Stvorićemo od Telekoma Srbije privrednog giganta u ovom delu Evrope

Bio sam srećan i ponosan kada sam shvatio da država kao većinski vlasnik želi da sačuva i ojača „Telekom“, a potpuno sam uveren da će ovo preduzeće biti jedan od glavnih motora razvoja domaće privrede, kaže u razgovoru za „Politiku“ Vladimir Lučić, prvi čovek „Telekoma Srbije“ koji je polovinom decembra prošle godine imenovan na tu funkciju, a došao je sa mesta glavnog koordinatora „Telekoma“ za internet i multimediju.

Mnogi smatraju da je ovo jedna od najvažnijih funkcija u državi, pa je Vaše imenovanje izazvalo veliku medijsku pažnju. Zbog čega je „Telekom“ poslednjih godinu-dve postao toliko medijski važan?

Hvala vam na ovom pitanju kao prvom, jer smatram da to i jeste najvažnija stvar koju je potrebno građanima objasniti. „Telekom Srbija“ je akcionarsko društvo, sa većinskim kapitalom države, pa je prirodno da sve građane zanima poslovanje takve kompanije, a kako je to nacionalna kompanija, koja je decenijama stvarana, prirodno je da bude u centru pažnje. Nažalost, do pre dve godine, kako ste dobro primetili, poslovanje „Telekoma“ uopšte nije bilo u centru pažnje, štaviše svesno se o tome nije pisalo.

„Telekom“ je u poslednjih 20 godina počeo da gubi ulogu najveće nacionalne telekomunikacione kompanije, a istovremeno je konkurencija koja je u tom periodu nastajala počela da preuzima ulogu lidera. „Telekomu“ je pretila tužna sudbina i to bi bilo jedno od najvećih uništavanja, kao što se već dešavalo u Evropi, kao u Rumuniji i sličnim državama.To što se o „Telekomu“ nije pisalo, što nikoga nije interesovalo zašto „Telekom“ ima manje od jedan odsto tržišnog učešća u TV korisnicima u četiri najveća grada u Srbiji, to je ono što bi trebalo da bude problematično, a ne ovo što deo menadžmenta radi poslednje dve godine, a to je da vrati „Telekom“ na poziciju najveće nacionalne telekomunikacione firme.

A koji su razlozi da „Telekom“ i dešavanja oko „Telekoma“ nisu bila zanimljiva javnosti do tada? Političarima kako vlasti, tako i opozicije, medijima, analitičarima, ekspertima?

Razlozi nisu jednostavni. Posle 2000. godine došlo je do brojnih političkih i ekonomskih promena, kako u našoj zemlji, tako i celom svetu. „Telekom Srbija“ je firma koja zapošljava više od 10.000 radnika, koji su i dalje dobro zarađivali, neke od usluga su i dalje bile dominantno naše. „Telekom“ je i dalje ostvarivao velike prihode i profite, delovalo je da se takav džin ničim ne može urušiti, ali brzina promena poslovanja u svetu telekomunikacija je učinila da su firme koje su počinjale sa dvoje zaposlenih i par hiljada evra kapitala, zahvaljujući usponu tehnologije, postajale preko noći firme koje su počele da neke od tih novih usluga dominantno drže i tako preuzimale primat. Tako je bilo u mobilnoj telefoniji, internetu, kablovskoj televiziji, satelitskim programima... Vi imate situaciju da vam ogromne prihode u jednoj godini donose SMS i roming, a onda bukvalno preko noći pojavom aplikacija poput „vibera“, „votcapa“ ta vrsta prihoda potpuno se topi, a prihodi se pojavljuju na drugim uslugama, koje privatnici preko noći počinju da pružaju, a ogromnim tromim sistemima poput „Telekoma“ za preorijentisanje su potrebni meseci, nekada i godine. Setite se samo mobilne telefonije koja je bila kopernikanski obrt u svetu telekomunikacija. U Srbiji je prvo privatna kompanija počela sa tim, pa tek kasnije i „Telekom“. Tako je bilo i sa uslugama interneta, televizije, satelita...

Ovaj vrlo profitabilan posao počeo je da stvara privatne kompanije koje su brzo postale ekstremno bogate, samim tim i vrlo uticajne i moćne, stvoren je tako jedan kartel u kome su međusobno sklopljeni dogovori o nenapadanju, a na drugoj strani je ostao državni gigant, za koga su svi oni verovali da će prvo usporavanjem njegovog rasta, a kasnije i uništavanjem, svoje udele na tržištu uvećati i dodatno učiniti i profitabilnijim.

Ako je to tako, zbog čega se sa reformom „Telekoma“ nije počelo ranije?

Ima mnogo razloga, neke sam već spomenuo ranije, pre svega dogovor među konkurentima o stvaranju kartela nasuprot „Telekomu“, burni politički istorijski trenuci kroz koje je ovaj ceo prostor prolazio u prethodne dve najvažnije decenije, uspavanost dela ljudi u „Telekomu“, čekanje privatizacije ili prodaje. Nekako kao da su se svi pomirili da je to neizbežan proces. Međutim, uvek je u „Telekomu“ bilo, među nama zaposlenima, više onih koji se s tim nisu mirili. Tako smo pokrenuli mobilnu kao drugi i ubrzo svojim znanjem i uslugama postali vodeći operater, iako smo sa interneton nedopustivo kasnili, brzo smo uleteli u to polje, kablovsku televiziju smo pokrenuli takođe kasnije, ali smo i tu sada lideri. Dakle, jednostavno prva i druga decenija 21 veka su bile prilično teške za sve nacionalne telekomunikacione kompanije u svetu. Ipak, mnoge evropske države su upravo shvativši ove probleme uradile posebne programe za očuvanje nacionalnih kompanija, što je država Srbija, a pre svega predsednik Vučić učinio 2018. godine, odlučivši da spreči dalje propadanje „Telekoma“ i da ga vrate na mesto gde treba da bude nacionalna telekomunikaciona firma, a to je broj jedan!

Odluka države da zaustavi propadanje i da „Telekom“ vrati na pozicije koje mu pripadaju, upravo je bila okidač za medijsku „zainteresovanost“ preko noći, a usuđujem se da kažem, uz strah konkurenata da je prošlo vreme kada su se milijarde zarađivale, kupovali privatni avioni i imovina po svetu, tako što se to radilo preko leđa „Telekoma“.

To koincidira sa vašim dolaskom na mesto glavnog koordinatora?

Nemojte pogrešno da me shvatite, ali ja sam dete “Telekoma”. Bio sam srećan i ponosan kada sam shvatio da država kao većinski vlasnik želi da sačuva i ojača “Telekom”. Čast mi je što sam dobio priliku da iskoristim sve svoje znanje, energiju i iskustvo da pospešim razvoj naše kompanije.

Zato je “Telekom” krenuo da radi isto ono što najuspešnije svetske telekomunikacione firme rade već godinama. Počeli smo da kupujemo manje operatore, da povećavamo broj korisnika, da ulažemo u kupovinu kanala i sadržaja kojima bi naši kanali postali konkurentni i zanimljivi, da jačamo prodaju, da idemo od vrata do vrata naših korisnika… To je izazvalo ogromnu nervozu kod dela naše konkurencije, i nisu se libili da u napadima na nas, mogu slobodno da kažem, zloupotrebe medije u sopstvenom vlasništvu za kreiranje negativne kampanje protiv “Telekoma”.

To mislite na kupovinu “Kopernikusa” i “Radijus vektora” za koje su vas optuživali da su preplaćeni i da je time vlast preko “Telekoma” ušla u kontrolu medija, o čemu i danas deo javnosti govori?

To je svakako bio najteži udarac našim konkurentima i nije čudo da evo dve godine sa time ne mogu da se pomire. Te 2018. godine SBB je imao faktički monopol u kablovskoj televiziji. Postojali su samo oni, dvoje-troje značajnijih manjih kablovaca (na koje je SBB već bio bacio oko) i desetine mikrooperatora koji bi vremenom prirodno postali deo njihovog sistema. Međusobno se nisu napadali. Mi smo godinama imali isti broj korisnika, koji se vremenom smanjivao, na tržištu nismo imali ni 20% učešća. Kada smo doneli odluku da krenemo u ekspanziju, pirodno je bilo da krenemo sa kupovinom onih koji su bili spremni da se prodaju. Operatori koje smo kupili bili su u pregovorima sa SBB-om, dakle privatni operator bi ih kupio i to bi bio dobar poslovni potez. Kada smo to uradili mi, zlonamerni su takav potez počeli da proglašavaju katastrofalnim trošenjem narodnih para. Kada se uporede transakcije iz regiona kao što je akvizicija kablovskog operatora u Hrvatskoj od VIP-a, akvizicija UPC-a u Austriji od „Dojče Telekoma“, pa i „Junajted grupe“ od „BC partnersa“ videlo bi se da je cena po kojoj smo preuzeli kablovske operatore fer i tržišna cena. To je jedina istina i suština oko kupovine operatora čime smo preko noći postali ozbiljan konkurent SBB-u, a sve ostalo je organizovana kampanja naših konkurenata, koja traje neprekidno kao što sam rekao, sada već duže od dve godine i zato smo bili prinuđeni da podnesemo tužbe protiv „Junajted grupe“ o čemu će odlučivati sudovi u Beogradu, Cirihu i Luksemburgu.

Deo javnosti, pre svega opozicionih medija, kupovinu „Kopernikusa“ je povezao sa naknadnom prodajom dve televizije sa nacionalnom frekvencijom, Prve i B 92, pa je i to korišćeno kao dokaz da „Telekom“ ima zadatak da po nalogu vlasti preuzme sve medije u državi

I to je deo manipulacija. Objasnio sam i valjda je svakome jasno da smo kablovske operatore kupili kako bismo rasli i tako sprečili da SBB postane apsolutni monopolista u distribuciji televizijskih kanala, što im je naravno bio strateški cilj. Cena je takođe bila tržišna. Podsećam vas da je većinski vlasnik „Kopernikusa“ bio poljski investicioni fond (a to namerno niko ne spominje), koji se baš poput KKR-a ili „BC partnersa“ (suvlasnici SBB-a) bavi investiranjem novaca u profitabilne projekte, poput telekomunikacija. To gde su vlasnici od kojih smo kupovali firme, posle kupoprodaje ulagali svoj novac nije pitanje za nas. Znate neki od vlasnika kablovskih operatera koje smo kupili uložili su novac u hotele, poljoprivredno zemljište, ugostiteljstvo, građevinske kompanije, pa nema u medijima analogije u zaključivanju da je „Telekom“ ušao u hotelijerski ili građevinski biznis.. Kada već spominjete ove kanale. Tadašnji vlasnik te dve televizije, inače grčki biznismen je pregovarao i sa SBB-om, izgleda da se ljudima iz „Junajted medija“ činilo da su oni jedini potencijalni kupac, a onda se pojavio konkurent i on je to kupio! Očigledno su SBB-u poremećeni poslovni planovi sa pravljenjem globalne televizije na Balkanu sa nacionalnim frekvencijama, jer nisu imali nacionalnu frekvenciju u najvećoj državi – Srbiji. To je izazvalo šok i bes kod SBB-a. Tada kreće nemilosrdna kampanja protiv „Telekom Srbija“ , koja traje do današnjeg dana.

Kako sada ocenjujete stanje u „Telekomu“, imali smo priliku da čujemo da je Telekom prezadužen, da loše posluje i da je budućnost neizvesna...?

To naravno nije tačno. Svako ko bi realno analizirao naše podatke u poslednje dve godine shvatio bi da smo napravili izuzetan rast korisnika u internetu i multimedijama i rast prihoda u ovom segmentu i da smo došli do rekordnih prihoda. Ono što je najbitnije poziciju „Telekoma Srbije“ u Srbiji, BiH i Crnoj Gori napravili smo dominantnom, tako da je rast prihoda zagarantovan i sa vrlo malim rizikom da konkurencija može ozbiljnije da nam ugrozi korisničku bazu. Takođe, vrlo je bitno što smo za samo dve godine i u proizvodnji i u distribuciji TV sadržaja postali lideri. Sportski kanal Arenu smo preporodili, a postali smo glavna produkciona sila za serijski i dokumentarni program u širem regionu. Sa nizom kanala koje smo pustili istakli smo se kao veoma atraktivni za korisnike. Sve smo to uradili iz investicionih kredita vodeći računa da nam dug ne pređe tri puta ebitda, tj. da budemo u telekomunikacionom proseku kao i drugi operatori poput „Dojče Telekoma“, „Telefonike“, „Vodafona“.. Naravno, „Telekomu Srbija“ predstoji reorganizacija i modernizacija poslovanja, optimizacija troškova, jasniji fokus na potrebe svih korisnika i dalji razvoj digitalnih servisa i sadržaja. S obzirom na moje iskustvo mislim da mogu brzo sve ove ciljeve da postignem. Finansijski rezultati koje ćemo ostvariti na kraju 2021. jasno će govoriti u prilog tome da smo stvorili jakog regionalnog telekomunikacionog lidera i kompaniju koja se transformisala ka novim izvorima prihoda sa savremenom organizacijom i načinom poslovanja. Dugovi će padati u apsolutnom iznosu ali i kada poredite odnose sa ebitda, oni će krajem 2021. biti manji od dva puta ebitda, te ćemo doći u red najmanje zaduženih telekomunikacionih operatora u Evropi. Treba razumeti da se svet telekomunikacija promenio, i da se uspešnost jedne firme sada drugačije meri. Nemojte zaboraviti da su danas najuspešnije i najvrednije firme u našoj branši „Amazon“, „Fejsbuk“ i „Gugl“ , i to pre svega zbog ogromne korisničke baze i sadržaja koje nude korisnicima. A to je i naša razvojna strategija.

Da li „Telekom“ može da postane motor razvoja srpske privrede?

Potpuno sam uveren da će „Telekom Srbija“ biti jedan od glavnih motora razvoja domaće privrede, jer će postati predvodnik u razvoju digitalnih servisa i softverskih rešenja, koje će biti jedna od glavnih izvoznih grana naše zemlje. Od 2021. godine „Telekom Srbije“ će imati specijalan fond za finansiranje startap projekata u vrednosti od pet miliona evra. Takođe ćemo dalje nastaviti sa razvojem produkcije i saradnjom sa najeminentnijim svetskim distributerima. Smatram da ćemo našu produkciju promovisati širom sveta i da će ona postati sastavni deo televizijske ponude u mnogim zemljama. Faktički pozicioniraćemo „Telekom“ kao srpski brend u digitalnim servisima i sadržajima na svetskom tržištu. Daljim razvojem „Telekoma Srbija“ u regionu i dijaspori stvoriće se kompanija koja će svojim prihodom i profitabilnošću biti sposobna za dalje širenje u regionu i van njega. Potpuno sam ubeđen da ćemo u vreme mog mandata u sledeće četiri godine napraviti telekomunikacionog privrednog giganta kojim ćemo se svi ponositi.