„Stefan je veliki talenat i svi sportovi mu odlično idu. Iskreno ne znam da li je bolji fudbaler ili skakač u dalj, atletičar ili teniser. Još uvek je rano pričati o tome“, započinje svoju priču o Stefanu Mašiću njegov trener Dejan Dimitrijević. Sa druge strane, Stefan sebe u budućnosti vidi u fudbalu, jer, kako kaže, taj sport mu dobro ide.
Ono što im je zajedničko je Osnovna škola „Vuk Karadžić“ u Prilužju, u opšini Vučitrn na Kosovu i Metohiji. Dejan je nastavnik fizičkog i zdravstvenog vaspitanja i u Prilužje je došao 2003. godine. Stefan je učenik četvrtog razreda, a trenira sa Dejanom od svoje četvrte godine. Nastavniku Dejanu nije bilo teško da u Stefanu otkrije talenat za atletiku.
- Stefanov stariji brat Dušan trenirao je atletiku. Sa njim je na treninge dolazio i Stefan koji je tada imao četiri godine. Dozvolio sam da se kroz elementarne igre takmiči sa decom koja su tada imala od šest do osam godina. Odmah sam uočio njegov talenat, u svemu je bio najbolji. Posle tog treninga pozvao sam Stefanovog oca i predložio mu da dečak počne da se bavi atletikom, odnosno da se kroz igru pravilno razvija. Njegov pobednički duh se mogao videti na svakom treningu. Uvek je voleo da on vodi i pobedi. U jesen 2015. godine počele su trke RTS -a „Kroz Srbiju“. Stefanov otac Mirko prihvatio je i da njegov sin trči u grupi predškolaca. Trka je bila u Zaječaru, a Stefan je pobedio i tako postao najmlađi pobenik svih vremena RTS-ove trke „Kroz Srbiju“.
Stefan vredno trenira. U razgovoru za Srpsku ekonomiju ističe da su treninzi veoma teški i moraju da se rade svakog dana i da ima veliku podršku trenera.
- Moj trener je veoma posvećen svom poslu i uvek je tu za nas kada nam je potreban. Vodi nas na takmičenja i stalno bodri. Kada nemamo smeštaj, uvek smo dobrodošli u njegovu kuću - kaže Stefan, kome se smeši uspešna sportska karijera.
Stefanovi treninzi su raznovrsni - od pravilnog trčanja do treninga koordinacije i brzine. Dejan Dimitrijević objašnjava da je brzina urođena i da može da napreduje samo nekih deset odsto. Zato je važan pravilan rad kako se brzina ne bi gubila.
- Sa Stefanom radim i skok u dalj iz zone zaleta. Nedavno je na Republičkom školskom takmičenju skakao sa starijima od sebe i zauzeo drugo mesto. Njegov najbolji skok je 4.24 metra. Imamo i fudbalske individualne treninge, na kojima ga učim svim tehničko – taktičkim elementima u ovom sportu. Stefanovi treninzi su raznovrsni, što smatram da je dobro za njegov uzrast - naglašava Dejan.
Prema rečima trenera, Stefan je veoma poslušan, radan, brzo uči i lako savladava nove vežbe. Pred svaku trku se dogovaraju kako treba da trči, dok tokom trke sluša savete trenera, pre svega kada je potrebno napraviti promenu, odnosno ubrzati.
- Stefanov rad i trud doveli su ga do toga da je sa 11 godina osvojio više od 70 medalja. Na trkama RTS-a “Kroz Srbiju” ima 19 pobeda u nizu. Da li će ostati u atletici, ne znam. Suviše je rano pričati o tome - kaže Dejan.
Stefan Mašić dodaje da je trčao po celoj Srbiji – u Beogradu, Rekovcu, Raškoj, Sremskoj Mitrovici. Za medalje kaže da su mu sve drage, zato što se trudio da bi ih osvojio.
Trener naglašava da je kvalitet nastave fizičkog i zdravstvenog vaspitanja u osnovnoj školi u Prilužju sada mnogo bolji, jer je napravljena balon sala. Međutim, uslova za treniranje nema. Ipak, Dejan Dimitrijević ne odustaje od svoje borbe protiv kompjutera i mobilnih telefona koje naziva bolestima XXI veka. Sa decom najviše trenira atletiku i fudbal.
- Metode koje koristim sa manjom decom kroz elementarne igre daju odlične rezultate, tako da radim u više grupa. Rezultate koje ostvarujemo širom Srbije daju drugoj deci još veći motiv za trening - dodaje Dimitrijević.
Inače, škola atletike je besplatna, a pomoć stiže i od nekih dobrih ljudi kao što je veliki humanitarac Arno Gujon koji je obezbedio novu opremu i rekvizite. Mlade u sportu podržavaju privatna firma “Čobanka gold” vlasnika Mime Kostića, kao i EPS – Kopovi i elektrane iz Obilića.