Pesnik na životnoj prekretnici

Aleksandar Kasalović iz Kosovske Mitrovice ima 17 godina i nekoliko nagrada za pesničko stvaralaštvo osvojenih na međunarodnim takmičenjima. Planira izdavanje knjige, a želja mu je da se svojim radom i obrazovanjem oduži Mitrovici, da je predstavi na najbolji način i da gradi prijateljstva sa svim ljudima koji žive na ovim prostorima.

“Ljubav nije samo reč”, Dedino ognjište” deo su pesničkog blaga mladog Aleksandra Kasalovića. Momak koji ove godine slavi punoletstvo sa ponosom kaže da je rođen u Kosovskoj Mitrovici i skromno dodaje da je osnovnu školu završio dobijanjem Vukove diplome. Sada je treći razred gimnazije, društveno-jezičkog smera. Isto tako skromno govori i o nagradama koje je osvojio za svoje pesničko stvaralaštvo.

- Moja prva pesma „Ljubav nije samo reč“ nagrađena je na IV Međunarodnom festivalu „Mašta i snovi“ u Sremskoj Mitrovici i štampana je u Zborniku pesama. Štampana je u Vukovoj „Danici“, kao i u dečjem časopisu „Neven“. Pesma „Dedino ognjište“, koju sam posvetio dedi Milutinu, nagrađena je na pesničkom konkursu Srpsko-bugarskog prijateljstva i objavljena je u knjizi “Pesnički konkurs 2020.godine”. Na književnom konkursu „Banatsko pero“ moja pesma je nagrađena i štampana u zborniku odabranih radova „Rađanje tišine“.

Pesme su ljubavne i rodoljubive. Kaže da se ljubav prema poeziji rodila od prvih školskih dana. Veliku podršku za pisanje dobio je najpre od svoje nastavnice srpskog jezika Dragice Vasić. U srednjoj školi podsticaj mu daje profesorka srpskog jezika i književnosti Aleksandra Radulović.

Na pitanje da li mu je neki pesnik bio inspiracija, odgovara da mu je najveći uzor u pisanju naš pesnik Branko Radičević.

- Inspiraciju nalazim i u školi, drugovima, drugaricama, porodici - priča Aleksandar i ističe da mladi njegovog uzrasta u Kosovskoj Mitrovici izlaze, druže se, ali i vredno uče. Ipak se njihovo odrastanje razlikuje od odrastanja mladih u drugim gradovima, jer su za mnoge stvari uskraćeni, pre svega za slobodno kretanje. Naš sagovornik uspešno svira violinu u muzičkoj školi, a voli i pevanje.

- Član sam hora „Branislav Nušić“ koji vodi naš proslavljeni dirigent gospodin Petar Rakić. Pevanje mi donosi duhovno bogatstvo i uz hor usvajam prave vrednosti. Posebno sam bio ponosan kada sam sa horom pevao našem blagopočivšem patrijarhu srpskom gospodinu Irineju u našoj najvećoj svetinji Pećkoj patrijaršiji.

Upitan o planovima u budućnosti, mladi Aleksandar kaže da sebe vidi kao budućeg pravnika. Ali, i da se nalazi na životnoj prekretnici.

- U meni se bore dve želje. Jedna je, da nastavim školovanje van Kosova i Metohije, putujem i bolje upoznam svet. Druga, da ostanem u gradu gde sam rođen, koji mi je pružio obrazovanje i sve najlepše što imam. Želim da se svojim radom i obrazovanjem odužim mojoj Mitrovici, da je predstavljam na najbolji način, da gradim prijateljstva sa svim ljudima koji žive na ovim prostorima, kao i da mnoge rane zalečimo kako bi stvarali lepšu budućnost – kaže Aleksandar.

Stvaranje novih pesama, kaže, zavisi od inspiracije. Naglašava da ima jaku želju da nastavi sa pisanjem, kao i da planira izdavanje knjige.