Trenutak da presečemo i budemo društvo znanja

Gde je Srbija u jeku svetske krize izazvane koronavirusom, koja su predviđanja, da li ćemo se ekonomski izboriti, ima li ičega pozitivnog u onome što nas je zadesilo, ali i o drugim temama, u čuburskom kafiću „Zvuci srca” razgovarali su urednica Blic biznisa Suzana Lakić i urednik ekonomske rubrike Večernjih novosti Dušan Stojaković.

– Mi smo u problemima do guše, zdravstveni će proći, ali ekonomski teško – kaže na početku razgovora Suzana i dodaje da joj iskustvo s terena govori da smo se u maju možda previše opustili s ekonomske strane i da su ljudi kojima je krenulo dobro u maju, već u junu shvatili da se sve polako usporava i da je ovo sada produbljenje krize započete u martu.

Suzana kaže da na osnovu onoga što pričaju privrednici koji zapošljavaju i malo i mnogo ljudi očekuje da bi kriza mogla još više da se produbi i da bi prave obrise mogla da dobije od jeseni.

– U julu imamo dva važna trenutka za privredu: prvog jula banke su počele naplatu kredita, a sedmog jula država je isplatila poslednji od tri minimalca. To su dva udara u trenutku kada privreda gotovo da stoji, kada zavisi od postojećih ugovora i kada je vrlo teško dobiti nove poslove, a dodatno tu je i sezonski karakter, jer je leto generalno period poslovnog stagniranja za mnoge grane – navodi Suzana.

Ona kaže da ako se sve to uveže, zdravstvena situacija s ekonomskom, očekivanja mogu da budu još gora na jesen, kada se u oktobru, s hladnim danima, virus još više pojača.

– Važno je i to što privreda ne sme da otpušta ljude tri meseca, što znači da će teret morati da se prenese na radnika, tj. na zaradu. Verujem da će se mnogi privrednici koji budu imali problema odlučiti za snižavanje zarade, a od oktobra bi mogli da započnu i otpuštanje.

Javni sektor – rak-rana

Dušan kaže da uopšte nije bio optimista iako su reforme koje smo sprovodili dale neki doprinos. On smatra da rak-rana našeg društva ostaje javni sektor koji nije reformisan, već je i dalje, kako ističe, preglomazan i preskup, a ne bi trebalo da bude takav.

– Imali smo znake privrednog zamajca i ogromnu količinu stranih direktnih investicija, pa je delovalo da bismo mogli da pređemo iz zemlje u razvoju u srednje razvijenu zemlju. Nažalost, ova kriza izazvana koronom ostavila je posledice ne samo u Srbiji nego i u celom svetu. Istraživanja pokazuju da je svako drugo radno mesto ugroženo, a to znači i kod nas. Dobar deo poslodavaca ne može da izdrži s punom zaposlenošću još dugo, privredna aktivnost je zamrla i otpuštanja nas sigurno čekaju na jesen.

Dušana dodatno zabrinjava poređenje s prethodnom ekonomskom krizom iz 2008. koja je bila hipotekarna.

– Tada je ekonomija pukla kao mehur od sapunice, što se moglo predvideti, te je vraćena u neko realno stanje, ali točak privrede ipak se okretao. Međutim, sada tokom korone, tri meseca mnoge privrede su stajale, a to je nenadoknadiv period za iole normalno poslovanje – smatra Dušan.

Na njegove reči nadovezuje se Suzana, koja kaže da smo oporavak mogli da očekujemo krajem godine, ali budući da je usledio produžetak prvog talasa, smatra da ćemo možda početi da se oporavljamo tek u martu ili aprilu iduće godine.

– To što sve staje smanjuje tražnju na svim nivoima, a smanjenje tražnje udarac je na sve u lancu. Zdravstveno nazadujemo, šaljemo ljude kući, što zapravo stvara posledični lanac po trošenje, a to znači manje para svuda – kaže Suzana.

Sužen manevarski prostor

Dodatni udarac, prema Suzaninom mišljenju, jeste to što se država već zadužila za tri milijarde evra da bi izašla s paketom pomoći od 5,1 milijardu evra.

– Ne smemo, kako smo čuli, da pređemo 60 odsto zaduženja BDP-a, a mi smo sada na 57 odsto, tako da je manevarski prostor sužen. U ovome nismo sami, pitanje je kada će se oporaviti evropska industrija. Mi u Nemačku plasiramo 14 odsto, a u Italiju 12 odsto našeg izvoza. Dve trećine izvoza Srbije ide u EU. To su udarci s mnogo strana – konstatuje Suzana.

Prema Dušanovim rečima, u EU postoji tendencija da se sve operacije vrate u matične zemlje. Nedavno je u Beograd došao generalni direktor „Štada grupe” da bi se obratio radnicima i našim novinarima kako bi odagnao sumnje da će „Hemofarm” prestati ovde da radi i da će se operacije povući u Nemačku.

– Međutim, direktor je objasnio vlasnicima i akcionarima da im se mnogo više isplati da „Hemofarm” radi u Srbiji, a ne da te operacije povlače u Nemačku, gde je radna snaga mnogo skuplja – kaže Dušan.

On smatra da neke druge industrije vrlo lako mogu da se odluče da se povuku s našeg tržišta, što bi nam stvorilo ogromne probleme.

– Kada je kriza, trebalo bi napraviti neki plan koji bi mogao da koliko-toliko amortizuje posledice. Recimo, ako smo imali plan da potrošimo milijardu evra za letovanje u inostranstvu, da li je moguće pola tog novca sačuvati i potrošiti na nešto u Srbiji – dodaje Dušan.

Šansa za investicije

Dušan kaže da je bilo ogromne povike na 400.000 ljudi iz dijaspore, a da je možda baš ta populacija šansa jer ima neku ušteđevinu. On smatra da je potrebno da se napravi program da se ti ljudi zaposle u Srbiji, da im se da neki grejs period za plaćanje poreza i sl.

– Neka svako investira 10.000 evra, ali kada se sve to pomnoži, dođe se do sume koja može da dȃ neki zamajac – predlaže Dušan.

Naša poljoprivreda je, prema njegovom mišljenju, nedovoljno razvijena, ali ove kiše daju nadu da će biti dobre žetve, te bi u ovom trenutku trebalo da biramo proizvode za koje znamo da su proizvedeni u Srbiji i da kupujemo domaće kako bismo prebrodili ovu situaciju.

Dušan očekuje da će posle pandemije doći do preraspodele vlasništva u velikim sistemima i kod nas i u svetu.

– Imali smo veoma potentan biznis, turizam, ljudi su uložili velike novce, zadužili se, pokušali da rade. Jedan veliki svetski hotelski lanac koji radi i u Beogradu, imao je samo trinaest gostiju tokom korone. Čitava mašinerija podignuta je za samo trinaest ljudi ili promil realnog potencijala. Taj lanac je generisao gubitke sve ovo vreme – navodi Dušan.

On smatra da kompanije koje su se orijentisale samo na turizam, recimo samo na hotelski biznis, teško mogu da izguraju ovu situaciju i da će verovatno, pritisnute kreditima, u bescenje prodati svoje hotele.

– Tada će verovatno nastupiti neko ko ima mnogo novca u rezervi. Svaka kriza čini da bogati postanu još bogatiji, siromašni još siromašniji. To bi moglo da bude rezultat i ove krize – kaže Dušan.

Prilagođavanje

Suzana smatra da je kriza pokazala da možemo da se prilagođavamo nekim svetskim trendovima mnogo brže nego što smo mislili.

– Polovina kompanija radila je od kuće, i to veoma uspešno. Firme su se brzo organizovale i funkcionisalo se kao iz redakcije, uz video-pozive i sve drugo. Što se tiče drugih delatnosti, primećeno je da postoji rast u onlajn plaćanju, onlajn kupovinama, onlajn narudžbinama... Ova situacija promenila je naše razmišljanje i delovanje, što je veoma dobro. Ljudi su videli da i tako može da se funkcioniše, ali mislim da to ne bi tako brzo shvatili da nisu morali – kaže Suzana.

Dušanov utisak je da je ova kriza najviše odgovarala bankarima i da im je dala predah od onog što neminovno čeka i Srbiju, a to su neke alternativne finansijske institucije koje su se pojavile u zemljama EU i koje nude zajmove drastično povoljnije od bankarskih.

– Banke više nisu presudne za pozajmljivanje novca i taj trend mogao bi brzo da se preseli i kod nas. Banke su imale mogućnost da ovu situaciju iskoriste da razmisle o tome kako će odgovoriti na nešto što na neki način obezvređuje bankarski sistem. Imale su ogromno tržište i bile su dominantne, ali sada se i to menja – kaže Dušan.

Prema njegovom mišljenju, onlajn svakako mnogo šta olakšava, ali i čini da svako bude pod pritiskom zbog eventualne prevare i mogućnosti da mu neko skine novac s računa, ali i da mu prati potrošačke navike, zbog čega jednostavno može da postane žrtva nasrtljivih trgovaca, rob gladi tržišta.

Ta onlajn tendencija podstakla je neke kompanije da razmisle o tome koliko će novca trošiti na zakup prostora, i neverovatnom brzinom, i u Srbiji i u svetu, razvile su se kurirske službe.

– U Češkoj su oko Nove godine, samo da bi se pakovale „Alibabine” onlajn porudžbine, tražili svakog dana po 2.500 ljudi i davali im velike plate. Taj trend brzo će doći do nas i dobar deo ljudi koji razmišljaju o svojoj perspektivi mogao bi da se priključi kurirskim službama – dodaje Dušan.

Tokom vanrednog stanja i perioda zaključavanja pokazalo se, prema Suzaninim rečima, da disciplina daje rezultate. Da nismo morali da budemo disciplinovani, ne bi nam bio onako dobar ni maj ni početak juna. Njen utisak je da je svako pokazao svoje pravo lice, da se videlo od koga možeš da očekuješ pomoć, a od koga ne možeš. Osim toga, kaže, shvatili smo i da mnogo šta može da se uradi „iz fotelje”.

Dušan ističe da je njegov važan utisak u svemu ovome to što se pokazalo da je „ova država organizovana budući da je uprkos tridesetogodišnjoj tranziciji, uprkos sankcijama, uprkos bombardovanju, uspela da u rekordnom roku podigne proizvodnju biocida, alkohola, kvasca, koji su u datom trenutku bili neophodni”.

U trenutku kad je ceo svet paralisan osvojiti neke vrste proizvodnje nije baš tako jednostavno.

– To je dokaz da je Srbija još uvek organizovano društvo i da ima potencijal da napravi nešto više. Ovo je trenutak da konačno presečemo i da probamo da budemo društvo znanja i obrazovanja i da preokrenemo tendenciju opšteg zaglupljivanja. Čini mi se da smo zanemarili lični potencijal – kaže Dušan.

On navodi i primer „Šnajder elektrika”, firme koja je kupila preduzeće koje je osnovala Elektrovojvodina i koje se bavilo smanjenjem gubitaka na elektromreži. Ističe da je grupa naših profesora s novosadskog Tehničkog fakulteta napravila tu fantastičnu firmu. Dve hiljade naših inženjera radi i ima natprosečne plate u „Šnajder elektriku”, a sve to ostaje van fokusa javnosti.

– To je firma koja je svetski šampion i ubedljivo najuspešnija na svetu u rešavanju problema gubitaka struje bilo gde, na Grenlandu, u Brazilu, Japanu... Imamo mnogo potencijala, znanje se isplati. Ovo je možda trenutak da se okrenemo znanju, ulaganju u sebe – naglašava Dušan.

U razgovoru s generalnim direktorom „Šnajdera” pre oko godinu dana u Španiji, i Suzana je čula da je Srbija „njihova jača strana” i da „imamo mnogo pametnih, mladih ljudi”, što, kako ističe, govori o našem potencijalu.