Nebitno je ko će biti premijer, važno je samo da je timski igrač

Najpre je zauzeo prvo mesto na listi Srpske napredne stranke na parlamentarnim izborima, a zatim u vreme vanrednog stanja postavljen na čelo Kriznog štaba za Nišavski i Toplički okrug. Za mnoge je to već bila uvertira za njegovo postavljenje na neku značajniju funkciju u budućoj vladi. Danas, nekoliko nedelja posle zatvaranja biračkih mesta i pobede SNS-a, spekuliše se da bi mogao da zauzme i premijersko mesto.

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, međutim, otkriva za Srpsku ekonomiju da je apsolutno suvišno da u trenutku u kome se nalazi naša država razmišlja i o čemu drugom osim o tome kako da svojim delovanjem bar ublaži težinu trenutnog stanja.

– Potpuno je nebitno ko će na kojoj funkciji biti, jedino je bitno da budući tim bude energičan i predan nastavku borbe za još jaču i uspešniju Srbiju. Mnogo je izazova pred nama, od Kosova do virusa korona, a samim tim i ekonomije zemlje. Zato uvek kažem da članove tima treba da bira isključivo selektor, a u našem slučaju to je Aleksandar Vučić.

Bili ste u nekoliko vladinih tela tokom vanrednog stanja, što znači da ste videli sve slabosti postojećeg sistema. Gde je trenutno sistem najslabiji?

– Sve stvari koje su se pokazale kao problem pri reagovanju u ovakvim situacijama posledica su decenijske nebrige. Tako je, na primer, bilo s proizvodnjom strateških proizvoda i namirnica poput kvasca ili dezinfekcionih sredstava kao što je alkohol. Ta situacija će se, međutim, promeniti i država će posebnim merama sve strateške stvari tako i tretirati, s dodatnom pažnjom.

Kada sada zaokružite priču na mestu ministra poljoprivrede, da li ste zadovoljni onim što ste uradili i šta je moglo bolje?

– Protekle godine bile su prilično intenzivne u sektoru poljoprivrede, naročito kada se ima u vidu variranje proizvodnih rezultata usled uticaja vremenskih prilika, što se potom odrazilo na cenu poljoprivrednih proizvoda, a samim tim i na profit proizvođača. U tom periodu smenjivali su se suša, grad i poplave, tako da su sve to bile otežavajuće okolnosti koje su uticale na promenljive uslove poslovanja u poljoprivredi. Kao da to nije bilo dovoljno, posebne izazove donela je i pandemija kovida 19.

Da bi se šteta od elementarnih nepogoda svela na minimum, Ministarstvo još od 2006. godine apeluje na poljoprivredne proizvođače da koriste pogodnosti osiguranja i bespovratno regresira plaćenu premiju osiguranja useva, plodova, višegodišnjih zasada, rasadnika i životinja u iznosu od 40 odsto, odnosno 45 odsto za područja s otežanim uslovima rada u poljoprivredi. Novina je to što je od prošle godine omogućen regres u iznosu od 70 procenata za regione koji su poslednjih godina najviše pogođeni vremenskim i elementarnim nepogodama, a to su Moravički, Zlatiborski, Kolubarski, Podunavski i Šumadijski region. Dodatno, od 2019. godine modernizujemo sistem odbrane od grada uvođenjem automatizovanih protivgradnih stanica. Završen je radarski centar Valjevo, a ove godine uspostavljamo automatski sistem u Užicu i na Bukulji.

Kako ćete pomoći poljoprivrednicima i ublažiti posledice pandemije virusa korona?

– Vlada i Ministarstvo osmislili su mere poljoprivredne politike za pomoć poljoprivrednim gazdinstvima, što podrazumeva novčanu pomoć i olakšan pristup kreditima, za koje smo obezbedili 11 milijardi dinara. U istom periodu osnovali smo i posebnu platformu „E-pijaca”, preko koje su poljoprivrednici mogli da prodaju svoje proizvode i obezbede prihode tokom vanrednog stanja. Ta platforma i dalje je dostupna, njeno korišćenje je besplatno i pruža mogućnost svim poljoprivrednim proizvođačima da se okušaju u internet prodaji. Značajnu ulogu odigrala je i laboratorija u Batajnici, koja je preuzela deo testiranja i analiza, čime je pružena podrška zdravstvenom sistemu Srbije u ovom periodu teškom za našu zemlju. Svakako da je to omogućilo i prethodno jačanje kapaciteta i opreme Direkcije za nacionalne referentne laboratorije, koja je početkom ove godine osposobljena da obavlja i testiranje kvaliteta mleka i kontrolu bezbednosti hrane uopšte.

Srbija je napravila značajne korake u vreme vašeg mandata u resoru poljoprivrede. Ostvarena je saradnja s evroazijskim i afričkim zemljama.

– Ono što svakako predstavlja značajan korak Srbije i u evropskim integracijama jeste pristup IPARD sredstvima ukupne vrednosti 225 miliona evra. Jedna od oblasti kojom ćemo se baviti u narednom periodu jeste uređenje funkcionisanja tržišta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, što će nam omogućiti da reagujemo u vanrednim poremećajima na tržištu, dodatno zaštitimo i unapredimo položaj poljoprivrednika kojima je agrar osnovna i jedina delatnost. Kao i prethodnih godina znatan deo naših napora usmeren je ka pronalaženju novih tržišta za naše poljoprivredne proizvode. Zahvaljujući sklapanju sporazuma o slobodnoj trgovini s Evroazijskom ekonomskom unijom (EAEU), Srbija će, osim brojnih vrsta robe koje se već nalaze u bescarinskom režimu, u Rusiju, Belorusiju, Kazahstan, Kirgistan i Jermeniju moći bez carina da plasira i nov asortiman proizvoda među kojima su kozji i kravlji sir, sve vrste voća i rakije, cigarete, vinjak... Dobra vest za ratare jeste to što je posle više decenija naša pšenica dobila pristup egipatskom tržištu, a usaglašeni su i veterinarski sertifikati i zdravstvena uverenja za izvoz jednodnevnih pilića, ovaca, koza i vune na to tržište. U proceduri usaglašavanja je i međunarodna veterinarska potvrda za izvoz goveda za klanje u Egipat.

U prethodnom periodu potpisani su sporazumi s Kinom i Turskom i uspostavljena izuzetno dobra saradnja na svim bilateralnim poljima. S Kraljevinom Maroko potpisan je Sporazum o saradnji u oblasti veterine, a pojačani su napori da naši poljoprivredni proizvodi, poput mesa i kukuruza, nađu svoje mesto na tržištu Indonezije.

– Ministarstvo je uspostavilo i intenziviralo saradnju s afričkim zemljama. Zapadna Afrika svakako predstavlja značajnu priliku i za potencijalne srpske investitore u brojnim oblastima u kojima smo poslovali sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka.

Srbiju su ponovo ovog leta zadesile poplave. Šta je država uradila u vezi s tim pitanjem? Kolika je trenutna šteta? Da li će država pomoći ugroženim područjima i na koji način?

– U toku su radovi na 3.600 kilometara nasipa i drugih zaštitnih objekata, 53 brane s akumulacijama, 413 hidromelioracionih sistema u javnoj svojini sa preko 25.000 kilometara kanalske mreže i brojnim crpnim stanicama. Održavanjem tih objekata, kao najvažnijom preventivnom aktivnosti, obezbeđuje se spremnost i sigurnost postojećeg sistema za odbranu od poplava i garantovani stepen zaštite branjenih područja. Za objekte za zaštitu od štetnog dejstva voda iz godine u godinu izdvaja se sve više sredstava, pa je tako u 2019. za uređenje vodotokova i zaštitu od štetnog dejstva voda izdvojeno oko 2,9 milijardi dinara. Posebno treba istaći da je u okviru državnih programa obnove uspešno realizovana sanacija na preko 300 kritičnih lokaliteta na celom području Srbije. Napominjem da su bujične poplave obično manjeg obuhvata nego poplave na velikim i srednjim rekama, ali s obzirom na razorne efekte i brojnost bujičnih tokova u Srbiji (procenjuje se da ih ima oko 12.000), one predstavljaju veliku opasnost. Nastaju naglo, a najčešće ih izaziva jako lokalno nevreme u planinskom području.

Čini se da nam ni vreme nije baš išlo naruku?

– Broj dana s veoma jakim padavinama u proseku je povećan za jedan do dva puta. Tako je, na primer, 3. jula 2020. godine za kratko vreme palo 20–40 mililitara kiše po metru kvadratnom na slivu Morave, gde su proglašene vanredne mere odbrane od poplava. Tokom juna zabeleženo je više od 210 mililitara kiše po metru kvadratnom za 24 časa, što je uzrokovalo izlivanje reka usled zagušenja i stvaranje levka na pojedinim sektorima vodotoka. Reka Ljuboviđa napravila je veliku štetu na infrastrukturnim objektima i domaćinstvima meštana Loznice, a interesantno je napomenuti da je na mernom mestu RHMZ-a uzvodno za 24 časa izmereno 210 litara vodenog taloga po metru kvadratnom! Kao i prethodnih godina, Vlada Srbije i sada će spremiti program da pomogne ljudima čiji su objekti ugroženi. Većina lokalnih samouprava završila je procenu štete i dostavila izveštaje Vladi, tj. Kancelariji za upravljanje javnim ulaganjima.

Da li će i u narednom periodu biti novih subvencija za poljoprivrednike? Ko će sve moći da konkuriše? Šta će one obuhvatati?

– Mi smo za svega četiri godine povećali budžet za subvencije dva i po puta, sa 19 milijardi u 2016. na 40 milijardi dinara samo u ovoj godini. Osim direktnih plaćanja (podsticaji za tov stoke, za kvalitetna priplodna grla, premije za mleko...), za koja se još podnose zahtevi i čija isplata ide redovnom dinamikom, proteklog meseca objavili smo i dva nova javna poziva za nabavku mehanizacije i opreme u biljnoj i stočarskoj proizvodnji na koja su poljoprivredni proizvođači s nestrpljenjem čekali. U toku je i podnošenje zahteva za ulaganje u nabavku kvalitetnih priplodnih grla, kao i u izgradnju i opremanje objekata u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji, koje traje do 15. oktobra. Nedavno je zatvoren i javni poziv za nove traktore koji su proizvedeni ili sklopljeni u Srbiji, dok se zahtevi za podsticaje za nabavku višegodišnjih zasada voćaka i hmelja podnose do 31. avgusta. Početkom jula objavljena su i dva nova javna poziva koja se odnose na proizvodnju i preradu grožđa. Zahtevi za preradu i marketing u sektoru vina i podizanje višegodišnjih proizvodnih zasada vinove loze moći će da se podnose do 19. avgusta. U narednom periodu očekujemo i raspisivanje javnih poziva za opremanje prerađivačkih kapaciteta u sektoru mleka, mesa, voća, povrća, piva i jakih alkoholnih pića, dok se zahtevi za preradu i marketing na poljoprivrednom gazdinstvu, takozvanu malu preradu, podnose do 1. novembra 2020. Ono što je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede planiralo u tekućoj godini jeste izmena i dopuna Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju koji će se odnositi na sektor stočarstva. Tačnije, prekomponovaćemo mere tako što će se stvoriti pravna mogućnost da i proizvođači koji se bave uzgojem ovaca i koza koje nisu kvalitetno priplodne dobiju podsticajna sredstva. Biće omogućeno i da se premija za mleko isplaćuje u skladu s kvalitetom predatog mleka.

Svedoci smo da gotovo svake godine dolazi do nesuglasica između proizvođača i otkupljivača voća. Na koji način država može da posreduje u rešavanju tog problema?

– Srbija se još početkom dvehiljaditih opredelila za tržišnu ekonomiju, tj. tržišno orijentisanu poljoprivredu, kao i liberalizaciju tržišta poljoprivredno-prehrambenih prozvoda. Više godina Ministarstvo upozorava poljoprivredne proizvođače da nema mehanizam ni nadležnost da određuje otkupnu cenu poljoprivrednih proizvoda. Garantovane cene su kao vid podrške stavljene van snage još 2001. godine. Naša uloga je da ojačamo, usmerimo i finansijski podržimo poljoprivredne proizvođače podsticajnim merama kako bismo im olakšali nabavku i primenu najsavremenijih tehnologija u uzgoju i preradi, što će rezultirati znatno višim i redovnim prinosom odgovarajućeg kvaliteta, kojim će poljoprivredni proizvođači biti konkurentni na domaćem i inostranom tržištu. U završnu fazu ušla je i implementacija strateškog Projekta o rejonizaciji voćarske proizvodnje, čiji je završetak planiran za kraj ove godine. Rejonizacijom Srbije dobijaju i proizvođači voća i država, jer će voćari imati pred sobom činjenice na osnovu kojih će odlučiti šta će saditi i tako unaprediti svoju proizvodnju, a država će novac iz budžeta usmeravati tamo gde su uslovi za gajenje određene vrste voća najpovoljniji. Ariljska malina i oblačinska višnja imaju zaštićeno geografsko poreklo, što predstavlja benefit, jer to voće i proizvodi od njega u budućnosti mogu imati i višu cenu. Geografska oznaka štiti proizvod i omogućava mu bolji plasman na inostrano tržište.

Kako danas izgleda poljoprivredni proizvođač u Srbiji i kako biste vi želeli da on izgleda?

– Poljoprivredni proizvođač u Srbiji danas ostvaruje prosečne prinose pšenice od preko 4,5 tona po hektaru i kukuruza od preko osam tona. To znači da vredno radi, sluša savete struke, prati stanje na tržištu i uvodi inovacije. Poljoprivrednici danas prate trendove u proizvodnji, investiraju u novu opremu, mehanizaciju, tehnologiju. Rezultati su vidljivi upravo u povećanju prinosa i kvaliteta proizvoda koji su zastupljeni na sve više tržišta koja zahtevaju visoke standarde kvaliteta. Atraktivni programi podrške na selo privlače sve veći broj mladih koji uz podršku investicijama za kratko vreme postižu ozbiljne rezultate, stabilne prinose i proširuju posede. Samo ove godine na naš konkurs javilo se oko 5.500 mladih ljudi koji žele da se bave poljoprivredom. Udruženi, uz podršku države, nauke i inovacione tehnologije, poljoprivredni proizvođači treba da ostanu jedna od ključnih pokretačkih snaga razvoja privrede Srbije u nastupajućem periodu.

Šta vam govori iskustvo, da li naši poljoprivrednici danas koriste mogućnosti IPARD fondova i u kojoj meri?

– Zadovoljni smo dosadašnjim rezultatima, a takvo mišljenje dele i predstavnici Evropske komisije koji su zaduženi da prate naš napredak. Do sada smo raspisali i sproveli osam javnih poziva za IPARD podsticaje, a još jedan javni poziv je u toku. Očekujemo veliki odziv gazdinstava, jer je reč o meri podrške ruralnom turizmu, za čiji razvoj u Srbiji postoji veliki potencijal i interesovanje. Svi ti podaci govore u prilog tome da je sam početak sprovođenja IPARD II programa u Srbiji više nego dobar, ali da moramo da poradimo na jačanju kapaciteta i bržoj obradi zahteva kako bismo povukli sredstva u punom obimu. Na javne pozive pristiglo je ukupno 1.437 zahteva, a za 170 zahteva isplaćeno oko osam miliona evra.