Srbija je predvodnik zapadnog Balkana u saradnji sa Kinom

Prof. dr Slobodan Aćimović, sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu je već godinama uključen u brojne projekte koje Kina realizuje u Srbiji. Njegova saradnja sa kineskim partnerima traje već osam godina.

- Još 2012. godine sam prepoznao jaku kinesku zainteresovatnost da se investiciono približi Jugoistočnoj Evropi. Tada je oformljen prvi budžet za finansiranje, pre svega infrastrukturnih projekata u regionu u iznosu od 10 mlrd $. Od te sume je značajan iznos bio namenjen razvoju saobraćajne infrastrukture u Srbiji. Od tada analitički posmatram modalitete kineskog aktivizma u regionu i Srbiji. Ekonomski i politički odnosi se dodatno ojačavaju sa pokretanjem inicijative Pojas i Put 2013. godine (Inicijativa 17+1), kao programom sa kojim je Kina postala jedan od najvažnijih aktera na polju međunarodnih ekonomskih odnosa u ovom delu sveta. Lično, velika je privilegija za mene bila ta što sam 2018. godine pozvan od strane Ministarstva privrede Kine da prisustvujem mesečnom specijalizovanom programu o IT praksama srpskih i kineskih preduzeća. Sve me je to dodatno približilo kineskoj ekonomiji, državi, istoriji, kulturi, univerzitetima, ali pre svega kineskim prijateljima.

Sve je veći broj uspešnih kineskih projekara u Srbiji, kaže naš sagovornik.

Srbija je u protekloj deceniji iskoristila šansu da postane predvodnik saradnje Zapadnog Balkana sa Kinom. Jačanjem i produbljivanjem međudržavne i političke saradnje, koja je u osnovi našeg iskrenog prijateljstva, Srbija je intenzivno razvijala odnose sa Kinom i u oblasti ekonomije, kulture i bezbednosti. Kad se pomene ekonomska saradnja sa Kinom, verovatno svaki građanin Srbije pomisli na izgradnju Pupinovog mosta između Zemuna i Borče, moderne autoputeve (Koridor 11, Beograd-Zrenjanin-Novi Sad) i brzu prugu Beograd-Budimpešta, zatim na kinesko preuzimanje i investicije u Železaru Smederevo (2016.g.), RTB Bor (2018.g.), kao i na niz greenfield investicija, poput novih fabrika u Zrenjaninu (jedna od najvećih fabrika automobilskih guma na svetu), Loznici, Nišu, najavljene industrijske parkove u Borči i Smederevu, ulaganja u unapređenje domaćeg IT sektora i izgradnju digitalne infrastrukture u različitim sektorima privrede i društva... Dakle, pored glavnih ulaganja iz Kine, koja se tiču gradnje nove i/ili obnove postojeće transportne infrastrukture u Srbiji, sigurno se kao najuspešnije investicije u privredi izdvajaju uspešna preuzimanja i vodjenja nekadašnjih velikih srpskih proizvodnih problema u Smederevu i Boru.

Prema rečima prof. dr Aćimovića, postoje brojni planovi za jačanje ekonomske saradnje Kine i Srbije.

- Rekao bih da je ekonomsko povezivanje Srbije i Kine bazirano na principima ekonomskog povezivanje Zapada sa Kinom. Poznato je da su globalni lanci snabdevanja izmedju Zapada i Istoka su postali neraskidivi, kineska privreda je integrisana u svetsku privredu a svojim energičnim i dugotrajnim rastom nedavno je stasala u dominantnu izvoznu svetsku privredu. To je podizalo tehnološka i menadžerska znanja i povezanost kineskih firmi sa svetskim tržištima i tom procesu se danas ubrzano priključuje i Srbija. Posmatrano na duži rok, u odnosu na ukupnu vrednost kineskih investicija u Srbiji (gde još uvek dominira ulaganje u saobraćajnu infrastrukturu) još su značajnija kineska tehnološka rešenja, raspoloživost konekcija na svetskom nabavnom i prodajnom tržištu (što snižava troškove nabavke sirovina i podiže obim proizvodnje i prodaje), menadžerska rešenja (posebno kod velikih, nekadašnjih državnih srpskih kompanija), kao i kulturoška veza i razumevanje naših stručnih i vrednih radnika sa prijateljima iz Kine. Zato ne iznenađuju vrhunski rezultati HBIS Grupe (Smederevo) koja je za samo 2-3 godine postala vodeći srpski izvoznik (sa maksimalnom proizvodnjom od 2 miliona tona čelika), a ni to što je RTB Bor stabilizovao poslovanje i što će nakon novih investicija od preko 700 mil eur u proizvodnju i zaštitne filtere ostvariti još bolje poslovne rezultate uz očuvanje životne sredine, što će Shadong Linglong, proizvođač svake treće gume ugrađene u svim svetskim automobilskim kućama, proizvoditi gume u Zrenjaninu....Naravno, industrijski projekti mogu imati uticaj na životnu sredinu, ali to takođe ostavlja prostora da kroz tehnološku saradnju sa Kinom, najvećim inovatorom upravo u tom polju, unapredimo zaštitu životne sredine ne samo njihovih nego i srpskih projekata. Siguran sam da na ovom polju leži temelj buduće saradnje naše dve zemlje – dodaje Aćimović..

Na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu ipak nema dovoljno studenata iz Kine.

Ocena je da kineskih studenata nema ni na celom beogradskom univerzitetu ni izbliza onoliko koliko bi moglo da ih bude. A posebno nema naših studenata u Kini, barem po mojim saznanjima. Kao da su na tom polju u nečijim glavama postojale neke kočnice u vezi kineskih studenata i univerziteta. Srećom, ja mislim da je to vreme iza nas i da je sadašnji Rektorat Univerziteta u Beogradu veoma raspoložen da uspostavi šire oblike saradnje sa renomiranim univerzitetima u Kini, posebno na polju razmene nastavnika i studenata, kako na redovnim programima, tako i u domenu letnjih studentskih praksi. Ocena je da bi i po pitanju univerzitetske saradnje Srbije i Kine mogli da skeniramo kako ta rade najbolji Zapadni univerziteti, jer je jasno da su vodeći studentski kampusi na Zapadu prepuni kineskih studenata koji žele da se tamo usavršavaju na svim nivoima studija.

Postoje brojni planovi za buduću saradnju sa Kinom. Prof dr. Aćimović ističe da pre svega nama u Srbiji treba da u saradnji sa Kinom, na bilo kom polju (ekonomskom, tehničkom, političkom itd) istaknemo najbolje ljude, specijaliste u svojim oblastima.

- Da naši predstavnici odbace sve (ideološke) stege takve saradnje iz svojih glava i da iskreno pridju svakom projektu. To će «otvoriti» srca kineskih ljudi, kod kojih ćemo steći dodatno poverenje, o bilo kome domenu saradnje da se radi. I prijatelji Kinezi bi trebalo da shvate da nije lako «ući» u Srbiju, gde ipak, na bazi dugogodišnje prakse, medju donosiocima odluka u svim sferama dominira pre svega zapadni i znatno manje ruski uticaj i da bi neka vrsta primene «soft skills» sa kineske strane morala biti intenzivnija. Rekao bih da je obema stranama, srpskoj i kineskoj potrebno proširivanje i produbljivanje saradnje, a sve u skladu sa potrebom utemeljenja kineskog prisustva u Srbiji, koje, iz srpskog ugla posmatranja treba jednako tretirati kao i svako drugo ekonomsko, univerzitetsko, kulturno, ali i političko prisustvo – kaže na kraju razgovora profesor Aćimović.