Oporavak svetske ekonomije u rukama naučnika koji rade na pronalasku vakcine

Zemlje članice Evropske unije su na julskom samitu u Briselu uspele da se dogovore da povećaju ukupan iznos EU sredstava za čak 70% kako bi se osigurao što snažniji evropski odgovor na KOVID krizu. Tako će se 750 milijardi evra prikupiti zaduživanjem Evropske unije na međunarodnim finansijskim tržištima kroz izdavanje dugoročnih obveznica, što je još jedan presedan, budući da se Evropska unija nikada do sada nije zaduživala u takvoj meri. Promena stava oko zaduživanja je ponajviše rezultat promene pozicije Nemačke, odnosno nemačke kancelarke Angele Merkel, koja je prihvatila da spašavanje evropske a time i nemačke ekonomije od posledica epidemije KOVID-19 virusa zahteva primenu finansijskih znatno jačih instrumenata na evropskoj osnovi koja će pomoći u oporavku ključnih evropskih ekonomija, kaže na početku razgovora za naš sajt dr Jakša Puljiz, iz Instituta za razvoj i medjunarodne odnose iz Zagreba.

Posle višednevnih pregovora čelnici EU su postigli dogovor o sedmogodišnjem proračunu EU i o novom instrumentu za oporavak – Instrument nove generacije EU. Kako Vi komentarišete ove odluke evropskih zvaničnika?

Radi se o odluci koja se može nazvati istorijskom iz više razloga. Pre svega treba naglasiti kako su se čelnici država članica uspeli dogovoriti o stvaranju dodatnog finansijskog mehanizma za ekonomski oporavak EU koji će imati na raspolaganju 750 milijardi evra za razdoblje do kraja 2026. godine. Kada se tome dodaju finansijska sredstva iz “redovnog” višegodišnjeg finansijskog okvira za razdoblje 2021.- 2027. koja iznose 1.074 milijarde evra, dolazimo do ukupno 1.824 milijarde evra iz EU proračuna dostupnih državama članicama za ulaganja u idućih sedam godina. Ukratko, zemlje članice su se uspele dogovoriti da povećaju ukupan iznos EU sredstava za čak 70% kako bi se osigurao što snažniji evropski odgovor na krizu. Moramo biti svesni kako zemlje članice vrlo teško postižu dogovor oko zajedničkih finansijskih instrumenata u normalnim ekonomskim okolnostima, pa je uspeh u postizanju dogovora za ovako specifično snažan finansijski instrument tim veći. Treba istaći nekoliko važnih činjenica koja dodatno pocrtavaju važnost postignutog dogovora. Pre svega, ovih 750 milijardi evra će se prikupiti zaduživanjem Evropske unije (za što je ovlašćena Evropska komisija) na međunarodnim finansijskim tržištima kroz izdavanje dugoročnih obveznica, što je još jedan presedan, budući da se Evropska unija nikada do sada nije zaduživala u takvoj meri. Promena stava oko zaduživanja je ponajviše rezultat promene pozicije Nemačke, odnosno nemačke kancelarke Angele Merkel, koja je prihvatila da spašavanje evropske a time i nemačke ekonomije od posledica epidemije KOVID-19 virusa zahteva primenu finansijskih znatno jačih instrumenata na evropskoj osnovi koja će pomoći u oporavku ključnih evropskih ekonomija, a koje su ujedno i najvažniji nemački trgovinski partneri, poput Italije, Španije i Francuske. Zajednički francusko-nemački predlog novog finansijskog instrumenta koji je bio predstavljen javnosti u maju ove godine je bio potvrda promene nemačke pozicije i najvažniji korak u postizanju konačnog dogovora. Ključni deo konačnog dogovora evropskih čelnika je da će se čak 390 milijardi evra od spomenutih 750 milijardi dodeliti zemljama članicama u obliku bespovratnih sredstava, pri čemu će najbolje proći slabije razvijene zemlje članice, zemlje članice s visokom stopom nezaposlenosti te one najpogođenije učincima krize. Na taj će se način olakšati pozicija zemalja poput Italije, Grčke, Portugala i drugih koje su već znatno opterećene visokim nivoom javnog duga i stoga nemaju dovoljno vlastitog fiskalnog prostora za uvođenje mera za ekonomski oporavak. Nesumnjivo da su ovakvom raspletu događaja doprinele i naučene lekcije iz prethodne ekonomske krize iz 2009. kada je evropski odgovor došao prekasno te nije ponudio odgovarajuće instrumente izlaska iz krize. Još jedan važan rezultat postignutog dogovora je da on otvara vrata uvođenju novih vlastitih proračunskih prihoda Unije u budućnosti, što će dodatno ojačati fiskalnu samostalnost evropskog proračuna. U kojoj meri će to doista biti ostvareno tek ostaje da se vidi, pošto mnogi detalji još uvek ostaju nejasni. Da ne bi sve izgledalo tako idilično, treba spomenuti da ovaj dogovor ima niz kompromisnih rešenja kojima se išlo na ruku tzv. štedljivih zemalja članica koje se zalažu za što manji EU proračun (Austrija, Holandija, Švedska i Danska). Primer takvih kompromisa je smanjenje proračuna za niz važnih EU programa koji se tiču zdravstva, istraživanja i razvoja, te brojnih drugih područja u odnosu na prvobitni predlog koji je predstavila Evropska komisija.

Hrvatska će iz novog Višegodišnjeg finansijskog okvira imati nešto više od 12,6 milijardi evra i iz novog instrumenta EU 9,4 milijarde evra. Od tih 9,4 milijarde, nešto više od 5,9 milijardi su bespovratna sredstva, a 2,350 milijardi su zajmovi. Mnogi analitičari smatraju da je premijer Plenković dobro ispregovarao. Nezvanično se može čuti da će vraćanje ovog novca vraćati kroz tri izvora i po veoma povoljnim kamatama od 0,2 odsto?

Hrvatska je u razdoblju 2014.-2020. imala na raspolaganju oko 10.7 milijardi evra iz EU proračuna ne računajući podršku za direktne subvencije, na koje se odnosi još oko 2.7 milijardi evra. To znači da je ukupan iznos raspoloživih sredstava oko 13.4 milijarde evra dostupnih u obliku bespovratnih sredstava. S druge strane u razdoblju 2021.-2027. Hrvatska će imati na raspolaganju iz redovnog EU proračuna i Instrumenta nove generacije EU oko 18.5 milijardi evra bespovratnih sredstava i još 2.35 milijardi eura putem zajmova. Pri tome će kamatna stopa biti ona koju će EK ostvariti na međunarodnom finansijskom tržištu, što znači da će biti izuzetno povoljna. U svakom slučaju puno povoljnija od one koju bi Hrvatska mogla ostvariti da se samostalno zadužuje. Iz ovih je brojki jasno da je Hrvatska jako dobro prošla u novoj raspodeli sredstava. To je uglavnom posledica primenjenih kriterija za utvrđivanje kvota, koji uključuju nivo BDP-a po stanovniku Hrvatske, stopu nezaposlenosti te pad BDP-a, ali je jednim delom i rezultat samog procesa pregovora. Naime, tokom samih pregovora premijer Plenković je osigurao dodatna finansijska sredstva za Hrvatsku pored onih utvrđenih temeljem kriterija za finansijske kvote. Međutim, za iskoristiti ova sredstva bit će potrebno pripremiti značajan broj investicijskih projekata i strukturnih reformi te osigurati njihovu efikasnu implementaciju. Budući da se Hrvatska do sada nije pokazala dovoljno uspešna u pogledu implementacije investicija niti u pogledu strukturnih reformi jasno je da pred javnom administracijom stoje ogromni izazovi kako bi se dostupna sredstva iskoristila.

Obim duga prema BDP-u rastao je u 24 od 27 članica EU, najviše u Belgiji, za gotovo šest postotnih poena, Finskoj oko pet, Sloveniji, Španiji i Francuskoj više od tri, a samo su se Litvanija, Danska i Bugarska razduživale. Kako vidite smanjenja hrvatskog javnog duga, s obzirom da je Hrvatska poslednjih godina uspešno smanjivala svoj javni dug, ali korona je preokrenula taj trend. Sada je taj dug približno 74 odsto BDP- a?

Hrvatska je uspela smanjiti udeo javnog duga u BDP-u sa 84.7% u 2014. na 73.2% u 2019. ponajprije zahvaljujući rastu BDP-a i stoga proračunskih prihoda te povoljnim tržišnim uslovima za refinansiranje duga i novo zaduživanje. U trenutnoj krizi hrvatski javni dug očekivano raste što je posledica potrebe finansiranja deficita državnog proračuna kao i izvanproračunskih korisnika te jedinica lokalne i regionalne samouprave. Umesto planiranog suficita od 1.5 milijardi kuna ( 200 miliona evra) očekuje se da će usled pada prihoda proračuna i visokih troškova protiv kriznih mera deficit ove godine iznositi oko 25 milijardi kuna. Kada se tome pridoda snažan pad BDP-a neminovno je da će udeo javnog duga u BDP-u ove godine znatno rasti. Prema nekim procenama, udeo javnog duga u BDP-u će na kraju 2020. iznositi oko 86%. Moguće je da on na kraju bude i nešto manji, obzirom da su kretanja u turizmu puno bolja od prvih procena, kada se očekivalo da ćemo ostvariti svega 30% prošlogodišnjih prihoda.

Pandemija Kovida-19 zaustavila je avionska putovanja, opala je kupovina automobile , stotine hiljada radnih mesta u svetu je pod znakom pitanja…..kriza je već velika. Studije nekih konsultantskih kuća pokazuju da će na primer ove godine pasti prodaja vozila za 20 miliona ispod nivoa prošle godine….Erbas ima u planu da otpusti oko 15 hiljada radnika u celom svetu. Kako vidite oporavak od ove krize, odnosno kada očekujete snažniji rast BDP I povratak standarda na nivo 2019. godine?

Ekonomski oporavak će ponajprije zavisiti o razvoju epidemiološke situacije. Da li će se pronaći dovoljno delotvorna vakcina i kada će doći do njene masovne primene još uvek nije sasvim jasno. Za sada se čini kako se globalni povratak na nivo ekonomske aktivnosti iz 2019. može u najboljem slučaju očekivati 2022. godine, s obzirom da u mnogim zemljama vidimo kako se sitaucija i dalje pogoršava te je veliko pitanje kada će doći do stabilizacije stanja. Trenutno mi se puno realniji čini scenario prema kojem će oporavak doći kasnije, u 2023. ili 2024. godini, i to pod uslovom da tokom 2021. započne masovna vakcinacija koja će osigurati dovoljni nivo zaštite od virusa. Dakle, oporavak svetske ekonomije je trenutno ponajviše u rukama naučnika i istraživača koji rade na pronalasku vakcine. Ipak, bez obzira na konačna rešenja kojima će se okončati ova zdravstvena kriza, može se očekivati da će doći do dugoročnih promena u ponašanju preduzeća i potrošača. Jedan od primera za to je rad na daljinu koji će između ostaloga uticati na smanjene potrebe za prevozom, a to onda znači i proizvodnjom prevoznih sredstava.

Zbog pandemije korona virusa države Zapadnog Balkana se sve više zadužuju. Nakon suzbijanja direktnog uticaja krize, države će morati da uspostave ravnotežu između podrške ekonomskom oporavku i fiskalne održivosti, stoji u poslednjem izveštaju Svetske banke. Kako komentarišete ekonomske mere koje se sprovode u Srbiji zbog pandemije korona virusom?

Vlada Srbije je uglavnom primenila slične mere kao i druge evropske zemlje, uključujući finansiranje subvencija za očuvanje zaposlenosti, odlaganja i umanjenja poreznih obaveza te osiguranja dodatnih garancija i kreditnih programa. Podsticajne mere će s jedne strane usporiti ekonomski pad, a s druge strane dovest će do povećanja javnih rashoda i proračunskog deficita koji će se finansirati zaduživanjem. Pozitivno je da je Srbija relativno umerena zadužena zemlja što joj ostavlja dodatni prostor za daljnje finansiranje podsticajnih mera ukoliko se pokaže da je to nužno. S druge strane, ostaje otvoreno pitanje kolika će biti stvarna efikasnost podsticajnih mera, odnosno koliko su detalji pojedinih mera dovoljno dobro razrađeni da osiguraju što veće pozitivne efekte na ekonomiju.