Kako su nastale, razvijale se i kakvu su ulogu imale službe bezbednosti, posebno u nekim prelomnim trenucima naše istorije pitanja su na koje odgovor daje dokumentarno-igrani serijal “Tajne službe Srbije”.
General Svetko Kovač, autor scenarija, kaže da je serijalom obuhvaćen period od vremena Karađorđa i Miloša Obrenovića do kraja 80-tih godina prošlog veka. Na pravljenje takvog serijala, kako objašnjava general Kovač, podstaklo je to što u javnosti postoji prilično nerealna slika o službama bezbednosti.
- Ili im se daje prevelika moć koju one nemaju, ili se njihova uloga minimalizira, ili se optužuju kada se ne zna ko je pravi krivac. U suštini, službe bezbednosti moraju da budu moćne u meri koja je neophodna za uspešno izvršavanje zadataka. Međutim, ta moć mora biti usmeravana i mora biti strogo kontrolisana. Dakle, mora postojati jedan uređeni ambijent u kome službe deluju i dobro funkcioniše. Onda nema misterije, nema tajanstvenosti, nema stvari koje nisu jasne i koje nisu vidljive za obične ljude - priča general Kovač koji je bio direktor VBA od 2004. do 2014. godine.
Sagovornik naglašava da je serijal zasnovan na originalnim dokumentima do kojih se došlo zahvaljujući velikoj pomoći Arhiva Jugoslavije, Vojnog arhiva, kao i Arhiva Srbije i Grada Beograda.
- Mnoga dokumenta prate istorijske događaje, a kroz njih i rad službi bezbednosti - kaže general Svetko Kovač i dodaje da je ipak građa o službama bezbednosti veoma skromna.
S obzirom da se pojedinii događaji i uloge pojedinih ljudi u istoriji različito tumače, prilikom rada na serijalu “Tajne službe Srbije” nastojalo se da se koriste isključivo originalna dokumenta, bez mistifikacije.
- Želeli smo da običnim ljudima približimo službe bezbednosti i da ih oni shvate kao i svaku drugu državnu instituciju koja ima svoje dobre i loše strane - rekao je general Svetko Kovač koji je do sada napisao i nekoliko knjiga koje se bave bezbedonosnom problematikom.
General Kovač smatra da je rad službi bezbednosti dobro normativno razrađen našim zakonima. Prvi put je u Srbiji njihov rad regulisan zakonom koji je donet 2002. godine kojim je propisan mehanizam kontrole službi od strane izvršne vlasti, posebno parlamentarne i sudske. On uzima u obzir i mehanizam javnosti koja je tu da objektivno kritikuje rad službe.
Veliki doprinos kvalitetu serijala “Tajne službe Srbije” daju stručni sagovornici koji dolaze iz vojnih i civilnih službi, naši, ali i istoričari iz drugih bivših jugoslovenskih republika, zatim sagovornici koji su se bavili službama bezbednosti. Svi oni, prema rečima autora scenarija, iznose argumentovane podatke i činjenice.
Producentkinja dokumentarno-igranog serijala “Tajne službe Srbije” Danka Milošević poverila je Tihomiru Staniću ulogu naratora, jer je, kako kaže glumac, verovala da će on to dobro i kvalitetno da uradi. Stanić misli da su ljudi na jedan površan način posmatrali službe bezbednosti, da su ih mistifikovali i verovali u teorije zavere.
- Duboko verujem da sam prihvatajući da budem narator u serijalu uradio pravu stvar- istakao je Stanić i na samo njemu svojstven način rekao da je “već zaboravio šta je sve govorio” kao narator.
Naveo je da su u igranim delovima svoj doprinos dali naši vrhunski glumci Vaja Dujović, Dragan Vujić Vujke, Aleksandar Srećković Kubura, koje publika voli i koje će rado videti i u ovim ulogama istorijskih ličnosti.
Dokumentarno-istorijski serijal „Tajne službe Srbije“ ima 20 epizoda, koje se emituju od 8.oktobra na RTS 2 od 20 časova. Repriza je subotom u 13.30 časova na prvom programu javnog servisa.