Nakon što je u nedelju, pola sata pre ponoći, u parlamentu Severne Makedonije izabrana nova koaliciona vlada SDSM i DUI, premijer Zoran Zaev je u izjavi novinarima rekao da je Severna Makedonija dobila "malu, efikasnu i odgovornu vladu koja će, između ostalog, biti posvećena ekonomiji, evropskim integracijama i povećanju plata".
Zoran Zaev je, kao predsednik SDSM-a osigurao parlamentarnu većinu nakon izbora koji su održani 15. jula postignutim koalicionim sporazumom s liderom DUI Alijem Ahmetijem i liderom DPA Menduhom Tačijem.
Kako će funkcionisati nova makedonska vlada, da li je realno očekivati proteste opozicije tokom jeseni, dokle su stigle albanske partije u nameri da imaju premijera u Severnoj Makedoniji, samo su neka od pitanja za profesorku dr Biljanu Vankovsku, sa Pravnog fakulteta u Skoplju.
Kako komentarišete novi izbor makedonske vlade? U sastav kabineta ulaze četiri vicepremijera i 15 ministara iz koalicije koju predvodi SDSM i iz Demokratske unije za integraciju (DUI) Alija Ahmetija.
Makedonija je dobila staro-novu vladu, što se premijera i koalicionih partnera tiče. Čak i ministarski sastav nije iznenađenje, jer se došlo ili do nekih istih rešenja, ili rotacija, ili su savetnici ministara i ljudi iz užeg kruga stranaka dobili funkciju. To što je smanjen broj ministarstava, je „nadoknađeno“ neprimerenim brojem vicepremijera. Jedan od njih, Artan Grubi, je čak nazvan i „prvim vicepremijerom“, mada takva funkcija ne postoji ni u Ustavu ni u zakonu. Interesantno je da on vodi nekakav resor o političkom sistemu i odnosima među zajednicama - što je koncepcijski nonsens, jer egzekutiva ne može i ne sme regulisati šire političke procese i odnose. Druga nebuloza je izmišljeni vicepremijer za borbu protiv korupcije, što na neki način baca na margine ostale nezavisne institucije, dok bi vlada kao trebala da samu sebe kontroliše po ovom pitanju. Ironija je da je i prethodna vlada Zaeva bila involvirana u korupcijske skandale. Najvažniji aspekt ove vlade je da ima najmanju podršku u parlamentu u istoriji makedonskog parlamentarizma. Praktično, Zaev nije samo u rukama manjih koalicionih partnera, nego čak i pojedinaca.
Rasprava u parlamentu započela je u subotu, izlaganjem mandatara i lidera Socijaldemokratskog saveza (SDSM) Zorana Zaeva koji je narodnim poslanicima predstavio nacrt programa rada Vlade. Tom prilikom Zaev je rekao da će nova vlada, između ostalog, biti posvećena ekonomiji i evropskim integracijama, povećanju plata, kao i dovođenju stranih investicija.
Ekspoze mandatara je ko Potemkinovo selo, puno floskula, nerealnih obećanja, bez ikakve strategije ili konkretnih rešenja, i to u vreme kada se Makedonija suočava sa najtežom krizom. To će im se osvetiti veoma brzo, jer će socijalni pritisak rasti.
Kako se moglo čuti sa govornice Skupštine tokom vikenda dosadašnji ministar privrede (ekonomije) nije u toku svog mandata doneo ni jednu investiciju?
Jedina stvar koju je u delu “ekonomije” uradila prethodna vlada jeste to što su prodali ime i suverenitet zemlje potpisivanjem Prespanskog sporazuma. Ideja je bila da će odmah nakon toga sve krenuti ka boljem. Naravno da su i to bila samo prazna obećanja bez ikakve osnove u stvarnosti. Investicije u vreme korone su malo verovatne, jer je svet već u recesiji. Da bi ipak nešto ponudio, Zaev je u svom izlaganju čak predstavio “NATO tržište”, valjda kao zamenu za “grožđe” iz EU, a opet nešto što nema dodira sa stvarnošću.
Opozicioni poslanici su u svojim izjavama kritikovali vladu i najavili brojne proteste na jesen. Kakav je vaš komentar?
Nakon svega što se desilo u vreme 2017-2020, opozicija je ostvarila veoma nizak rezultat. Očekivalo bi se da izbori budu vreme “naplate”, ali nije došlo do toga jer je opozicijska VMRO-DPMNE bila impotentna i nije protestovala tada kada je to bilo potrebno. Sada niko ozbiljno ne uzima ove pretnje. Ipak, postoji deo opozicije koji malo ko vidi. Slično kao i u Hrvatskoj, tako i u Makedoniji, su po prvi put u tri decenije u parlament ušla dva poslanika krajnje levice, i oni izazivaju više oduševljenja kod javnosti nego ma ko drugi.
Zaev je precizirao da će koalicija njegove stranke imati 11 ministara, dva su prepuštena partnerima u toj koaliciiji, dok će manji partner u Vladi Severne Makedonije albanska DUI imati šest, među kojima i ministra spoljnih poslova, što je prvi put da je Albanac šef diplomatije.
Ništa novo, jer svaki izborni ciklus po pravilu nosi nove pregovore u odnosu na moć i alokaciju resursa po etničkoj liniji. Ono što je novo jeste da je sada po prvi puta binacionalna vlada, tj.. nema predstavnika niti jedne manje etničke grupe.
Kako komentarišete albanski blok stranaka na političkoj sceni Severne Makedonije? Generalni sekretar DUI partije Artan Grubija je sa skupštinske govornice izjavio da “se albanska strana sprema da ima premijera narednih godina i da su oni (Albanci) strpljivi”. Kako komentarišete ovu izjavu?
Pošto je makedonski politički sistem konsocijacijski (podela vlasti između dva etnička bloka), i to binacionalni, onda zaista Albancima samo treba strpljivost da bi dobili ono što zahtevaju. Nažalost, zahtevi su vezani za etnički balans moći, a ne za progresivne ideje. Ako je DUI već dobro poznata “tenderaška stranka” koja je “fiks” u svakoj kombinaciji vlade (SDSM ili VMRO-DPMNE svejedno), onda se trebaju čuti predstavnici albanske opozicije da bi se videlo da se tamo odvija trka u nacionalizmu i volji za moć po svaku cenu - kaže na kraju razgovora za “Srpsku ekonomiju”, profesor dr Biljana Vankovska.