Fokus američke politike prema zapadnom Balkanu se (ne) menja

Brojanje glasova  sa američkih predsedničkih izbora održanih u utorak, uz veliku neizvesnost kada će se znati da li je pobednik kandidat Demokratske stranke Džozef Bajden ili aktuelni predsednik Donald Tramp pokazalo je, smatraju analitičari, da je Amerika postala jako podeljena zemlja i da ovi izbori predstavljaju prekretnicu koja će po mišljenjima mnogih imati uticaj na ceo svet. Dok jedni smatraju da ostanak Trampa znači nastavak dosadašnje politike, a to je izlazak iz multilaterarnih aranžmana i konflikti sa zemljama i međunarodnim organizacijama koje su bile američki saveznici, drugi su mišljenja da bi Bajden pokušao da vrati Ameriku u globalne važne organizacije kao što su Pariski klimatski sporazum, poboljšanje odnosa sa NATO-om, a pokušao bi i da obnovi sporazum sa Iranom. 

- Ovi izbori počeli su još u novembru 2016. godine, kada je Tramp pobedio u tadašnjem izbornom ciklusu. U nezapamćeno neprijateljskim uslovima, Donald Tramp borio se četiri godine da pokuša da implementira svoje političke ideje i ciljeve. Pokušaji impičmenta, izazivanje nestabilnosti u njegovom kabinetu, sabotiranje njegovih nadležnosti, apsolutna i gotovo koherentna medijska izolacija (u petak su mu blokirali i naloge na društvenim mrežama, prekidali njegovo obraćanje javnosti), neprijateljstvo duhovnih, intelektualnih, akademskih i političkih elita, sve su to barijere koje Tramp očigledno nije uspeo da prevaziđe - kaže na početku razgovora za „Srpsku ekonomiju“ Ognjen Karanović, istoričar i direktor Centra za društvenu stabilnost.

Karanović dodaje da u trenutku kada vodimo ovaj razgovor, Džo Bajden je navodno "prestigao" Donalda Trampa u jednoj od ključnih država u kojoj je do ovog časa aktuelni predsednik imao prednost, a to je Džordžija. Tradicionalno, Džordžija je "crvena država" i od 1992. godine, kada je tamo pobedio demokratski kandidat Bil Klinton, republikanci su imali dominantan uticaj u tamošnjem biračkom telu. Međutim, u poslednjih nekoliko godina došlo je do velikih demografskih i socijalnih promena u strukturi stanovništva. U velikim urbanim centrima, poput Atlante (vođeni mogućnostima za zaposlenjem) naseljen je jedan kompletan sloj "mladog" visokoobrazovanog stanovništva, sa izrazito liberalnom i demokratskom političkom orijentacijom i životnim svetonazorima. Uz rast afroameričke populacije, upravo je ovaj deo tamošnjeg biračkog tela uticao na turbulentan izborni rezultat. Nakon eventualne pobede u Džordžiji, prestaje i teoretska šansa za Donalda Trampa da osvoji drugi predsednički mandat. Međutim, ovi izbori dobijaju veliki geopolitički značaj i u tom pogledu njihova važnost mogla bi da se meri sa događajima od 11. septembra 2001. godine.

Ove izbore obeležili su strahoviti incidenti u vezi sa njihovom regularnošću, a samim tim i legitimnošću. Neverovatno visoka izlaznost i glasanje putem redovne pošte, kao i na druge, nama neuobičajene načine, zaista otvaraju prostor za razmišljanje da li je došlo do velike izborne prevare?

- Nakon što su posle zatvaranja birališta, u izbornoj noći, prebrojani glasovi birača koji su lično glasali, u mnogim državama pristupilo se prebrojavanju glasova koji su pristigli putem redovne pošte. Postavlja se legitimno pitanje, zbog čega je usvojena baš ta metodologija u obradi izbornog materijala, ukoliko znamo da se i izborni štab Donalda Trampa protivio opisanom načinu prebrojavanja glasova. Takođe, kao svojevrsnu ogradu, morali bismo da konstatujemo činjenicu da naša javnost nije dovoljno upoznata sa izbornim i političkim sistemom u SAD. Savezne države imaju u priličnoj meri različite legislativne okvire u vezi sa izbornim procesom, ali sa druge strane, zaista se postavlja pitanje, kako je bilo moguće za nekoliko sati izbrojati sve glasove onih birača koji su glasali neposredno na izborni dan i lično, izlaskom na biračka mesta, a sada vidimo da prebrojavanje glasova pristiglih na druge načine, traje danima! 

Nije prvi put da se dogodila ova ili slična situacija u izbornim ciklusima u SAD?

- Da, nije prvi put  da se dogodila ova ili slična situacija, ali dimenzije konfuzije koje je proizvela, zaista su neviđene. Uzmimo za primer Mičigen. Od 84 izborna okruga, deset sati nakon početka prebrojavanja glasova i to u trenutku kada su prebrojani svi neposredni glasovi, pokazalo se da je Donald Tramp u značajnom vođstvu, te da je pobedio u 76 okruga, a Bajden u samo osam. Onda su počeli da pristižu glasovi "iz pošte" i to u najvećem okrugu Vejn, gde se nalazi i sam Detroit (18% biračkog tela u ovoj državi). Pokazalo se da 2/3 svih glasova pristiglih poštom pripadaju Džo Bajdenu, te da na uzorak od 74% prebrojanih glasova, na svaki sat, procenat novoobrađenih u 100 procentnom broju pripadaju Džo Bajdenu.To je statistički moguće samo u teoriji, ali matematički, politički i kombinatorički, to je nemoguće! Na taj način, Bajden je ponovo osvojio tzv. "plavi zid". Slična dešavanja zabeležena su i u drugim "battle ground" saveznim državama, poput Pensilvanije, Nevade, Viskonsina, Arizone, Severne Karoline. Osim u Arizoni i Nevadi, Donald Tramp je držao značajnu prednost u svim ovim državama i to na visokom procentu uzorka obrađenog biračkog materijala, da bi njegova prednost počela da se "topi" tek 36 sati nakon zatvaranja biračkih mesta. Pred licem čovečanstva u toku je proces koji je u najblažem smislu rečenog - kontroverzan. Moje mišljenje je da je Donald Tramp imao pobedu u rukama, ali je ona na "konfuzan način prelivena" u štab Džo Bajdena. Ogromne su posledice ovog izbornog rezultata.

Trampov suverenistički i izolacionistički pristup globalnim izazovima sada je doveden u pitanje?

- Sjedinjene Države će sa Bajdenovom administracijom donekle pokušati da afirmišu strategiju Obaminog pristupa spoljno-političkim pitanjima, ali neke procese koje je zasnovala Trampova administracija nemoguće je anulirati. Međutim, odnosi sa Kinom biće relaksirani i sigurno vraćeni na pozicije iz 2016. godine. Kina će ponovo imati otvoreno tržite u SAD, što će predstavljati veliki udarac za američko preduzetništvo koje je doživelo snažan oporavak pod Trampovom administracijom, sve do izbijanja pandemije Kovid-19. To je uostalom bio i razlog pobede Trampa na izborima 2016. godine i zaista on je uspeo da afirmiše rast američke proizvodne industrije i preduzetnički sektor, odnosno da "vrati posao u Ameriku". Odnos prema Evropskoj uniji biće promenjen i vraćen na globalističke pozicije suprotstavljanja mogućnostima saradnje sa Rusijom, a same SAD, odnosno društvo u njima ostaće duboko podeljeno, ali ta podela postoji već pola veka i nije uticala na poziciju SAD kao globalne supersile. Uostalom, postoji velika razlika između "američkog društva" i "američke države". Pokazalo se da "raznovrsnost" američkog društva ne utiče na moć "američke države i njenih" finansijsko-političkih elita.

Koliko je Zapadni Balkan važna tema za buduću (staru ili novu) američku administraciju, s obzirom da je tu nerešeno pitanje Kosova, situacija u BIH, još uvek neformirana vlada u Crnoj Gori?

- Ne u preteranoj meri. Fokus pažnje američke politike pomeren je na geopolitičke položaje na Bliskom i Srednjom istoku, a posebno na Dalekom istoku. Međutim, možemo da očekujemo afirmaciju poznatog pristupa američke politike prema interesima srpskog naroda i same Srbije. Bajdenova administracija ponovo će usaglasiti američke pozicije sa pozicijama zvaničnih Brisela i Berlina, kada je reč o pitanju Kosova i Metohije ili političkih problema u Bosni i Hercegovini. Uslediće pokušaji političke izolacije Milorada Dodika u BiH, kao i pružanje značajnije podrške unitarističkim i majorizatorskim interesima vladajućih bošnjačkih elita u Sarajevu, a na štetu interesa Republike Srpske i hrvatskog naroda u ovoj, inače politički nestabilnoj balkanskoj državi. Kada je u pitanju Crna Gora, sigurno je da Milo Đukanović sa svojim građansko-nacionalističkim i drljevićevsko-neokomunističkim pristupom u zaštiti afirmacije crnogorskog nacionalnog identiteta, poseduje bolje pozicije u Bajdenovoj administraciji, ali možemo da konstatujemo i činjenicu da je njegov režim u velikoj meri ostao izolovan od strane Nemačke, pa i dela Evropske unije, što će sigurno imati svoju težinu. Vladu Zdravka Krivokapića čeka veoma težak period i možemo očekivati nove izbore u Crnoj Gori već za godinu dana.

Koliko je po Vašem mišljenju u ovakvoj situaciji važan „mini Šengen“ koji ima za cilj povezivanje regiona? Ministar Nikola Selaković je na neformalnom sastanku ministara inostranih poslova u Antaliji rekao da “će nova vlada u saradnji sa partnerima u regionu, i u skladu sa Berlinskim procesom nastaviti aktivnosti u implementaciji inicijative „mini Šengen“, jer unapređenje regionalne saradnje i dobrosusedskih odnosa vidi kao nerazdvojni deo evropskih integracija“.

- "Mini-Šengen“ predstavlja suštinski interes, ne samo za Srbiju i srpski narod, već i za sve balkanske zemlje koje još nisu članice EU i pitanje je kada će, pa i da li će to postati. Uklanjanje svih barijera na granicama i slobodan protok robe, ljudi, usluga i kapitala, važna je tekovina Evropske unije i to jeste uspostavljanje EU na Balkanu, kada već EU nema trenutno interesa da ceo Balkan integriše u svoju celinu. Pokušajmo da putem ekonomske saradnje, gde Srbija može da postane ekonomski lider zapadnobalkanskih zemalja (što ona definitivno i jeste), ostvarimo i politički cilj, to jeste da srpski narod rasut u nekoliko država okupimo oko ideje "Srpski svet", koji bi putem ekonomske, kulturne i političke saradnje bio integrisan, ne u jednoj državi, ali institucionalno u jednoj nadnacionalnoj zajednici kakva je Balkanska unija. Sa pobedom Bajdena, principi afirmisanja ideje Aleksandra Vučića o "mini Šengenu", mogu da budu usporeni, kao i rezultati Vašingtonskog sporazuma, ali ova originalna ideja predsednika Srbije, bez obzira na izvesnu skepsu u Berlinu, Briselu, Moskvi, a sad i u Bajdenovoj administraciji, ne može biti anulirana.