"Od kolekve pa do groba najlepša je kombinovana nastava sa povremenim odlascima u školu....", smislio je ovo neki šaljivdžija i plasirao na društvene mreže. Ili "Puna škola đaka, ni otkuda vrata". Baš tako vidim, kao lubenicu, naše đake od septembra. Zatvoreni po učionicama, podeljeni pod maskama, sa bocama alkohola na stolu. U đačku torbu sada pored svezaka, knjiga, pribora, dodaju se maske, rukavice, maramice, bilo obične, bilo vlažne, alkohol ili asepsol za dezinfekciju, tečnost za suvo pranje ruku ili sapun. E to ti je karantin ili kovid škola. Iako sam iz XX veka, nikad mi nije padalo na pamet da ću ovo da doživim. Šta bi tek rekli Sveti Sava, Vuk Stefanović Karadžić, Dositej Obradović ili Nikola Tesla, Ivo Andrić, Milutin Milanković.
Dok, na primer u Nemačkoj, roditeljima nije ostavljeno da biraju, u Srbiji imate odgovor pod A) da vaše dete neposredno pohađa nastavu u školi uz poštovanje mera zaštite zdravlja u toku epidemije i pod B) da vaše dete prati nastavu na daljinu. Roditelji sa kojima sam razgovarala nemaju dilemu. Misle da od marta do maja odnosno juna deca nisu mnogo toga naučila i savladala. Na primer, znanja iz matematike ili engleskog jezika stiču se, prihvataju i razmenjuju na času. Ivo Andrić je rekao "Ostati ravnodušan prema knjizi znači lakomisleno osirimašiti svoj život". Distanca od knjige i škole pravi rupe u znanju i obrazovanju koje će se teško popuniti. Roditelji nisu nastavnici i profesori, a opet nastavnici i profesori nisu IT stručnjaci, a većina se prvi put susrela i sa predavanjima na "klik".
Iako još uvek nisu sve škole u Srbiji dostavile svoje odgovore, Ministarstvo prosvete je već dalo podatke prema kojima se većina roditelja opredelila da im deca idu u školu. I ja više verujem u učenje tet-a-tet. Inače, manje od pet procenata izabralo je onlajn nastavu. Svi ti podaci kojima nas bombarduju nadležni za obrazovanje, njihovi sindikati, pojedini nastavnici i profesori, psiholozi i pedagozi, kod roditelja i dece stvaraju zbrku zbog čega im se nova školska godina pretvorila u noćnu moru. Zbunjeni su, ljuti, sumnjivi, u neverici su šta nas čeka od tog novog kovid obrazovnog sistema.
A šta kažu oni koji više od pet meseci nisu seli u klupe?
U našoj mini-anketi među srednjoškolcima preovlađuje radost zbog polaska u školu. Svi jedva čekaju taj 1. septembar.
"Nedostaju mi predavanja i časovi koja su po meni pristupačniji. Apsolutno sam protiv onlajn predavanja", rekla nam je Elena, dok je Vanja veliki optimista: "Nadam se da maske i druge mere neće mnogo toga promeniti i da će u skorije vreme sve da se vrati u normalu". Ne boje se povratka i virusa, ali im mnogo smeta to što će morati da nose maske i što će biti na distanci.
"Časovi su skraćeni na 30 minuta, što je ok, ali ne mogu sebe da zamislim u zatvorenom prostoru pola sata sa maskom na licu", kaže Nikoleta. Isidora nam je rekla da njena očekivanja nikada nisu bila gora kao na početku ove školske godine. "Posebno sam razočarana što nas dele. Mislim da sve ovo nema mnogo smisla", priča nam Isidora. Slično misli i Nađa. Ona ne može da prihvati maske, podelu razreda na dve grupe, a misli i da škola neće moći da sprovede sve neophodne mere zaštite. Ipak ne brine, jer će medicinska i sredstva za dezinfekciju nositi od kuće.
Deco, roditelji, bake i deke, nastavnici i profesori SREĆAN VAM POČETAK NOVE KOVID ŠKOLSKE GODINE!