Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Znanje i blagostanje nacije

Piše: Prof. dr Miodrag Zec

Od objavljivanja fundamentalnog dela Adama Smita Bogatstvo naroda 1776, čime je utemeljena ekonomska nauka kao samostalna disciplina, traju akademske, političke i javne rasprave o prirodi i uzrocima bogatstva naroda.

Objašnjenje toga šta jednu naciju i zemlju čini bogatom u osnovi se svodi na raspoloživost prirodnih resursa (zemlja, voda, klima, rude...), brojnost stanovništva, znanje kojim raspolaže, kao i kvalitet rešenja sadržanih u organizaciji društva i društvenih institucija. Ako se pogleda istorijat naše civilizacije, vidi se da su se vremenom menjali regioni koji su dominirali kao nosioci razvoja i progresa i da su faktori koji su tome doprinosili različito ponderisani u različitim istorijskim periodima. U osnovi se smenjuju dva modela sticanja bogatstva: stvaranje na sopstvenoj teritoriji ili pak osvajanje drugih i globalna preraspodela bogatstva.

Procvat civilizacije u Egiptu, Mesopotamiji i Kini svoj uspon više duguje resursima (prirodni resursi, produktivno stanovništvo i državna organizacija) kojima su stvorena bogatstva nego osvajanjem tuđih teritorija. Nasuprot njima, uspon i globalna dominacija Rima, a kasnije Mongola i Turaka, posledica su superiorne vojne i državne organizacije. Naročito je rimska civilizacija uspela da širenjem preuzme civilizacijski progres prisutan kod razvijenih poraženih naroda, a da nerazvijene civilizacije učini produktivnim u finansiranju imperije.

Rast bogatstva zasnovan na razvoju poljoprivrede i zanatstva ima svoje prirodne limite. Tek sa industrijskom revolucijom u Engleskoj (parna mašina, mehanička predilica) stvorena je nova tehnološka platforma za ekspanziju. Ključna inovacija koju donosi industrija su rastući prinosi zasnovani na znanju kao neograničenom resursu.

Ostali naslovi

Crnjanski protiv Sondermajera – rijaliti iz doba čarlstona

Crnjanski protiv Sondermajera – rijaliti iz doba čarlstona
Piše: Miroslav Lj. Cvijović
Nedavna poseta nemačkog kancelara Beogradu i najnovija poseta prvog čoveka Francuske našoj prestonici nanovo su podstakle deo naše javnosti da se bavi pitanjem izbora naše konkretnije orijentacije u okviru zajednice evropskih naroda
Silazak sa čarobnog brega

Silazak sa čarobnog brega
Piše: Miroslav Lj. Cvijović
Bog Mars iz decenije nakon sklapanja starinskog Versajskog sporazuma, danas kao da dobija svoju prilično vernu reinkarnaciju. Osionost pobednika i nenamireni geopolitički računi sada – posle Hladnog rata (slično stanju posle Prvog svetskog rata) kolevka su tog njegovog ,,ponovnog utelovljenja’’
Nevidljivi šavovi istorije

Nevidljivi šavovi istorije
Piše: Miroslav Lj. Cvijović
Ko na brdu ,,ak’ i malo stoji’’ više vidi od onog koji stoji u njegovom podnožju. Reči našeg velikog pesnika shvatamo, svakako, kao alegoriju. Rečeno ,,brdo’’ ne mora nužno biti nekakva markantna tačka u prostoru. Ono može predstavljati i komotnu vremensku distancu sa koje i osrednja pamet može da dokuči šta se ,,iza brda valja’’
Maskenbal na ringišpilu

Maskenbal na ringišpilu
Piše: Miroslav Lj. Cvijović
Kao otac danas poznatijeg Slobodana Jovanovića, Vladimir Jovanović jedan je iz reda ,,žrtava’’ ostvarenog naloga starih Grka, koji glasi: budi veći od svoga oca. Mesto profesora političke ekonomije na beogradskoj Velikoj školi nije bilo dovoljno da se ispuni jedna izuzetna sudbina
Čuvarkuća

Čuvarkuća
Piše: Vesna Zdravković
Pored Vaskrsa četvrti mesec 2023. opisala bih ovako - Aprilili, ekonomska otpornost i održivi kreditni rejting, eAgrar, vino „Otvorenog Balkana“. April su obeležili i Dani Beograda izmešani sa novim sistemom javnog prevoza i tradicionalnim maratonom. Sve to podvučeno čeličnim krilima naše armije
Prolećna statistika, cveće i sećanja

Prolećna statistika, cveće i sećanja
Piše: Vesna Zdravković
Dok se temperatura koleba i ide gore-dole mart sumira brojke o BDP-u i inflaciji, analiziraju se rezultati tridesetog jubilarnog Kopaonik biznis foruma, penzioneri dobijaju penzionersku karticu, poljoprivrednici eAgrar. Prebrojava se u martu koliko je prošle godine obavljeno kupoprodaja na tržištu nepokretnosti, otvorena je tradicionalno nautička sezona, a Beograđani su dobili jedinstveni servisni centar
Jezičke začkoljice

Jezičke začkoljice
Piše: Vesna Zdravković
Jezik je hranitelj naroda i dok ga negujemo dotle živi i narod, rekao je Vuk Stefanović Karadžić čijih sam se reči prisetila povodom Međunarodnog dana maternjeg jezika koji se obeležava u februaru
Januarski buđelar

Januarski buđelar
Piše: Vesna Zdravković
Januar 2023. godine protekao je uobičajeno. Praznovalo se i do deset dana, pa onda su se slavile slave, a đaci su bili na zimskom raspustu. Ipak uz praznično-novogodišnje raspoloženje ostao je onaj stari osećaj “nikad kraja januaru”. Naravno, za većinu građana u Srbiji odužio se januar kada je reč o finansijama. Ispraznio se buđelar
Okrećemo novi list

Okrećemo novi list
Piše: Vesna Zdravković
Izlistali smo kalendar i celu 2022. godinu. Bacamo list po list i želimo da bude bolje
Restauracija

Restauracija
Piše: Vesna Zdravković
Novembar mesec ove godine odlazi u znaku po ko zna koji put preispitivanog vaspitno-obrazovnog procesa, projekcija republičkog budžeta, energetskih ušteda, manje kupoprodaje stanova čije cene ne padaju. Bila je obnova gradskog prevoza u Beogradu, a tradicionalno održane su kulturno-sajamske manifestacije. I prvi put svetsko prvenstvo u fudbalu u zimskom periodu
Podeli
Reč urednika
Danka Milosevic
Danka Milošević
10. 08. 2021.