Muzički kreativci u Srbiji traže hitnu pomoć

Rodoljub Stojanović, vlasnik Ricom publishing i stučnjak sa područja autorskih muzičkih prava, govori za Srpsku ekonomiju o problemima s kojima se suočavaju muzičari u našoj zemlji, posebno u vreme pandemije COVID-19.  

Kao stučnjak sa područja autorskih muzičkih prava koliko smatrate da su trenutno ugroženi kreatori muzike?

Kreativna industrija u Republici Srbiji je jedna ozbiljna privredna grana, prema poslednjim dostupnim podacima ona u Budžetu Republike Srbije učestvuje za 6,5%. Muzički kreativci su već više od dve decenije ugroženi, jer im se kroz razne vidove uskraćuje mogućnost zarade. Prvo, Srbija je godinama bila na čelu zemalja koje su imale jedan od najvećih procenata piraterije u svetu. Takodje, ne postojanje adekvatna rešenja koja omogućavaju plasman muzike široj publici putem digitalnih servisa. U ovom sadašnjem trenutku je jasno da je ceo svet stao, pa je stala i muzika. To ima više veze sa globalnim kretajima, a na to mi na žalost nemamo uticaj u ovom trenutku. Pandemija je globalni problem.

Da li institucije koje u našoj zemlji štite ova prava mogu da odole izazovu korona virusa?

Kao što znate, insitucije koje se bave prikupljanjem naknada za emitovanje i javno izvodjenje muzike zavise isključivo od privrednih kretanja, jer se muzika naplaćuje ili od procenta prihoda privrednika ili od minimalne naknade. Od naplate tih nakanada država ubira porez. U koliko neko izbegava da plati naknadu, onda je i država izgubila porez. Mi smo već godinama svedoci da razni privredni subjekti vešto izbegavaju plaćanje naknade za korišćenje muzike, a naročito u sferi IT industrije koja ima enorman prihod u Srbiji. Mislim da će 2021. godina pokazati svoje pravo lice tek od druge polovine i da ćemo onda znati kakva su privredna kretanja i samim tim i kako će kolektivna društva da posluju. Kao što rekoh korona virus je globalni problem i to je sad novo stanje stvari.

Zašto ne postoje digitalne platforme za prodaju muzike u našoj zemlji?

U Srbiji ne postoje muzičke platforme, to ste u pravu. Zašto? Pa to vam je kao kad postavite pitanje kako za mali broj muzičara ima para za onlajn koncerte, a za većinu nema… to vam je povlašćeni položaj pojedinaca koji ubijaju muzičku privredu u Srbiji. Godinama unazad dva od tri operatera imaju nešto što je očigledno samo za pojedince bitno i važno, a ne za sve njihove korisnike. O tome treba pitati državne organe koji se bave borbom protiv korupcije i drugih nelegalnih radnji. Koliko čujem, u poslednjih par meseci najavljuju se neki pomaci kad je u pitanju Telekom Srbije što me izuzetno raduje ako se to bude ostvarilo. Samo tako će i korisnici i ljudi iz industrije imati dobar osećaj da smo mi u Srbiji zastupljeni na pravi način i da smo prodali, a oni kupili kvalitetnu domaću muziku. Kako je moguće da nama svetski servisi daju taj tretman, a da kod domaćih ne mozemo da se pojavimo. Ako se i pojavi, domaći servisi vas ucenjuju u smislu podele profita!

Zašto ne postoji ozbiljna inicijativa za zaštitu emitovanja domaće muzike?

Verovatno zato što je domaćim muzičarima dobro. Kad bi se oni pobunili protiv toga možda bi se nešto promenilo. Oni ćute, pa ćute i svi drugi. Tržišna ekonomija je uglavnom izgovor za sve, sve ide pod šifrom globalizacija. Šalu na stranu, to je takodje jedno od pitanja koje esnafska udruženja treba da postave kao svoj cilj da bi se borili za prava svojih članova. Domaći umetnici kao gradjani Srbije koji plaćaju porez imaju prava da zahtevaju od institucija, a naročito Ministarstva kulture da ceo opseg zaštite domaćih stvaralaca bude državni prioritet. Evo sad imamo novog ministra tj. ministarku koja će možda imati više sluha od svih predhodnih ministara za ovaj problem.

Ako je budućnost muzike u onlajn izvođenju u postapokaliptičnom svetu, da li zoom i slične konferencije mogu uopšte biti zamena za živi nastup muzičara?

Ne mislim da je to budućnost i da je to nešto što će biti prioritet u budućnosti.Trenutno stanje sa virusom je izazvalo ovakvu reakciju. Ako vi preko Zooma ili preko bilo koje video konferencije gledate koncert to nije to... jednostavno koncert možete gledati i preko niza kablovskih kanala na Youtube i sl. Ali ljudi prosto vole live nastupe … i to će zauvek tako biti.

Koji muzički žanrovi su u Srbiji najisplativiji, narodnjaci ili pop rok muzika?

Ako govorimo o tržištu Srbije svakako da se više novca troši na pop rok i zabavnu muziku nego na turbo folk. Prihod koji SOKOJ ostvaruije i prikazuje kroz svoje godišnje izvestaje upravo govori o tome. Izraze treba pravilno izgovarati. Narodna muzika je nešto što neguje mali broj umetnika u našoj zemlji. Izraz “narodnjaci” je nešto što nema veze sa narodnom muzikom već sa Turbo Folkom koji je izmišljen kao kategorija krajem '80-ih godina prošlog veka i održao se evo punih 30 godina. Većina izvođača tog novog muzičkog pravca ima uporište u inostranstvu po iseljeničkim klubovima. Ima par velikih zvezda tog pravca koji i u Srbiji mogu da rasprodaju ulaznice za svoje nastupe i koji prodaju i danas veli broj CD-a. Većina ostalih iz ove kategorije su "gostujuće zvezde" splavova i klubova do par stotina ljudi. Prihod od toga prema SOKOJ izveštaju je minimalan. A to što su medijski eksponirani to ne znači da su zaista popularni i da ljudi u Srbiji troše novac na njih. O tome sam ranije govorio, da se njihov prihod od skoro 95 % zasniva na gostovanjima u inostranstvu po klubovima gde dolazi publika sa ex yu prostora koja živi tamo. Medijska eksponiranost zavisi od uredničke politike odredjenog medija. Ako je urednik primitivac takva će se i muzika emitovati. Mi smo svedoci da na većini radio i tv stanica ide kvalitetna strana i domaća muzika, pa je ova tema potpuno nebitna u današnje vreme.

Muziku je kao biznis gotovo uništila piraterija, ima li kraja besplatnom emitovanju i kopiranju muzike?

Poslednjih godina mi imamo jako dobru domaću, a posebno medjunarodnu regulativu po pitanju zakonodavnog okvira koji sprečava ovaj vid kriminala. Piraterija kao takva je nestala iz Telko kompanija ima tome skoro 20 godina. Ulična piraterija je gotovo zamrla, postoje odredjena lica koja kopiraju pa prodaju i dalje na pijacama i po parkovima CD i DVD izdanja i nude pirate preko oglasa. Što se tiče radio i tv piraterije i to polako zamire. Velike TV i radio stanice sa nacionalnom pokrivenošcu su 100% legalne. Postoje odredjeni kablovski kanali koji ne plaćaju naknadu u državi Srbiji, ali je ne plaćaju ni u inostrstvu gde su registrovani, te bi tom temom morali da se pozabave držani organi koji kontrolišu rad kablovskih operatera. Postoji takodje i odredjeni broj i domaćih tv i radio stanica sa manjom pokrivenošću, koji takodje krše autorska prava. Oni domaće i strane numere podvlače kroz svoj program kao pozadinsku muziku. Individualno moraju autori, nosioci prava i vlasnici repertoara da tuže te kanale ili nadju način kako da to regulišu. Mislim da rešenje mora doći kroz esnafsko organizovanje i kroz institucije.

Kakve velike promene najavljuje Jutjub, što se tiče pojedinaca koji imaju svoje kanale?

Jutjub je već uveo ove godine niz promena. S obzirom da je Evropska komisija donela zakonsko rešenje da autori i vlasnici sadržaja moraju biti bolje placeni, tj moraju biti adekvatno plaćeni od eksploatacije njihovih sadržaja na Jutjubu, onda je i Jutjub bio primoram da menja neka pravila. Ta nova pravila poskupljuju posao kroz administriranje sadržaja. Iz toga proizilazi da ako želite da monetizujete vas sadržaj morate da budete u sistemu. Pojedinac kao takav će izgubiti šansu da ima svoj kanal bez sistema, jer će za njega biti skupa administraija koju Jutjub ne želi da plaća. Samo centralizovanje stvari će biti nešto što će pomoći umetnicima da sa svojim diskografima urade dobar posao. Svuda na svetu umetnici su deo sistema koji se zove industrija, oni imaju svog diskografa, menadžera, PR, pablišera , tour menadžera. Samo na Balkanu svi hoće da budu - sam svoj majstor. Ako želimo da se stvari odvijaju na pravi način onda moramo biti deo sistema inustrije kojoj pripadamo , prošlo je vreme “soliranja”. Drugo novi zahtevi Jutjuba idu u pirlog državi, jer država samo od registrovanih pravnih subjekata ubira porez. Upravo je u toku priča o oporezivanju samostanih radnika koji prihoduju iz inostrastva …. šta vam to sve govori.

Da li će Cisac (krovna organizacija svetskih muzičkih autora) uspeti u svojoj nameri da naplati servisima kao što su Jutjub ili Vevo taksu za emitovanje muzičkog sadržaja, kao što se to naplaćuje televizijama ili radio stanicama?!

Cisac nije neko ko bilo šta naplaćuje, osim eventualne godišnje članarine svojim članovima. Cisac je krovna organizacija svih kolektivnih društava na svetu kojma su autori poverili svoja dela iz različitih oblasti. Cisak je organizacija koja podržava i pomaže svoje članove da se ostvare ciljevi kolektivnih društava koji prikupljaju naknadu od korisnika za autore. Jedna od glavnih uloga Cisaca kao krovne organizacije je lobiranje za promene zakona o autorskim pravima u različitim drzavama. Lobiraju takodje da se ti zakoni implementiraju. Postoji još niz drugih pravila koje CISAC propisuje za svoje članove kojima se uspostavljaju ravnopravni odnosi za sve autore i nosioce prava koje društva moraju da poštuju.

Da li postoje monopolisti medju domaćim diskografima?

U kojoj sferi ? Ako posmatramo domaće diskografe postoje oni koji su deo sistema muzičke industrije i tržište je uveliko podeljeno. Jasno se zna koji žanr muzike određena diskografska kuća izdaje i koji izvodjači idu kod koga da ostvare saradnju. Ako pričamo o drugim sferama trgovine, svakako ima onih koji su se opredelili da se njihova muzika ne prodaje samo u nekonvencionalnoj trgovini zvanoj CD shop, već pronalaze druge načine, pa prodaju svoju robu na kioscima, benziskim pumpama, super marketima uz prašak za veš ili preko malih oglasa… i slično .. ozbiljne diskografske kuće i ozbiljni umetnici i dalje drže nivo i cenu i time pokazuju kome je gde mesto. Ono što bih ja izdvojio kao poseban problem, a koji će se brzo reflektovati u budućnosti je da kablovske platforme i vlasnici odredjenih kanala na tim platformama pokušavaju da zauzmu mesto diskgorafa! To je monopol koji postoji samo ovde!!! Oni puštaju na tim kanalima samo one izvodjače i autore koje su ucenili - tzv. "dogovorili se" da im ustupe sva prava. Takvi kablovski kanali pokušavaju da se postave kao promoteri, te izbegavaju zakon i autorska prava koju su u obavezi da plate. Kroz ovakav način ucene autora, oni kroz svoj kablovski sistem uspevaju da povrate prihod od kolektivne zastite. Mi to u industriji zovemo "filovanjem košuljica" tj. play lista samo svojim izvodjačima. Tako se ugrožava ne samo postojanje diskografije nego i ceo sistem kolektivne zaštite kao takve. Više bi da uzmu sebi nego što su platili autoska, fonogramska i izvodjačka prava. E, to je sad već u domenu monopola, zloupotrebe, pa i krivične odgovornosti vlasnika kablovskih kanala, na šta mora država da reaguje.

Kako je moguće da neko pušta 100% svoj sadržaj na svom kanalu, ako znamo da je frekvencija javno dobro?

Na ovo pitanje zaista moraju da daju odgovor razne institucije od Ministarstava telekomunikacija, pravde, kulutre i informisanja. To je sve u njihovoj nadležnosti.

Kako država da pomogne armiju muzičara koji trenutno nemaju žive nastupe, muzika im se pirateriše, a emiteri ne emituju u dovoljnoj meri njihova dela?

Svi oni koji legalno posluju i plaćaju porez Republici Srbiji imaju status kao i svako drugi koje zaposlen u bilo kom poreduzeću. Većina, to jest “armija muzičara” je rešila da ne plaća porez državi i zato je ta grupacija nevidljiva za državu! Njoj država ne može da pomogne. Esnafska udruženja muzičara, koja imaju status reprezentativnosti od države, imaju svoje članove. Oni koji ispunjavaju sve obaveze preko udruženja prema državi, ista država je u obavezi da pomogne. Institucije kulture koje su dobile novac iz budžeta i dalje održavaju onlajn koncerte i plaćaju muzičare. Takodje, Sokoj je isplatio u dva navrata pomoć svojim autorima upravo povodom Kovida. Na žalost, ova situacije je globalni problem. Nijedan muzičar na svetu nema turneje. Niko na svetu ne svira koncerte. Nije tu država kriva, već ovo zlo koje nas je sve zadesilo. Naravno, muzičarima treba pomoć i ovim putem apelujem na sve instucije drzave da pomognu!

Postoje razni vidovi pomoći. Pitajte njih same šta je njihova kreacija. Treba uduženja da otvore fondove i da apliciraju kod države za dodatnu pomoć koja ne bi bila socijalna pomoć, već pomoć da se organizuju plaćene radionice onlajn, da se organizuju nastupi za sve muzičke žanrove i muzičare, a ne uglavnom za najbogatije, a svedoci smo upravo toga danas. Omogućiti sponzorstva koja bi bila poreski benefit u poslovanju ozbiljnih firmi. Ovde imamo na hiljade ljudi muzičara bez posla, skoro godinu dana zabranjeno im je da imaju koncerte uživo. Moramo se organizovati da oni prežive, jer su oni sastavni deo našeg drustva i neophodna je hitna pomoć.