Vremena se menjaju

Dugogodišnja vladavina Milana Bandića u Zagrebu završena je njegovom smrću, a hrvatska prestonica će dobiti novu vlast. Malo je falilo da je dobije već u prvom izbornom krugu. Tomislav Tomašević osvojio je 45,15 odsto glasova. Ipak Tomašević će ići u drugi krug (30.maja) gde će mu protivnik biti Miroslav Škoro, osnivač Domovinskog pokreta.

Trijumf Tomislava Tomaševića odgovor je na nesnosnu atmosferu korupcije koju je u Zagrebu uspostavio Milan Bandić, i koja je u prethodnih nekoliko godina postala jednostavno nesnosna. U proteklih četiri, pet godina Tomašević se afirmisao kao suprotnost Bandiću, i zato se velika većina građana odlučila da upravo njega podrži na izborima- kaže za "Srpsku ekonomiju" Davor Gjenero, politički analitičar, komentarišući lokalne izbore u Hrvatskoj.

Kako komentarišete nedeljne lokalne izbore u Hrvatskoj? Da li je za Vas bilo iznenadjenja kada su u pitanju pobednici za gradonačelnike iz stranaka odnosno koalicija?

Jedino veliko ugodno iznenađenje je izvrstan rezultat liberalno-demokratskog kandidata Ivice Puljka u Splitu, koji u drugi krug ulazi kao vodeći kandidat za gradonačelnika. Iznenađenje je i to da je platforma "Možemo" ostvarila tako uverljivu većinu i praktično već osigurala većinu u gradskoj skupštini. Drastično slabljenje Socijaldemokratske partije, nažalost, nije iznenađenje, nego je posledica dva procesa – slabljenja socijalne demokratije u Evropi i krize upravljanja strankom, odnosno sukoba dve frakcije koji nisu "ideološki", vrednosni, nego pre svega vezani na poziciju nekih osoba u stranci.

Šta nam govore osvojeni glasovi za opciju "Možemo" u Zagreb?

Trijumf Tomislava Tomaševića odgovor je na nesnosnu atmosferu korupcije koju je u Zagrebu uspostavio Milan Bandić, i koja je u prethodnih nekoliko godina postala jednostavno nesnosna. U proteklih četiri, pet godina Tomašević se afirmirmisao kao suprotnost Bandiću, i zato se velika većina građana odlučila upravo njega podržati na izborima. Nije tačno da je rast platforme "Možemo", koja je tipična zelena opcija, kombinuje ekologizam i vrednosti civilnog društva i neposredne demokratije, posledica samo raspada stranaka levo od centra u Zagrebu. Istina je da je "Možemo" privuklo većinu bivših glasača liberalnih stranaka i Socijademokrata, ali izborna osnovica "Možemo" je šira od toga. Oni se oslanjaju i na mlade glasače, koji do sada nisu glasali, i na one koji su smatrali da nemaju za koga da glasaju, pa su dosad apstinirali od izbora, a ovoga puta su izašli na izbore. Oslanjaju se i na tekovine razvoja demokratske političke kulture i civilnog društva, čime je stvorena temeljna baza za zelenu političku platformu u Hrvatskoj. Otud i jačanje ove platforme izvan Zagreba, u Istri, Splitu, Dubrovniku...

Osijek je posle više od 30 godina u rukama HDZ?

Osijek je liberalna sredina i u protekla dva mandata vodio ga je sjajni liberalno demokratski političar Ivica Vrkić, koji nakon ovih izbora odlazi u penziju. U Osijeku su liberali vladali i u vreme rata i u poratnom razdoblju, kad drugde u zemlji liberali nisu imali neke šanse u lokalnoj politici. Činjenica da je po prvi put u Osijeku pobedio HDZ ne govori o promeni tog grada, nego o promeni HDZ-a, koji je postao normalna evropska stranka desnog centra, koja kombinuje liberalne i hrišćansko-demokratske vrednosti. Uostalom, konkurent HDZ-u za vlast u Vukovaru nisu leve ili liberalne stranke, nego nacionalističko radikalni Domovinski pokret, stranka koja zagovara koncept iliberalne demokratije i finansirana je od strane Putinova režima.

Kako ocenjujete rezultate stranaka po većim gradovima Hrvatske?

U sva četiri velika grada vlast je bila na raspolaganju, jer su dosadašnji gradonačelnici otišli, trojica u političku penziju, a Bandić je umro. Zanimljivo je da je samo u Rijeci odziv građana na izbore bio relativno nizak, a da je opcija kontinuiteta, Socijaldemokratska partija, u tesnoj prednosti pred snažnim nezavisnim kandidatom i da ih verovatno samo nizak odziv na izbore "spašava" i daje im određenu šansu u drugom krugu.

Glasači su ipak posle razornih zemljotresa krajem prošle godine (Sisak, Petrinja) dali poverenje HDZ i nezavisnoj kandidatkinji iz redova srpske manjine?

I opet se radi o pogrešnoj politici opozicije, pre svega SDP-a. Iako u postojećim uslovima Vlada relativno dobro upravlja krizama, kako onom nakon potresa, tako i onom vezanom uz pandemiju Kovid 19, predsednik SDP-a se koncentrisao na to da uveri birače kako je u suočavanju krize Vlada doživela potpuni slom. Pred lokalne izbore pokretao je postupak opoziva ministra zdravstva, a unapred je bilo jasno da će taj postupak završiti neuspehom.

Jedina sredina u kojoj je potres izazvao pad HDZ-ove lokalne vlasti je Glina, gde se dosadašnji HDZ-ov gradonačelnik pokazao sasvim nesposobnim, a nezavisna zamenica gradonačelnika iz redova srpske manjine gospođa Branka Bakšić Mitić fantastično uspešnom i posvećenom dobrobiti svojih sugrađana. Posledica je da je Branka Bakšić formirala nezavisnu listu, osvojila i svoje dosadašnje mesto zamenice gradonačelnika, a njeni su saradnici osvojili i mesto gradonačelnika i većinu u gradskoj skupštini. Glina se pokazala izrazito zrelom sredinom, i to kako njeni srpski, tako i hrvatski stanovnici. Teško je zamisliti bolju strategiju međunacionalne integracije, od one koju je provela marljiva, pametna i posvećena gospođa Bakšić. HDZ je stvorio veliku prednost u borbi za županijsku vlast, a u oba veća grada na području potresa, i u Petrinji i u Sisku, njihovi su kandidati u drugom krugu, sa šansom za osvajanje lokalne vlasti, iako je HDZ tamo do sada bio u opoziciji.

Da li se programi stranaka za lokalne izbore zaista bave pitanjima koji su od važnosti za probleme gradjana u jednom gradu ili je to nemoguće- pa se sve svodi - na desnicu, levicu, Centar ?

Na ovim izborima zaista je napravljen veliki iskorak, svetonazorski sukobi svuda, osim u Vukovaru, ostali su u drugom planu, a raspravljalo se o konkretnim životnim problemima građana. Naročito je uspešna u tom smislu bila kampanja "Možemo" u Zagrebu, ali u drugom krugu će to postignuto u Zagrebu biti izloženo riziku, zbog političkog ponašanja Miroslava Škore, iliberalne demokratije i nacionalne isključivosti, koji u kampanji nastoji voditi "svetonazorski rat".

Da li će se rezultati ovih lokalnih izbora reflektovati na buduće parlamentarne izbore koji su za nešto više od dve i po godine?

HDZ je loše prošao u Zagrebu, ali je uglavnom zaustavio rast desnog populizma, kako onog nacionalističkog, povezanog s ruskim uticajem, tako i onog klerikalnog. Jedini opasni poraz HDZ-a je u Vukovaru, gde je nacionalistički radikal finansiran ruskim novcem (kako je Tomašević duhovito rekao – pokretan na ruski gas, zbog uključenosti Gazproma u finansiranje desnih radikala) na putu da formira lokalnu vlast, zasnovanu na getoizaciji i tvrdoj nacionalističkoj retorici. To je dugoročno opasno i za Hrvatsku, time se šteti umerenoj i konstruktivnoj SDSS i Miloradu Pupovcu, ozbiljnom lideru srpske zajednice u Hrvatskoj, koji uspešno učestvuje u aktuelnoj administraciji, a stvara se svojevrsna infrastruktura za budući desni udar na aktuelnu vlast.