RGZ će biti najmoderniji katastarski informacioni sistem na svetu

Pre pet godina, uz podršku države i Svetske banke počela je borba za prelazak sa modela zemljišne knjige na novi sistem katastra nepokretnosti. Promenjeni su zakoni, kadrovska politika, sprovedena je digitalizacija. Konačni rezultati reforme zemljišne administracije u Srbiji biće postignuti do kraja 2022. godine.

Jedno od najčešćih pitanja građana i medija upućeno Republičkom geodetskom zavodu u 2020. godini bilo je zašto se na uknjižbu nepokretnosti u nekim slučajevima dugo čeka. Šta u stvari stoji iza tog čekanja? Za Srpsku ekonomiju odgovore je dao Darko Vučetić, načelnik Centra za upravljanje geoprostornim podacima koji kaže da uknjižba predstavlja veoma kompleksnu temu čije rešavanje nije samo problem Srbije, već i sveta.

Sagovornik objašnjava da se RGZ bori sa zaostavštinom iz prošlosti, tačnije nagomilanim problemima iz prethodnih decenija kada se nije na advekatan način vodilo računa o upisu vlasništva.

- Sistem zemljišne knjige, koji je napušten krajem prošlog veka i koji je osnova novog odnosno od koga je napravljen sistem katastra nepokretnosti, bio je u veoma lošem stanju u svakom smislu. Razlog napuštanja starog modela zemljišne knjige i uvođenje katastra nepokretnosti bio je nefukcionalnost, tehnička neopremljenost i nekompletnost sistema zemljišne knjige, a neažurnost podataka istaknuta je kao najveći problem. Više od 70 odsto teritorije Srbije nije bilo pokriveno zemljišnom knjigom, a polovina evidencije nije bila ažurirana nakon obnove premera. Zato se prešlo na sistem katastra nepokretnosti gde su preuzeti svi problemi iz starog sistema. U postupku izrade katastra nepokretnosti, u skladu sa tadašnjim Zakonom, preuzeti su svi papirni podaci koji su mogli da se nađu u tom trenutku, pa su u katastar nepokretnosti upisani vlasnici iz zemljišne knjige koji odavno nisu bili korisnici nepokretnosti u katastru zemljišta, tako da se krenulo od samog početka.

Loši zakoni zamenjeni modernijim i efikasnijim

U stvaranje novog sistema ušlo se bez dovoljno finansijskih sredstava, sa nedovoljnim brojem kadrova i tehničkom opremljenošću. Pored toga, zakoni su bili loši, neefikasni i nedorečeni sa mnogo proceduranih ograničenja i analogno orijentisani, kaže Vučetić i dodaje:

- Sve ovo je stvorilo pogodno tlo za funkcionisanje nasleđenog koruptivnog sistema koji je postavljen još u starom sistemu zemljišne knjige. Čuvari koruptivne tradicije trudili su se da na svaki način opstruiraju uspostavljanje novog sistema tj. katastra nepokretnosti. Rezultat je bio nagomilavanje zaostalih predmeta, više desetina organizovanih štrajkova, smanjenje broja zaposlenih, nerešavanje statusa zaposlenih u RGZ-u i još mnogo toga.

U korak sa Evropom i svetom Srbija se uhvatila u koštac sa problemom. Pre pet godina započet je sistemski pristup rešavanja kroz projekat „Unapređenje zemljišne administracije u Srbiji“ koji Republika Srbija realizuje u Republičkom geodetskom zavodu u saradnji sa Svetskom bankom.

- Projekat se po oceni svih relevantnih institucija realizuje veoma uspešno. RGZ je već sada vodeća državna institucija u oblasti digitalizacije u Srbiji. Svetska banka projekat ocenjuje kao najsloženiji u svetu iz ove oblasti. Projekat traje do kraja 2022. godine. Kada bude završen Srbija će imati najmoderniji katastarski informacioni sistem, jedan od najboljih na svetu.

Stari i novi predmeti

Često se u 2020. govorilo i o broju zaostalih predmeta. Darko Vučetić ističe da je bitno razlikovati dve vrste predmeta kada je reč o brzini njihovog rešavanja. To su „stari predmeti“ iz perioda pre jula 2018. i koji se rešavaju po starom zakonu i „novi predmeti“ posle jula 2018. kada je počeo da se primenjuje Zakon o postupku upisa u katastar nepokretnosti i katastar vodova. Tim zakonom napušta se stari, analogni upravni postupak i uvodi postupak koji je mnogo moderniji i efikasniji.

- Zahvaljujući modernim zakonskim rešenjima kao i digitalizaciji za samo par godina prosečan broj dana za rešavanje predmeta smanjen je sa 45 na 6 dana. Kako je onda moguće da pojedini predmeti čekaju mesecima pa čak i godinu dana da bi se rešili? Takvi predmeti imaju uglavnom i do nekoliko stotina prethodnih zahteva koji se rešavaju po starom zakonu i prema redosledu dolaska u katastar. Vrlo često prvi predmet koji „koči“ ostale je predmet od pre 2 decenije koji čeka na rešavanje u drugim organima, sudu na primer. Na taj način svi ostali predmeti u nizu, čak i ako su „vrlo jednostavni i čisti“ ostaju na čekanju. RGZ je i te podatke učinio javnim, tako da svaki građanin Srbije na geoprostornoj platformi Geosrbija klikom na željenu nepokretnost ili parcelu može da vidi spisak svih prethodnih zahteva, kao i njihov opis. Rad RGZ-a je transparentan, ali je i doprineo da građani lakše donesu odluku pri kupovini nepokretnosti.

Svi podaci RGZ-a su besplatni i zahvaljujući digitalizaciji ažurni i dostupni građanima i profesionalim korisnicima 24 sata dnevno, dodaje Darko Vučetić.

On se osvrnuo i na kadrovsku politiku naglasivši da je prethodnih decenija broj zaposlenih sa 3.000 došao na 1.900 čija je prosečna staros bila oko 56 godina. Broj zaposlenih se u međuvremenu promenio, tako da RGZ-u trenutno za popunu sistema i optimalan rad po važećoj sistematizaciji nedostaje 370 stručnjaka geodetske i pravne struke. Rekao je da se nada da će veoma brzo biti odobreno njihovo zapošljavanje.

Digitalni servisi na usluzi građanima

Opet uz pomoć uspešno primenjene digitalizacije nema više paušalne procene o tome koliko ima nerešenih predmeta ili koliko je vremena potrebno da se zahtevi reše. Sada se svaki predmet prati i ima svoj digitalni trag.

Tu su i digitalni servisi, ali i Info centar RGZ-a u čijem fokusu su građani na čija pitanja svakodnevno odgovaraju operateri. Oni mesečno odgovaraju na preko 25.000 različitih pitanja. Upravo zbog građana povećan je kapacitet Info centra. Pitanja se mogu poslati na imejl info.centar@rgz.gov.rs i do kraja narednog radnog dana korisnici dobijaju odgovor. Nedavno je uvedena i komunikacija putem četa - “RGZ onlajn podrška”. Postoji i aplikacija eZakazivanje preko koje se dogovara dolazak u katastar, kao i servis ePrimedbe gde građani mogu da podnesu primedbe na rad katastra. U proseku na mesečnom nivou RGZ dobije oko 2.000 primedbi, od kojih nisu sve i osnovane.

Kruna uspešno relizovanih reformi i digitalizacije u RGZ-u su mnogobrojne nagrade i priznanja koje je Zavod dobio u 2020. godini. Tu je i poverenje građana koje iz godine u godinu raste. Posle vojske, crkve i policije građani najviše veruju u katastar. Prema podacima Agencije za istraživanje „DEEP DIVE“ poverenje u RGZ sada iznosi 58 odsto u odnosu na pre dve godine kada je taj procenat bio 46 odsto.