Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Znanje i blagostanje nacije

Piše: Prof. dr Miodrag Zec

Od objavljivanja fundamentalnog dela Adama Smita Bogatstvo naroda 1776, čime je utemeljena ekonomska nauka kao samostalna disciplina, traju akademske, političke i javne rasprave o prirodi i uzrocima bogatstva naroda.

Objašnjenje toga šta jednu naciju i zemlju čini bogatom u osnovi se svodi na raspoloživost prirodnih resursa (zemlja, voda, klima, rude...), brojnost stanovništva, znanje kojim raspolaže, kao i kvalitet rešenja sadržanih u organizaciji društva i društvenih institucija. Ako se pogleda istorijat naše civilizacije, vidi se da su se vremenom menjali regioni koji su dominirali kao nosioci razvoja i progresa i da su faktori koji su tome doprinosili različito ponderisani u različitim istorijskim periodima. U osnovi se smenjuju dva modela sticanja bogatstva: stvaranje na sopstvenoj teritoriji ili pak osvajanje drugih i globalna preraspodela bogatstva.

Procvat civilizacije u Egiptu, Mesopotamiji i Kini svoj uspon više duguje resursima (prirodni resursi, produktivno stanovništvo i državna organizacija) kojima su stvorena bogatstva nego osvajanjem tuđih teritorija. Nasuprot njima, uspon i globalna dominacija Rima, a kasnije Mongola i Turaka, posledica su superiorne vojne i državne organizacije. Naročito je rimska civilizacija uspela da širenjem preuzme civilizacijski progres prisutan kod razvijenih poraženih naroda, a da nerazvijene civilizacije učini produktivnim u finansiranju imperije.

Rast bogatstva zasnovan na razvoju poljoprivrede i zanatstva ima svoje prirodne limite. Tek sa industrijskom revolucijom u Engleskoj (parna mašina, mehanička predilica) stvorena je nova tehnološka platforma za ekspanziju. Ključna inovacija koju donosi industrija su rastući prinosi zasnovani na znanju kao neograničenom resursu.

Ostali naslovi

Statistika boga Marsa

Statistika boga Marsa
Piše: Miroslav Lj. Cvijović
Vesti konačno nude nešto više optimizma. U Evropi se sve češće govori o investiranju u odbrambenu industriju, koje će stvoriti ,,dobra radna mesta’’. Sve što se dešava (i što bi moglo da se desi) na raznim tačkama, od istoka Evrope do Pacifika, utiče na rast vojnih budžeta
UN80: Uspesi kao temelj nade za bolju budućnost

UN80: Uspesi kao temelj nade za bolju budućnost
Autorski tekst Filemona Janga, predsednika 79. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija
Ovog meseca, navršava se osamdeset godina otkad je u San Francisku potpisana Povelja Ujedinjenih nacija, stavljajući tačku na decenije ratova i donoseći nadu u bolju budućnost. Već osamdeset godina, Ujedinjene nacije su tu kao najviši izraz naše nade u međunarodnu saradnju i kao najpotpunije otelotvorenje naših težnji da okončamo „pošast rata"
Najdrečavija među obojenim revolucijama

Najdrečavija među obojenim revolucijama
Piše: Miroslav Lj. Cvijović
Rusija pre sto i kusur godina. Još uvek je vrlo rasprostranjena slika dotrajale pravoslavne carevine koja sa pozamašnim feudalnim bagažom nastavlja (sa slabim uspehom) da se uključuje u tokove novog industrijskog sveta. Ipak, potpuno verodostojna slika Rusije s početka dvadesetog veka ne može stati u ram njene stereotipne slike iz pomenutog perioda
Pravo na privatnost - tvoje pravo na slobodu

Pravo na privatnost - tvoje pravo na slobodu
Piše: Damjan Mileusnić
U današnjem digitalnom svetu, usled ubrzanog razvoja tehnologije, kada je pristup podacima lakši nego ikada, zaštita privatnosti postaje ključna kako bi se osigurala sloboda, sigurnost i dostojanstvo građana
Kalajisanje fukujamsko

Kalajisanje fukujamsko
Piše: Miroslav Lj. Cvijović
Pobedio je Donald Tramp! A ljudi prolaze Petom avenijom i Terazijama kao da se nije desilo da je pobedio Donald Tramp. Fraza da ,,život teče dalje’’ glupava je nesumnjivo. A da život ,,zaista’’ teče dalje, to nije ni za nijansu mudrije od te blentave fraze. I tako, ljudi teku Petom avenijom i Terazijama ,,zaista dalje’’, kao da Donald Tramp nije pobedio
Crnjanski protiv Sondermajera – rijaliti iz doba čarlstona

Crnjanski protiv Sondermajera – rijaliti iz doba čarlstona
Piše: Miroslav Lj. Cvijović
Nedavna poseta nemačkog kancelara Beogradu i najnovija poseta prvog čoveka Francuske našoj prestonici nanovo su podstakle deo naše javnosti da se bavi pitanjem izbora naše konkretnije orijentacije u okviru zajednice evropskih naroda
Silazak sa čarobnog brega

Silazak sa čarobnog brega
Piše: Miroslav Lj. Cvijović
Bog Mars iz decenije nakon sklapanja starinskog Versajskog sporazuma, danas kao da dobija svoju prilično vernu reinkarnaciju. Osionost pobednika i nenamireni geopolitički računi sada – posle Hladnog rata (slično stanju posle Prvog svetskog rata) kolevka su tog njegovog ,,ponovnog utelovljenja’’
Nevidljivi šavovi istorije

Nevidljivi šavovi istorije
Piše: Miroslav Lj. Cvijović
Ko na brdu ,,ak’ i malo stoji’’ više vidi od onog koji stoji u njegovom podnožju. Reči našeg velikog pesnika shvatamo, svakako, kao alegoriju. Rečeno ,,brdo’’ ne mora nužno biti nekakva markantna tačka u prostoru. Ono može predstavljati i komotnu vremensku distancu sa koje i osrednja pamet može da dokuči šta se ,,iza brda valja’’
Maskenbal na ringišpilu

Maskenbal na ringišpilu
Piše: Miroslav Lj. Cvijović
Kao otac danas poznatijeg Slobodana Jovanovića, Vladimir Jovanović jedan je iz reda ,,žrtava’’ ostvarenog naloga starih Grka, koji glasi: budi veći od svoga oca. Mesto profesora političke ekonomije na beogradskoj Velikoj školi nije bilo dovoljno da se ispuni jedna izuzetna sudbina
Čuvarkuća

Čuvarkuća
Piše: Vesna Zdravković
Pored Vaskrsa četvrti mesec 2023. opisala bih ovako - Aprilili, ekonomska otpornost i održivi kreditni rejting, eAgrar, vino „Otvorenog Balkana“. April su obeležili i Dani Beograda izmešani sa novim sistemom javnog prevoza i tradicionalnim maratonom. Sve to podvučeno čeličnim krilima naše armije
Podeli
Reč urednika
Danka Milosevic
Danka Milošević
10. 08. 2021.