Špijune lovimo još od kneza Miloša

U Srbiji, kao i u drugim evropskim zemljama, prvo su stvorene službe bezbednosti u okviru generalštabova vojski.

Vojne službe su se u početku bavile ne samo vojnom, nego i civilnom problematikom, jer su svi državni kapaciteti bili usmereni na vođenje ratova radi osvajanja ili odbrane slobode.

Ovako, u razgovoru, za "Novosti", objašnjava kako su nastale bezbednosne službe general Svetko Kovač, bivši direktor Vojnobezbednosne agencije (VBA). Na RTS je počelo emitovanje serijala "Tajne službe Srbije", za koju je scenario napisao upravo Kovač.

- Serijal obuhvata period od nastanka službi bezbednosti, negde od 1876. godine, kada su stvoreni začeci vojnih, odnosno 1899. godine kada nastaju civilne službe, i završava se devedesetih godina, neposredno pred početak građanskog rata u Jugoslaviji. Obrađujemo i period kada nisu postojali specijalizovani organi, ali su bili razvijeni bezbednosni poslovi, u vreme Karađorđa i kneza Miloša.

Šta je karakteristično za taj period?

- U vreme stvaranja moderne srpske države špijunaža je bila jedan od glavnih problema. Ustanička vlast donela je nekoliko uredaba, od kojih je jedna regulisala da se iz srpskih gradova proteraju sva "praznoodajuća" lica za koja se sumnjalo da bi se mogla baviti špijunažom u korist neprijatelja. Sva pisma slata u inostranstvo morala su biti napisana na srpskom i pregledale su ih ustaničke vlasti. Knez Miloš je odmah posle Đakove bune stvorio razgranatu mrežu doušnika, kako ga narodno nezadovoljstvo ne bi ponovo iznenadilo. U to vreme pisma su pisana tajnopisom, limunovim sokom i rastopljenim barutom. Knez je 1837. izdao naredbu da se otvaraju pisma koja idu u Austrougarsku. Vojni zakon iz 1839. propisuje kazne za izdaju, špijunažu, pobunu, a smrtna kazna sledi onima koji su "išli protiv Ustava"

Od kada možemo govoriti o modernoj bezbednosnoj službi?

- Kneževina Srbija je na školovanje u evropske metropole slala mlade ljude, koji su se vraćali sa novim idejama. Jedna od njihovih oblasti interesovanja bile su i službe bezbednosti. Moderna bezbednosna služba počela je da se stvara odmah posle Berlinskog kongresa i priznavanja Srbije kao suverene države. U organizacionom smislu najviše je korišćeno francusko iskustvo, i objedinjavanje obaveštajne i kontraobaveštajne funkcije, ali i iskustva zemalja koje su bile srpski neprijatelji.

Kakav uticaj su domaće službe imale na ključne događaje u zemlji, a kakva je bila uloga stranih?

- Domaće službe su imale uticaj na prelomne trenutke u istoriji, međutim, često se ta uloga ili minimizira, ili joj se daje prevelik značaj. Generalno, kada su domaće službe slabe, strane imaju veći uticaj, i obrnuto. Dobar primer je period između 1934. godine, posle ubistva kralja Aleksandra, i 1941. pred napad nacističkih i fašističkih sila. Tada su se na prostoru Kraljevine sukobljavale nemačke i britanske službe u nameri da Jugoslaviju uvuku u Trojni pakt, odnosno antifašistički savez. Jugoslovenska služba je bila nemoćna zbog unutrašnjih političkih sukoba i nejedinstva vlasti.

Službe su postojale i u partizanskom i u četničkom pokretu?

- Draža Mihailović je pridavao veliki značaj obaveštajnim službama, koje su u njegovom pokretu do 1943. relativno dobro funkcionisale. Poznata je njegova radio-stanica 506, koja je iz Beograda slala izveštaje ne samo u Dražin štab, nego i britanskoj obaveštajnoj službi. Zato je nemačka služba Abver u svom sastavu imala posebne celine koje su se bavile četničkim, odnosno partizanskim pokretom. Kada su posle 1943. saveznici uskratili podršku četnicima i usmerili je ka partizanima, ojačala je partizanska obaveštajna služba.

Kakva je njihova uloga prilikom pokušaja atentata na kralja Aleksandra, u Zagrebu, 1933. godine?

- Načelnik Obaveštajnog centra u Subotici, kapetan Konstantin Plavšić, krajem 1931. godine, dobio je izveštaj od pouzdanog izvora da se u Mađarskoj, na salašu Janka Pusta, koji je iznajmio Gustav Perčec pod lažnim imenom, obučavaju teroristi i da tu povremeno boravi Ante Pavelić i predstavnici mađarskih i italijanskih obaveštajnih službi. Na salašu je stalno bila i ljubavnica Perčeca, Jelka Podgorelec. Posle jednog sukoba sa Perčecom, Jelka beži u Beč, o čemu Plavšić izveštava Vladetu Milićevića, jednog od najboljih obaveštajaca. Milićević je pronašao Jelku i ubedio je da se vrati na salaš i dostavlja mu izveštaje. Tako je atentat sprečen.

Zašto onda nije sprečeno ubistvo 1934?

- Oko ubistva kralja u Marselju i dalje ima nejasnoća, koje će to ostati sve dok Francuska ne otvori arhive. Činjenica je da su jugoslovenske službe bezbednosti uspešno pratile pripreme i planove za izvršenje atentata. Imali su podatke o kretanju terorista i o tome upoznali francuske službe i policiju, ali ove nisu preduzele ni najosnovnije mere zaštite.

Kakva je bila uloga bezbednjaka u vreme sukoba sa IB-om?

- Jugoslovenske službe bezbednosti su u vreme Informbiroa postigle značajne rezultate na suprotstavljanju obaveštajnoj i subverzivnoj delatnosti sovjetske i drugih zemalja Istočnog bloka. Na unutrašnjem planu ostala je, međutim, velika mrlja u radu vojnih i civilnih službi. Goli otok i neosnovano optuživanje, zatvaranje i progon velikog broja ljudi, neljudske i bezdušne metode ne mogu se ničim opravdati. Na "paklenom ostrvu" su završili i neki pripadnici Udbe i Kosa, pojedini neosnovano optuženi. Karakterističan je slučaj Boška Čolića, Titovog pratioca od početka rata do 1948. Tito je u njega imao veliko poverenje. Čolić mu je nekoliko puta u ratu spasao život. Optužen da je radio za sovjetsku službu, prošao je golgotu.

Kako su se službe borile sa emigracijom?

- Jedan od najvećih uspeha na tom polju je operacija "Gvardijan", vođena 1947. i 1948, u kojoj je uhapšeno 19 ustaških grupa i uhapšeno ili ubijeno 96 ubačenih terorista. Pošto su u prvoj grupi, ubačenoj u Hrvatsku, uhvaćeni Ante Vrban i Ljubo Miloš, ustaški zločinci iz logora Jasenovac i Stara Gradiška, stvoreni su uslovi da Udba u kanale prebacivanja i jatake na terenu ubaci svoje ljude. Kada je Ljubo Miloš prihvatio saradnju sa Udbom, vođena je klasična obaveštajna igra sa rukovodstvom ustaške organizacije u Filahu. Zbog pogoršanja bezbednosne situacije nakon Rezolucije IB, naređeno je da se okonča akcija. Ipak, 4. jula 1948. uhapšen je glavni organizator i zločinac Božidar Kavran. Sledeća meta trebalo je da bude Ante Pavelić.

Zbog čega je bitan Brionski plenum?

- Brionski plenum je jedan od najznačajnijih događaja u istoriji službi bezbednosti. Jedna dimenzija su mere usmerene na eliminisanje Aleksandra Rankovića, a druga je uloga službi u tom događaju. U službama su nagomilane zloupotrebe koje nisu rešavane, a Ivan Stevo Krajačić i Edo Brajnih su ih iskoristili za lansiranje afere prisluškivanja i razbijanja savezne službe. Pored slabljenja savezne Udbe, kao oslonca federalnog koncepta, i gubljenja njene rukovodeće funkcije i pretvaranja u koordinatora republičkih službi, trebalo je oslabiti i Udbu Srbije, za koju je procenjeno da je takođe bila glavna podrška Rankoviću kao reprezentu federalnog, nasuprot konfederalnom konceptu, kao putu za razbijanje Jugoslavije. Brionski plenum je imao i neke pozitivne promene: donete su teze za reorganizaciju Udbe, usvojen je novi Zakon o unutrašnjim poslovima, formirana Komisija za kontrolu SDB. Jugoslovenske službe su od Brionskog plenuma stalno razbijane i zatvarane u republičke granice, odakle su delovale kao instrument republičkih rukovostava.

Ko zaista upravlja službama i ima li njihove kontrole?

- Kako službe bezbednosti funkcionišu u praksi najviše zavisi od aktuelne vlasti i njenog opredeljenja da li žele da rade u demokratski i pravno uređenom ambijentu ili u nedefinisanom stanju, kada su veće mogućnosti zloupotreba. Naravno, od velikog značaja je kontrola koju vrše parlament, sudska vlast, javnost.