekspanzivnosti i kulturnom univerzalizmu. Kultura protestantizma podsticala je individualizam, preduzetnički duh, sticanje, štednju i etiku marljivosti.

Ne postoje siromašne većinski protestantske države. Ne postoje siromašna društva s razvijenim demokratskim manirima i institucijama. Ali ne postoji ni jedinstven model protestantske države. (I Rusiju su modernizovali protestanti, da bi srozavali političko pravoslavlje i religiozni boljševizam.) U otkriću i osvajanju sveta Evropljani su uspeli zahvaljujući pluralitetu politike i ekonomije, i fleksibilnosti kulture.

Osnovne funkcije države su bezbednost i redistribucija. Država je servis koji uzima od onih koji stvaraju dobit i to raspodeljuje onima koji tuđu dobit koriste. I dohodovna i potrošačka strana budžeta zarađuju i troše. Istovremeno doprinose unapređenju, ili srozavanju poslovnog ambijenta. U svojoj zaštitničkoj i redistributivnoj ulozi, država teži da se ponaša kao da je sama sebi svrha. Naročito države u kojima je dohodovna struktura nerazvijena, monopolizirana ili u koruptivnim spregama s državnim institucijama.

Ostali naslovi

Crnjanski protiv Sondermajera – rijaliti iz doba čarlstona
Piše: Miroslav Lj. Cvijović
Nedavna poseta nemačkog kancelara Beogradu i najnovija poseta prvog čoveka Francuske našoj prestonici nanovo su podstakle deo naše javnosti da se bavi pitanjem izbora naše konkretnije orijentacije u okviru zajednice evropskih naroda
Silazak sa čarobnog brega
Piše: Miroslav Lj. Cvijović
Bog Mars iz decenije nakon sklapanja starinskog Versajskog sporazuma, danas kao da dobija svoju prilično vernu reinkarnaciju. Osionost pobednika i nenamireni geopolitički računi sada – posle Hladnog rata (slično stanju posle Prvog svetskog rata) kolevka su tog njegovog ,,ponovnog utelovljenja’’
Nevidljivi šavovi istorije
Piše: Miroslav Lj. Cvijović
Ko na brdu ,,ak’ i malo stoji’’ više vidi od onog koji stoji u njegovom podnožju. Reči našeg velikog pesnika shvatamo, svakako, kao alegoriju. Rečeno ,,brdo’’ ne mora nužno biti nekakva markantna tačka u prostoru. Ono može predstavljati i komotnu vremensku distancu sa koje i osrednja pamet može da dokuči šta se ,,iza brda valja’’
Maskenbal na ringišpilu
Piše: Miroslav Lj. Cvijović
Kao otac danas poznatijeg Slobodana Jovanovića, Vladimir Jovanović jedan je iz reda ,,žrtava’’ ostvarenog naloga starih Grka, koji glasi: budi veći od svoga oca. Mesto profesora političke ekonomije na beogradskoj Velikoj školi nije bilo dovoljno da se ispuni jedna izuzetna sudbina
Čuvarkuća
Piše: Vesna Zdravković
Pored Vaskrsa četvrti mesec 2023. opisala bih ovako - Aprilili, ekonomska otpornost i održivi kreditni rejting, eAgrar, vino „Otvorenog Balkana“. April su obeležili i Dani Beograda izmešani sa novim sistemom javnog prevoza i tradicionalnim maratonom. Sve to podvučeno čeličnim krilima naše armije
Prolećna statistika, cveće i sećanja
Piše: Vesna Zdravković
Dok se temperatura koleba i ide gore-dole mart sumira brojke o BDP-u i inflaciji, analiziraju se rezultati tridesetog jubilarnog Kopaonik biznis foruma, penzioneri dobijaju penzionersku karticu, poljoprivrednici eAgrar. Prebrojava se u martu koliko je prošle godine obavljeno kupoprodaja na tržištu nepokretnosti, otvorena je tradicionalno nautička sezona, a Beograđani su dobili jedinstveni servisni centar
Jezičke začkoljice
Piše: Vesna Zdravković
Jezik je hranitelj naroda i dok ga negujemo dotle živi i narod, rekao je Vuk Stefanović Karadžić čijih sam se reči prisetila povodom Međunarodnog dana maternjeg jezika koji se obeležava u februaru
Januarski buđelar
Piše: Vesna Zdravković
Januar 2023. godine protekao je uobičajeno. Praznovalo se i do deset dana, pa onda su se slavile slave, a đaci su bili na zimskom raspustu. Ipak uz praznično-novogodišnje raspoloženje ostao je onaj stari osećaj “nikad kraja januaru”. Naravno, za većinu građana u Srbiji odužio se januar kada je reč o finansijama. Ispraznio se buđelar
Okrećemo novi list
Piše: Vesna Zdravković
Izlistali smo kalendar i celu 2022. godinu. Bacamo list po list i želimo da bude bolje
Restauracija
Piše: Vesna Zdravković
Novembar mesec ove godine odlazi u znaku po ko zna koji put preispitivanog vaspitno-obrazovnog procesa, projekcija republičkog budžeta, energetskih ušteda, manje kupoprodaje stanova čije cene ne padaju. Bila je obnova gradskog prevoza u Beogradu, a tradicionalno održane su kulturno-sajamske manifestacije. I prvi put svetsko prvenstvo u fudbalu u zimskom periodu